Карл XIV Јохан Шведски и Карл III Јохан Норвешки (, ; По, 26. јануар 1763 — Стокхолм, 8. март 1844), рођен као Жан Батист Бернадот, је био краљ Шведске и краљ Норвешке у периоду 1818—1844. Оснивач је династије Бернадота која је и сада на челу Шведске.
Његово рођено име је Жан Батист Бернадот ().. Bokförlaget Semic. Био је француски револуционарски генерал који се, након француског освајања Белгије, Холандије и области лево од Рајне, борио у италијанској армији под Наполеоном Бонапартом. Као краткотрајни министар рата и уважени војник био је конкуренција Наполеону и један од малобројних који су устанак Корзике могли да спрече. Његова жена, Дезире Клари, некадашња Наполеонова вереница, била је свастика Жозефа Бонапарте. Између Наполеона и Жан Батиста владао је неки вид љубави и мржње.
Биографија
Револуционарна каријера
Родио се у Француској као Жан Батист Бернадот, у породици адвоката Анрија Бернадота и Жане Сен Жан. Пријавио се у француску војску са 17 година и већ је 1790. године постао горљиви присталица Француске револуције. Брзо је напредовао у војној хијерархији и већ је 1794. године промовисан у чин бригадног генерала.
После освајања Белгије, Холандије и области лево од реке Рајне, борио се од 1797. године у италијанској војсци под заповедништвом генерала Наполеона. Стекао је репутацију дисциплинованог војног заповедника који је спречавао своје војне јединице у пљачки.Karlo XIV. Ivan - Britannica Online Као краткотрајни министар рата 1799. године и уважени војник био је конкуренција Наполеону и један од малобројних који су могли спречити устанак на Корзици. Његова супруга, Дезире Клари, била је бивша Наполеонова вереница, тако да је однос између Бернадота и Наполеона био истовремени однос поштовања и мржње.
У новембру 1799. године, Бернадот је одбио да подржи Наполеонов државни удар против Директората, али није суделовао ни у његовој одбрани. Од 1800. до 1802. обављао је дужност канцелара, након чега је добио заповедништво над војском на западу Француске. У то време био је под сумњом да се удружио с групом републиканских официра који су делили противнаполеонске памфлете у граду Рену.
Године 1802, Наполеон Бонапарта је предложио да Бернадот оде у Нову Француску и служи као гувернер Луизијане, који је требало да буде пренета под француску контролу према Трећем споразуму из Сан Илдефонса. У прихватању позиције, Бернадот је затражио додатне војнике, насељенике, и средства за подршку колонији, али је Наполеон то одбио. У респонсу Бернадот је одбио постављање и уместо тога је именован за велепосланика у Сједињеним Државама. Његова позиција је поништена, међутим, након продаје Луизијане.
Када се Наполеон прогласио царем и успоставио Француско царства, Бернадот му је изјавио пуну оданост, након чега је 19. маја 1804. године проглашен једним од четрнаест маршала, с којима је Наполеон водио ратне походе. У јуну исте године именован је цивилним и војним управником Електората Хановер и на тој функцији акумулисао је знатно богатство.
За време сукоба са Хабсбуршком монархијом, Бернадот је учествовао 1805. године у бици код Аустерлица, али његове јединице су имале споредну улогу. Следеће године, Наполеон га је именовао кнезом од Понтекорва, да би 1807. године Бернадот био именован гувернером окупираних градова Ханзшке лиге и северне Немачке. Године 1809. учествовао је у бици код Ваграма у којој су Французи победили Аустријанце, али је Бернадот изгубио 1/3 своје јединице, због чега је пао у немилост и вратио се у Париз. Упркос тога што је био у Наполеоновој немилости, водио је успешну одбрану Француске током продора Енглеза у Холандију. Међутим, ни то није смањило неповерење француских политичара према њему.
Титуле и звања мини|десно|Споменик Карлу XIV Јохану У доба царевине Бернадот је био један од четрнаест маршала од 19. маја 1804. године, са којима је Наполеон водио ратне походе. Учествовао је у биткама код Аустерлица и Ваграма и заузео је Либек.
У његово време до 1810. био је гувернер кнежевине Хановер, Ансбаха и трговачких градова. Од цара је добио титулу принца од Понте Корва и остала висока звања. После битке код Ваграма посвађао се са царем, али је водио успешну одбрану Француске када су Енглези ушли у Холандију.
Године 1810, га је шведски народ изабрао за престолонаследника, и краљ Шведске, који није имао деце, га је усвојио. Бернадот је постао Карл Јохан Швеђанин.
Сукоб са Наполеоном
У наредним француским походима Шведска се поставила као њен противник и све више јој се противила, а Карл Јохан је почео да штити Наполеонове непријатеље. Тако је руском цару Александру I саветовао тактику повлачења која је француски поход на Русију довела до катастрофе. 1813. поставио се са шведским трупама против Наполеона и био је командант једне од три армије коалиције, такозване Северне армије, која се састојала од Пруса, Руса и Швеђана. Под његовом командом победили су код Билова и имали успех у биткама код Гросберена и Деневица. Када је дошло до битке код Лајпцига, у којој је оклевајући учествовао, однео је победу. У даљим ратним походима је одбијао да се бори на француском тлу да би је уништио, иако је цар Александар у њему видео Наполеоновог следбеника. Уместо тога спровео је уједињење Шведске и Норвешке.
Краљ Шведске и Норвешке
Након тога водио је неутралну политику Шведске и није учествовао у коалицији против Наполеона за време његове владавине од сто дана, али је зато Дезире Клари на неки начин помогла да се Наполеон преда и спречи разарање Париза. Године 1818. је Бернадот постао краљ Шведске Карл XIV Јохан и краљ Норвешке Карл III Јохан.
Породично стабло
Породица
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Дезире Клари мини|50п 8. новембар 1777. 17. децембар 1860.
Деца
имесликадатум рођењадатум смртисупружник Оскар I мини|50п 4. јул 1799. 8. јул 1859. Јозефина од Лојхтенберга
Референце
Литература
, Manchester. , William Blakewood and Sons, Edinghburg; Thomas Cadell, London. . Reklam & katalogtryck AB, Uppsala.
Berdah, Jean-Francois (2009). “The Triumph of Neutrality : Bernadotte and European Geopolitics(1810–1844)”, Revue D’ Histoire Nordique, No.6-7.
. Ellipses Edition Marketing, Paris. Berger-Levraut, Paris. . C. Hårdstedt, Martin(2016). (2016), Palgrave Macmillan, London, UK. .
Scott, Franklin D.(1962).”Charles XIV John”, Encyclopædia Britannica: An New Survey of Universal Knowledge Volume 5(1962):P.283-286. , Carbondale.
Titeux, Eugene(1903)."Le Maréchal Bernadotte et la manoeuvre d'Jena (d'après les archives de la Guerre et les papiers du general Dupont)”, REVUE NAPOLEONIENNE 4 (1903): P.68-152 Wahlbäck, Krister, The Swedish Institute, Stockholm.
. Barton, Dunbar B.: The amazing career of Bernadotte, 1930; condensed one-volume biography based on Barton's detailed 3 vol biography 1914–1925, which contained many documents } Lord Russell of Liverpool: Bernadotte: Marshal of France & King of Sweden, 1981 , n°2, . scholarly analysis (4 vol); vol 1
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1763. Категорија:Умрли 1844. Категорија:Династија Бернадот Категорија:Шведски краљеви Категорија:Норвешки краљеви Категорија:Личности Наполеонових ратова Категорија:Наполеонови маршали Категорија:Династија Бернадот Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука