Томаш Гариг Масарик (; Ходоњин, 7. март 1850 — Лани, 14. септембар 1937) је био први председник Чехословачке,Britanika, Tomaš Masarik осим тога политичар, филозоф, социолог и новинар.

Детињство и школовање Масарик је рођен у радничкој породици у граду Ходоњину који се налази у Моравској (тачније у Моравској Словачкој), а која је онда била део Аустријског царства, а данас се налази на територији Чешке Републике. Његов отац је био Словак Јозеф Масарик, а мајка му је била Терезија Масарикова, рођ. Кропачкова и била је пореклом из Моравске, тачније из Хане, односно чешког је порекла, али се кретала у друштву Немаца, тако да није добро знала чешки језик и по некима, Масарик је скривао њено „немачко“ порекло.

Основно образовање стекао је у Ходоњину а затим се школовао у Хустопечу и Бечу где је матурирао. Студирао је филозофију у Бечу и докторирао 1876. године. Упознао се са Американком Шарлотом Гариг, оженио се са њом и примио име Томаш Гариг Масарик 1878. године.

Политичка каријера мини|лево|усправно|Томаш Масарик у канцеларији. Године 1882, постао је ванредни професор Филозофије на Прашком универзитету, након што је овај подељен на немачки и чешки део. Имао је јако популарне идеје као професор због чега је стекао популарност. Почео је да се појављује и у политичком животу и биран је за посланика Царског већа (аустријски Рајхсрат) 1891. и поново 1907. Нападао је Аустро-угарски савез са Немачком, као и њену империјалистичку политику на Балкану. Бранио је права Срба и Хрвата, нарочито у време анексије Босне и Херцеговине 1909. године. Захваљујући Масарику, цар Франц Јозеф био је приморан да ослободи Србе оптужене за велеиздају Хабсбуршке монархије, у монтираном загребачком процесу у ком су се чуле и опасне оптужбе на рачун Краљевине Србије.Vesti, Veliki prijatelji Srbije

Додељен му је Краљевски орден Карађорђеве звезде.

Први светски рат мини|Томаш Масарик је током Првог светског рата путовао по свету са пасошима Краљевине Србије (издатим 1915. и 1917). Они се чувају у Прагу у архиву Академије наука.Српски пасоши Томаша Масарика, РТС, 8/10/2012 Почетком 1915. године емигрирао је у западну Европу, где је признат за представника Чешког покрета за независност, и одакле се залагао за оснивање државе која би обухватала Чешку, Моравску, Шлеску (чији се већи део налази на простору данашње Пољске) и Словачку.

Током и након Првог светског рата, Масарик је подржао уједињење Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Чехословачка Након распада Аустро-угарске, савезници признају Масарика за председника Привремене владе Чехословачке, а 14. новембра 1918. га је чехословачка Народна скупштина изабрала и он је постао први председник Чехословачке. Већ 20. децембра се вратио из емиграције. Масарик биран за председника три пута: 1920, 1927, и 1934. године. Као „Ослободилац” и „Отац Чехословачке”, стално је био заузет решавањем кризе настале сукобом чешких и словачких странка, као решавањем статуса словачке мањине. Након успона Хитлера, био је један од првих политичких лидера у Европи који је изразио јавну забринутост. Поднео је оставку 14. децембра 1935. године, због старости и лошег здравља, а наследио га је Едвард Бенеш. Непуне две године након напуштања функције Масарик је умро, у 87. години, у Лани (Чехословачка, данашња Чешка). Био је поштеђен сведочења потписивању Минхенског споразума и нацистичке окупације своје земље.

Филозофија и религија

Био је филозоф рационалиста и хуманиста. Имао је религиозно, али не црквено мишљење. Он је антиклерикалан, противник је католичког мишљења, апсолутизма, конзервативизма, комунизма, марксизма и Совјетског Савеза. Био је хуманистичких и социјално бесконфликтних мишљења, а у државничкој сфери био је за демократију англосаксонскога типа. Своје филозофско схватање представио је у књигама „Чешко питање“, „Социјално питање“ и „Русија и Европа“.

Чешко-словачки односи мини|200п|Томаш Масарик и Милан Растислав Штефањик, споменик у Кошицама у Словачкој. Масарик је био идеолог чешкословакизма и сматрао је Чехе и Словаке за један народ. Био је за аутономију Словака.

Словачким проблемима се посвећивао у часописима „Време” и „Наше доба”. Као председник је редовно одлазио у Словачку.

мини|200п|5000 Чешких круна са ликом Томаша Масарика

Дела мини|Програм свечане академије у част рођендана Томаша Масарика који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца 1932. године.„Теорија историје по принципима Букеа“, 1883. „Чешко питање“, 1895. „Наша садашња криза“, 1895. „Карел Хављичек“, 1896. „Социјално питање“, 1898. „Идеја Палацког, народа чешког“, 1912. „Русија и Европа“, 1919 — 1921. „Нова Европа“, 1920. „Светска револуција“, 1925. „Пут демократије“, 1933—1936.

Референце

Литература

Slovensko Masarykovi, Dr. Jozef Rudinský, Praha 1931. PSN ČSAV Praha 1963. PRECLÍK Vratislav. Masaryk a legie (Масарик и Легии), Ваз. Книга, váz. kniha, 219 str., vydalo nakladatelství Paris Karviná, Žižkova 2379 (734 01 Karviná, CZ) ve spolupráci s Masarykovým demokratickým hnutím (изданная издательством «Пари Карвина», «Зишкова 2379» 734 01 Карвин, в сотрудничестве с демократическим движением Масаpика, Прага) ,.

Спољашње везе

Who's Who: Tomas Masaryk Oskar Krejčí: Geopolitics of the Central European Region. The view from Prague and Bratislava Bratislava: Veda, 2005. 494 pp. (Free download, in English)

Категорија:Рођени 1850. Категорија:Умрли 1937. Категорија:Председници Чехословачке Категорија:Чешки политичари Категорија:Доктори филозофије Категорија:Рационалисти Категорија:Соколи