мини|230x230пиксел|Породица представља једну од најважнијих група. На слици је породица руског императора Николаја II Романова, 1913. Психологија групе (групна динамика или динамика групе) проучава правилности промена понашања и доживљавања људи, како код појединаца, тако и код саме групе, у зависности од тога да ли су сами или у друштву макар само једне особе. Групна динамика су афективне и емоционалне везе које се стварају између појединих чланова одређене групе и које значајно утичу како на психолошки живот појединаца, тако и на њихове друштвене односе у ужој и широј заједници. Најпознатији израз узајамне групне динамике који даје значајне резултате је тимски рад. За социјални рад је од посебног значаја анализа групне динамике група са асоцијалним тежњама, као и могућност разрешења њихових криза оснаживањем или укључивањем у нове групне облике.

Динамика групе су промене у структури и функционисању групе, као и активности, процеси и збивања који их условљавају и каналишу. У динамику групе убрајају се процеси и појаве као што су: групни притисак, формирање и мењање ставова, социјална интеракција и социјални конфликти унутар групе, групно одлучивање, руковођење, кооперација, такмичење, конформизам итд. Студије групне динамике су корисне у разумевању процеса одлучивања, вођења евиденције о ширењу болести у друштву, креирању ефективних терапијских техника, и у слеђењу појаве и популарности нових идеја и технологија.

Група се у психологији дефинише као одређен скуп људи који ради на остваривању заједничких циљева и међусобно утичу једни на друге.Pavlović, Z., Tošković, O., Dimitrijević, A., Jolić Marjanović, Z. (2020). Psihologija - udžbenik za 2.razred gimnazije i 2.i 3.razred područja rada ekonomija, pravo i administracija. Beograd: Eduka.

Карактеристике групе Једна од карактеристика групе јесте да њу чини већи број људи. У свакодневном животу, реч група се користи да би се означила већа скупина људи и она остаје само на томе. Психолошко значење групе је уже. Само присуство већег броја људи на неком месту није довољан разлог да се та скупина сматра групом.

Поред одређеног броја људи, мора постојати повезаност чланова групе и међусобни утицај или интеракција међу члановима. Међусобни утицај подразумева да сваки члан групе утиче на друге чланове и да они утичу на њега. Они су у интеракцији или међузависном односу. Утицај и међузависност могу бити веома изражени, трајни и разноврсни, као на пример у случају породице као групе, или релативно слаби (публика у позоришту).

Често се као додатни критеријум наводи свест да људи припадају одређеној групи (полне, етничке, религиозне групе и сл)

Појам група

У ужем смислу, група је организовани скуп људи који раде на остварењу заједничких циљева. Према овом одређењу, главне одлике групе су организованост и структурираност, што значи да чланови имају одређене положаје и улоге у вези са активностима и у вези са осталим члановима групе. У такве структуриране групе спадају мале групе, организације и велике друштвене групе. У ширем смислу, група је скуп људи који повезује само неки тренутни циљ због чега не мора имaти утврђену организацију или структуру позиција и улога. Такве групе су маса (гомила), публика и социјални (друштвени) покрети.

Врсте група Групе се разликују према већем броју критеријума, а неки од њих су: +КритеријумОдноси у групи, улоге и утицајВрста групеПримерИнтензитет емоционалних односаБлиски односи, контакт лицем у лице, изражен утицај на члановеПримарнаПородицаМање интензивни односи и утицајСекундарнаРадни колективАктуелност утицајаВажност у одређеном тренутку у животуРеферентнаВршњачка групаМање важна улога у неком периоду животаНереферентнаБило која група која нема актуелни утицајФормализованост структуреФормалним прописима регулисана правила понашањаФормалнаШколска организацијаОдсуство формалних правила понашањаНеформалнаВршњачка групаЛични однос према групиДоживљај припадности групи, идентификовање са групом, заједнички циљеви и вредностиПрипадничкаБило која група која се сматра "нашом"Одсуство доживљаја припадности и идентификације са групомНеприпадничкаБило која група која се сматра "туђом"Број члановаОграничен број чланова, интеракција лицем у лицеМала групаПородицаГрупа састављена од већег броја подгрупаОрганизацијаШколаВелики број лабаво повезаних појединацаВелика групаНација У појединим групама су односи међу члановима групе блиски, а са неким то није случај. Када постоји емоционална везаност међу члановима у групи, трајни контакт лицем у лице, изражен утицај на понашање чланова и осећање везаности за групу, у питању је примарна група.

Постоје групе које у одређеном тренутку у животу имају непосредан утицај на особу и такве групе се називају референтне групе. То су најчешће групе са којима се појединци идентификују и желе да им припадају.

Према томе да ли су функције чланова регулисане или не, разликују се формалне и неформалне групе.

Мале групе имају мали број чланова, који је ограничен. У њима постоји веома сложен емоционални однос и утицај и међусобна зависност су велики. Породица је један од главних агенса социјализације и има пресудну улогу у формирању појединца као личности. Она пре свега задовољава његове физиолошке потребе, потребе за сигурношћу и љубављу, али и неке друге психолошке потребе. мини|230x230пиксел|Са припадницима групе се деле ставови, вредности и заједнички циљеви. Током адолесценције, посебну важност има вршњачка група. Она се формира на основу узајамне привлачности чланова, као и на основу сличних вредности, циљева и ставова. Као и породица, и ова група задовољава одређене потребе: за везаношћу, припадношћу, за самосталношћу и ослобађањем од родитељске зависности.

Многе норме се усвоје у току школовања, где су деца и млади у непосредној интеракцији. Од онога шта се збива у одељењу много зависи како ученици доживљавају себе и своју околину.

Велике друштвене групе укључују велики број људи, али имају све оне карактеристике које су истакнуте као важне одлике групе. Најважнија карактеристика је свакако свест о припадности одређеној националној групи.

По критеријуму трајања формираности групе, оне могу бити привремене и трајне. За привремене групе се унапред зна колико дуго ће да буду формиране, док се за трајне то не зна (очекује се да ће постојати дуже).

Социјални идентитет Један посебно важан критеријум разликовања група јесте лични однос према њима. Неке се групе доживљавају као "наше", неке као "туђе". Са припадницима групе коју појединац види као личну, има не само заједничке циљеве већ и ставове и вредности, са том групом се идентификује и придаје јој позитивне карактеристике.

Социјални идентитет је схватање особе о томе ко је она које проистиче из припадности некој групи, удружен вредновањем и емоционалним значајем те припадности. Групе којима појединац припада одређује ко је он у односу на друге људе, а социјални идентитет утиче и на ставове, осећања и понашање према онима који нису припадници припадничке групе. Од неприпадничких група се појединци углавном удаљавају и придају им негативне карактеристике.

Формирање група Друштво у целини представља систем великог броја група. Како се групе формирају, развијају и нестају, тако се мења и друштво. Групе настају спонтано или намерно. Пример за спонтани настанак групе је пријатељска група, јер она настаје на основу узајамне наклоности. Намерно групе настају како би се остварио неки циљ (нпр. оснивање предузећа за производњу неког производа). Процес развијања групе је постепен, јер се постепено развијају њена структура и норме.

Групе настају из много разлога, а два најважнија разлога су: задовољење потреба и обављање активности које појединац не може да обави сам. Човек као социјално биће има потребу да буде интимно повезан са другим људима, али и да припада већој групи људи. Чланство у некој групи само по себи задовољава одређене потребе. Такође, чланство у групи може бити само по себи средство или инструмент за задовољење неке друге потребе.

Без обзира о којој је групи реч, може се говорити о развоју кроз следеће фазе:

фаза оријентације фаза сукоба успостављање сагласности око групних норми престанак постојања

У почетним фазама се људи најпре оријентишу једни према другима и узајамно се повезују. Потом следи један период унутаргрупних сукоба. Након тога се успоставља сагласност о групним правилима понашања и улогама. Група која је добро регулисана изнутра може добро да функционише, а оне које не могу, у неком тренутку престају да постоје. Положаји и улоге у групи се могу мењати. Ово важи како за формалне групе, тако и за неке од најважнијих група у којима то и није тако очигледно, као на пример у породици.

Структура групе Структуру групе чине утврђени положаји и улоге чланова групе. Положај (позиција) је позиција коју појединац заузима у групи и за коју се везује одређени статус, дужности и права. Улога је прописано понашање везано за одређени положај у групи. Свака одрасла особа има више улога, а некада се јавља сукоб улога када особа не успева да усклади различита понашања или задатке који се од ње очекују. На основу система положаја и улога у групи с временом настају релативно стабилни међулични односи који представљају тзв. интеракцијску структуру.

Прописано је оно понашање које се сматра нормалним и очекиваним. За непрописано понашање, група углавном санкционише појединца.

Када чланови групе раде на остварењу заједничких циљева тако што заузимају различите положаје и улоге, уз поштовање заједничких, групних норми, тада се говори о структурисаној групи. Уколико је активност чланова неорганизована и спонтана, где нема система положаја и улога, говори се о неструктурисаној групи. Структурисане групеНеструктурисанеМале групеПубликаОрганизацијеМаса или гомилаВелике друштвене групеСоцијални покрети Група има норме- прихваћена правила понашања која се захтевају или очекују од свих чланова групе. Норме могу бити:

прописане (званично саопштене) прећутне (неписана правила).

Друштвене норме могу бити корисне и штетне. Корисне су уколико се њиховом применом људи осећају боље и сигурније. Норме су штетне када ограничавају слободу понашања и мишљења, када су у супротности са људским правима и када наводе на лоше понашање.

Различите групе захтевају различит степен поштовања норми. Када је реч о поштовању норми, постоје изразито флексибилне (попустљиве) и изразито ригидне (круте) групе.

Руковођење групом Руковођење групом је једна од важних карактеристика групе. У формалним групама предвиђа се положај и улога вође, док се у неформалним групама улога вође постепено и спонтано задобија. Вођа је неко ко има моћ да утиче на друге и на доношење групних одлука. Он има највећи формални и неформални утицај на остале чланове у групи. Одговорност вође је велика јер групне одлуке могу имати далекосежан утицај на животе људи. У великим и сложеним групама (пословним организацијама, школама, војсци и државним институцијама) руковођење је хијерархијски организовано. То значи да чланови имају надређене и подређене позиције и да свако зна коме је одговоран. У неформалним групама нема формалног вође, али постоји особа која има већи углед и утицај у односу на друге чланове. Према начину на који се вође односе према члановима групе, уочавају се ауторитарни и демократски стил руковођења.

Успешно вођство резултат је повезаног деловања ситуационих фактора и црта личности. Истраживања показују да не постоје црте личности које су повезане са успешним вођством у свим ситуацијама и различитим групама. Обично постоје две врсте вођа: они који су усмерени на задатак и они који су усмерени на очување добрих односа у групи.

Ауторитарно (аутократско) руковођење мини|Бенито Мусолини, један од најпознатијих ауторитарних вођа током Другог светског рата.