mini|hochkant=1.3|Јеврејско становништво у Централној и Источној Европи према Ричарду Андреу, Zur Volkskunde der Juden, 1881. Подручја са највећим уделом становништва обојена су црно-смеђом (13–18%), црвеном (9–13%) и ружичастом (4–9%) бојом. мини|220п|Ашкенази у Америци почетком 20. века Ашкенази ()Ashkenaz, based on and his explanation of Genesis 10:3, is considered to be the progenitor of the ancient Gauls (the people of Gallia, meaning, from Austria, France and Belgium), and the ancient Franks (of, both, France and Germany). According to Gedaliah ibn Jechia the Spaniard, in the name of Sefer Yuchasin (see: Gedaliah ibn Jechia, Shalshelet Ha-Kabbalah, Jerusalem 1962, p. 219; p. 228 in PDF), the descendants of Ashkenaz had also originally settled in what was then called Bohemia, which today is the present-day Czech Republic. These places, according to the Jerusalem Talmud (Megillah 1:9 [10a], were also called simply by the diocese „Germamia”. Germania, Germani, Germanica have all been used to refer to the group of peoples comprising the German Tribes, which include such peoples as Goths, whether Ostrogoths or Visigoths, Vandals and Franks, Burgundians, Alans, Langobards, Angles, Saxons, Jutes, Suebi and Alamanni. The entire region east of the Rhine River was known by the Romans as „Germania” (Germany). су јеврејска етничка група која је сјединила у засебну заједницу Јевреја у Светом римском царству пред крај 1. миленијума. Традиционални језик Ашкеназа чине разни дијалекти јидиш језика.

Успоставили су своје заједнице широм средње и источне Европе, која је била њихов примарни регион гдје су развијали особене карактеристике и идентитет дијаспоре.Jessica Mozersky, Risky Genes: fs, Breast Cancer and Jewish Identity, Routledge 2013 p. 140.: 'this research highlights the complex and multiple ways in which identity can be conceived of by Ashkenazi Jews.' У касном средњем вијеку средиште гравитирања Ашкеназа, а и традиционални културни живот, помјерао се према истоку,Ben-Sasson, Haim Hillel, et al (2007). „Germany.” . Vol. 7518—546; here: изван њемачких земаља у Пољску и Литванију (укључујући данашњу Бјелорусију и Украјину).. „Encouraged to move out of the Holy Roman Empire as persecution of their communities intensified during the twelfth and thirteenth centuries, the Ashkenazim community increasingly gravitated toward Poland.”.. „From the fourteenth and certainly by the sixteenth century, the center of European Jewry had shifted to Poland, then… comprising the Grand Duchy of Lithuania (including today's Byelorussia), Crown Poland, Galicia, the Ukraine and stretching, at times, from the Baltic to the Black Sea, from the approaches to Berlin to a short distance from Moscow.” Током касног 18. вијека и почетком 19. вијека, они Јевреји који су остали у Њемачкој или су се ту вратили, доживјели су културну преоријентацију; под утицајем Хаскала и борбе за еманципацију, праћено интелектуалним и културним превирањима у урбаним центрима, постепено су престали са употребом јидиш језика, при томе развијајући нове облике јеврејског вјерског живота и културног идентитета.Ben-Sasson, Haim Hillel, et al (2007). „Germany.” Encyclopaedia Judaica. 2nd ed. Vol. 7. Detroit: Macmillan Reference USA. p. 518—546; here: p. 526—528. „The cultural and intellectual reorientation of the Jewish minority was closely linked with its struggle for equal rights and social acceptance. While earlier generations had used solely the Yiddish and Hebrew languages among themselves,… the use of Yiddish was now gradually abandoned, and Hebrew was by and large reduced to liturgical usage” (p. 527).

Ашкенази су оставили свој траг у европском начину живота, давајући огроман допринос човјечанству и европској култури на разним пољима: филозофија, књижевност, умјетност, музика и наука., Routledge Геноцидни утицај Холокауста, масовна убиства око шест милиона Јевреја у Другом свјетском рату, девастирао је Ашкеназе и њихов начин живота, погађајући скоро све јеврејске породице.Yaacov Ro'i, „Soviet Jewry from Identification to Identity”, in Eliezer Ben Rafael, Yosef Gorni, Yaacov Ro'i (eds.) , Brill , ABC-CLIO 2008 pp. 193ff.,

Процјењује се да су Ашкенази чинили само 3% јеврејске популације у 11. вијеку, док су на свом врхунцу 1931. године чинили 92% јеврејско популације. Непосредно прије Холокауста, број Јевреја на свијету био је око 16,7 милиона., based on Статистички подаци савременог број ашкенашке популације, иду од 10 до 11,2 милиона. Серђо Делапергола у грубој процјени број Сефарда и Мизрахима, закључује да Ашкенази чине најмање 74% укупне јеврејске популације.. DellaPergola does not analyse or mention the Ashkenazi statistics, but the figure is implied by his rough estimate that in 2000, Oriental and Sephardic Jews constituted 26% of the population of world Jewry. Према другим процјенама чине 75% свјетске јеврејске популације.Focus on Genetic Screening Research edited by Sandra R. Pupecki P:58

Познати Ашкенази су: Алберт Ајнштајн, Ана Франк, Густав Малер, Сигмунд Фројд, Голда Меир, Франц Кафка, Хајнрих Хајне, Карл Маркс, Џорџ Гершвин, Марк Шагал, Шимон Перес, Ајзак Асимов, Ехуд Барак, Менахем Бегин, Бенјамин Нетанјаху, Ехуд Олмерт, Јицак Рабин, Јицак Шамир, Моше Шарет, Аријел Шарон, Хаим Вајцман, Давид Бен-Гурион, Мартин Бубер, Ноам Чомски, Бенџамин Дизраели, Гари Каспаров и др.

Знаменитости Иако у САД Јевреји (већином Ашкенази) чине свега око 1,7% становништва САД они заузимају значајан удео међу интелектуалцима. Међу 200 врхунских интелектуалаца Јевреја је 50%, 40% нобеловаца за науку и економију, 20% професора на најугледнијим универзитетима, 40% партнера у правним компанијама Њујорка и Вашингтона. 59% продуцента и сценариста најуспешнијих филмова и 50% светских првака у шаху.Steve Pinker, film Hjernevask

Види још Сефарди

Референце

Литература

Категорија:Јевреји Категорија:Јудаизам