thumb|250px|Кардиналне и теолошке врлине, Рафаел, 1511
Врлина (, ) јест морална изврсност личности. То је способност умног деловања у складу са највишим људским и божанским нормама.Иван Видановић, Речник социјалног рада Појам супротан врлини је порок.
Четири класичне кардиналне врлине класичних Грко-Римљана су умереност, разборитост, храброст (или чврстина) и правда. Хришћанство изводи три теолошке врлине вере, наде и љубави (милосрђа) из 1. Коринћанима 13. Оне заједно чине седам врлина. Четири брахмавихаре будизма („божанска стања“) могу се сматрати врлинама у европском смислу. (accessed March 2010). BPS Pariyatti Editions,
Древни Египат
thumb|upright|200px|лево|Маат је за древне Египћане оличавала врлину истине и правде. Њено перо представља истину.Karenga, M. (2004), Maat, the moral ideal in ancient Egypt: A study in classical African ethics, Routledge
Маат (или Ма'ат) је био древни египатски концепт истине, равнотеже, реда, закона, морала и правде. Маат је такође била персонификована као богиња која регулише звезде, годишња доба и поступке смртника и божанстава. Божанства постављају поредак универзума из хаоса у тренутку стварања. Њен (идеолошки) пандан је био Исфет, који је симболизовао хаос, лаж и неправду.
Грчко-римске врлине мини|250px|Персонификација врлине (гр. ἀρετή), Ефес, Турска. Према античком схватању, људска врлина је пре свега снага духа, способност ваљаног деловања. Стари Грци су темељним сматрали следеће четири врлине: разборитост (лакоћа увиђања шта треба чинити у разним ситуацијама живота), праведност (трајно расположење за дати свакоме што му припада), умереност (лакоћа управљања тежњама и њихово држање у границама разума), и храброст (лакоћа савладавања потешкоћа у вршењу добра и подношење кушњи живота).
Платонска врлина
Четири класичне кардиналне врлине су:,, Разборитост (, -{phrónēsis}-; ; такође мудрост, Софија, -{sapientia}-), способност да се разазна одговарајући ток акције који треба предузети у датој ситуацији у одговарајућем тренутку. Чврстоћа (, -{andreía}-; )): такође се назива храброшћу, стрпљивошћу, снагом, издржљивошћу и способношћу суочавања са страхом, неизвесношћу и застрашивањем. Умереност (, -{sōphrosýnē}-; ): позната и као уздржаност, пракса самоконтроле, уздржавања, дискреције и умерености која ублажава пожуду. Платон је сматрао да је -{Sōphrosynē}-, што се такође може превести као здрав разум, најважнија врлина. Правда (, -{dikaiosýnē}-; ): такође се сматра праведношћу; грчка реч такође има значење праведност.
Ово набрајање води порекло од грчке филозофије и Платон га је навео поред побожности: (-{hosiotēs}-), са изузетком да је мудрост заменила разборитост као врлину.Den Uyl, D. J. , P. Lang., in Studies in Moral Philosophy. Vol. 5 General Editor: John Kekes Неки научнициCarr, D. (1988), The cardinal virtues and Plato's moral psychologym The Philosophical Quarterly, 38(151), сматрају било коју од горње четири комбинације врлина међусобно сводивим и стога нису кардиналне.
Аристотеловска врлина
У свом делу Никомахова етика, Аристотел је дефинисао врлину као тачку између недостатка и вишка особине. Тачка највеће врлине не лежи у тачној средини, већ на златној средини, понекад ближе једној крајности од друге. Међутим, врлина акција није само „средња вредност” (математички речено) између две супротне крајности. Као што Аристотел каже у Никомаховој етици: „у право време, о правим стварима, према правим људима, за прави крај, и на прави начин, то је средње и најбоље стање, и то је својствено врлини“. Ово није једноставно прављење разлике између две крајности. На пример, великодушност је врлина између две крајности шкртости и расипништва. Даљи примери укључују: храброст између кукавичлука и безумља, и самопоуздање између самопонижавања и сујете. У Аристотеловом смислу, врлина је изврсност у људском животу.
Епикурејска врлина
Епикурејска етика позива на рационалну потрагу за задовољством уз помоћ врлина. Епикурејци уче да емоције, склоности и навике у вези са врлином (и пороком) имају когнитивну компоненту и засноване су на истинитим (или лажним) веровањима. Уверавајући се да су његова уверења усклађена са природом и ослобађајући се празних мишљења, Епикурејац развија врли карактер у складу са природом, а то му помаже да живи пријатно.
Религиозне традиције Хришћанске врлине мини|250п|Јулиус Шнор фон Каролсфелд, Љубав, вера, нада. У хришћанству, врлина је поштовање божјих закона. Хришћанска традиција обухвата четири „природне” врлине: смерност, уздржљивост, морална чистота и праведност.
Њима је Свети Павле додао теолошке врлине: веру, љубав и наду. По хришћанском учењу, врлине нису урођене људима, већ их је Бог дао кроз Христа да би их верници примењивали.
Будистичке врлине
Будисти сматрају да истинска врлина долази из увида четири племените истине и делања у складу са њима, што се назива племенитим осмоструким путем. Слеђење тог пута подразумева: исправне назоре исправне намере исправан говор исправно делање исправан живот исправан напор исправну пажњу исправну сабраност
Будистички учитељ Аџан Ча је врлину сматрао основом хармоничног света у којем људи могу живети као истинска људска бића, а не као животиње, и говорио је да се о својој врлини треба старати као што се вртлар стара о својим биљкама.
Списак врлина
Ово су неке од особина које се вреднују као врлине у многим културама:
Алтруизам Вера Верност Дисциплина Духовитост Духовност Емпатија Ентузијазам Гостопримство Захвалност Здравље Интегритет Интуиција Искреност Истинитост
Креативност Љубав Машта Милосрђе Мир Мисаоност Мудрост Нада Невиност Независност Ненасиље Несебичност Оданост Одговорност Оптимизам Осећајност
Пажња Памћење Поверење Покретност Послушност Поштовање Праведност Праштање Пријатељство Радозналост Разборитост Разумевање Савест Самоостварење Самопоуздање
Самосвест Саосећање Сарадња Симпатија Скромност Смерност Срећа Стрпљење Трпељивост Уздржљивост Умереност Храброст Част Чистота Човекољубље
Референце
Литература
, August 18,
, translated by Gilbert HighetNew York, 1939, p. 15 G.B. Kerferd, "Arete/Agathon/Kakon", in Paul Edwards [ed.-in-chief], The Encyclopedia of Philosophy, New York, Macmillan & The Free Press 1967
Greek-English Lexicon, Liddell & Scott (1893: Oxford, Oxford University Press) "HOMONOIA : Goddess of Concord & Unanimity | Greek Mythology." www.theoi.com. N.p., n.d. Web. 03 Feb. 2014. "Homonoia (mythology)." Wikipedia. Wikimedia Foundation, 22 June 2013. Web. 03 Feb. 2014. "Praxidike." Wikipedia. Wikimedia Foundation, 17 Dec. 2013. Web. 03 Feb. 2014. "Hercules at the crossroads." Wikipedia. Wikimedia Foundation, 24 Dec. 2020. Web. 10 Jun. 2021.
Додатна литература
Спољашње везе
The Wikiversity course on virtues
Virtue Epistemology Virtue, a Catholic perspective Virtue, a Buddhist perspective Greek Virtue (quotations) Peterson & Seligman findings on virtues and strengths (landmark psychological study) Illustrated account of the images of the Virtues in the Thomas Jefferson Building, Library of Congress, Washington DC
Roman virtues "Virtue", BBC Radio 4 discussion with Galen Strawson, Miranda Fricker and Roger Crisp (In Our Time, Feb. 28, 2002)
Категорија:Етика Категорија:Филозофска терминологија