21. јануар је двадесет први дан у години у Грегоријанском календару. 344 дана (345 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
763 — Абасидски халифат је угушио Алидску побуну када је један од вођа побуне смртно рањен у бици код Басре. 1276 — Папа Иноћентије V је наследио Гргура X као 185. римски папа. 1525 — Започео је анабаптистички покрет када су његови оснивачи Конрад Гребел, Феликс Манц и Јерг Блаурок поново крстили један другог и своје следбенике у Цириху јер су сматрали да је хришћанска пракса крштења деце неважећа јер деца не могу да бирају своју веру. 1720 — Шведска и Пруска су потписале Стокхолмски мир. 1793 — Гиљотинирањем је погубљен Луј XVI, након што га је два дана раније Национални конвент прогласио кривим за издају. 1840 — Жил Димон д'Ирвил је открио Аделину земљу. 1911 — У Монте Карлу одржан први ауто-рели. 1919 — У Даблину конгрес партије Шин Фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Велика Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске. 1925 — Албанија је прогласила себе републиком. 1936 — Едвард VIII постао краљ Уједињеног Краљевства после смрти оца Џорџа V, а абдицирао је у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон. 1942 — Немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату. Мађарски војници у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома. 1954 — САД поринуле прву подморницу на атомски погон „УСС Наутилус“. 1968 — Почела је битка за Ке Сан у Вијетнамском рату. 1968 — Амерички бомбардер Боинг B-52 који је носио 4 хидрогенске бомбе се срушио на Гренланду. 1976 — Два англо-француска „конкорда“ истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона. У СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима „Њујорк тајмс“ и „Фајненшенел тајмс“. 1986 — У експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене. 1993 — Хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром „Земуник“ код Задра и брану Перућа. 1997 — Канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата. 1998 — На позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле II почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи. У Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску. 2000 — Први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову и Метохији, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова и Метохије одбили да уђу у КЗК. 2007 — Одржани су ванредни избори за Скупштину Србије. 2021 — Тероризам: У бомбашком нападу на једну пијацу у Багдаду погинуле су најмање 32 особе.
Рођења 1790 — Димитрије Фрушић, српски лекар и новинар. (прем. 1838) 1845 — Хариет Бакер, норвешка сликарка. (прем. 1932) 1861 — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (прем. 1953) 1868 — Феликс Хофман, немачки хемичар. (прем. 1946) 1881 — Иван Рибар, хрватски и југословенски политичар, учесник Народноослободилачке борбе и јунак социјалистичког рада. (прем. 1968) 1895 — Кристобал Баленсијага, шпански модни креатор. (прем. 1972) 1905 — Кристијан Диор, француски модни креатор. (прем. 1957) 1909 — Тодор Скаловски, македонски композитор и диригент. (прем. 2004) 1909 — Теофило Спасојевић, српски фудбалер. (прем. 1970) 1916 — Пјетро Рава, италијански фудбалер. (прем. 2006) 1922 — Тели Савалас, амерички глумац. (прем. 1994) 1922 — Пол Скофилд, енглески глумац. (прем. 2008) 1923 — Лола Флорес, шпанска певачица, играчица и глумица. (прем. 1995) 1924 — Бени Хил, енглески комичар, глумац и певач. (прем. 1992) 1941 — Пласидо Доминго, шпански оперски певач. 1942 — Илија Лукић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2018) 1953 — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта. (прем. 2018) 1956 — Џина Дејвис, америчка глумица. 1958 — Мајкл Винкот, канадски глумац. 1960 — Бајро Жупић, српски фудбалер. 1961 — Халид Муслимовић, босанскохерцеговачки певач. 1961 — Иво Пуканић, хрватски новинар. (прем. 2008) 1963 — Хаким Олајџувон, нигеријско-амерички кошаркаш. 1963 — Детлеф Шремпф, немачки кошаркаш и кошаркашки тренер. 1964 — Жерал Паси, француски фудбалер. 1964 — Александар Шоштар, српски ватерполо голман. 1967 — Алфред Јерманиш, словеначки фудбалер. 1969 — Карина Ломбард, француско-америчка глумица и модел. 1970 — Ален Бокшић, хрватски фудбалер. 1972 — Кет Пауер, америчка музичарка, глумица и модел. 1975 — Оливер Дулић, српски политичар, хирург и ватерполиста. 1976 — Ема Бантон, енглеска музичарка, глумица и радио и ТВ водитељка, најпознатија као чланица групе -Spice Girls}-. 1976 — Наташа Марковић, српска глумица 1978 — Едита Маловчић, аустријска певачица и глумица бошњачког порекла. 1981 — Иван Ергић, српски фудбалер. 1982 — Никола Маи, француски тенисер. 1983 — Саша Стојановић, српски фудбалер. 1984 — Дејан Миловановић, српски фудбалер. (прем. 2025) 1986 — Мајк Тејлор, амерички кошаркаш. 1988 — Немања Томић, српски фудбалер. 1989 — Догуш Балбај, турски кошаркаш. 1989 — Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер. 1992 — Марија Вуковић, црногорска атлетичарка. 1994 — Лора Робсон, енглеска тенисерка. 1996 — Алдо Калулу, француско-конгоански фудбалер. 2001 — Џексон Брандиџ, амерички глумац.
Смрти 1793 — Луј XVI, француски краљ. (рођ. 1754) 1851 — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (рођ. 1801) 1894 — Војислав Илић, српски песник, утемељивач реализма у српској поезији (рођ. 1862) 1924 — Владимир Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије. (рођ. 1870) 1926 — Камило Голђи италијански научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину. (рођ. 1843) 1938 — Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. (рођ. 1861) 1950 — Џорџ Орвел, британски писац-сатиричар. (рођ. 1903) 1957 — Петар Крстић, српски композитор, диригент и музички педагог. (рођ. 1877) 1959 — Сесил Блаунт де Мил, амерички филмски режисер и продуцент. (рођ. 1881) 2002 — Пеги Ли, легенда џез и поп-музике. (рођ. 1920) 2006 — Ибрахим Ругова, лидер косовских Албанаца. (рођ. 1944) 2015 — Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер. (рођ. 1948) 2019 — Исмаил Мачев, југословенски атлетичар. (рођ. 1960) 2019 — Емилијано Сала, аргентински фудбалер. (рођ. 1990) 2019 — Мирослав Прокопијевић, српски економиста. (рођ. 1953)
Празници и дани сећања Српска православна црква славиЖитија светих - 8. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) : Свете мученике Јулијана и Василису Преподобног Георгија Хозевита Свету Домнику Светог Григорија епископа охридског Свештеномученика Картерија Свете мученике Теофила ђакона и Еладија мирјанина Светог Илију пустињака Преподобног Григорија Охридског Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника Светог Кира, патријарха Цариградског Светог Атика, патријарха Цариградског Светог Агатона Светог мученика Абу Свету мученицу Партену Свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим Светог Макарија Макриса Преподобног Теодора
Референце
121