28. јануар је двадесет осми дан у години у Грегоријанском календару. 337 дана (338 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

98 — Трајан наслеђује свог усвојеног оца Нерву као римски император, под његовом владавином Римско царство ће достићи највеће границе. 1077 — Укинута је екскомуникација Хајнриха IV након његовог покајничког пута у Каносу. 1393 — Француски краљ Шарл VI Луди је замало избегао смрт када је током једног бала костиме неколико играча захватила ватра. 1573 — Почела велика хрватско-словеначка сељачка буна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења. 1573 — Потписане су одредбе Варшавске конфедерације, којим је дозвољена слобода вероисповести у Пољској. 1689 — Енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса II, који је био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску. 1724 — Петар Велики је основао Руску академију науке и уметности у Санкт Петербургу. Била је знана као Санкт Петерзбуршка академија науке до 1917. 1813 — Гордост и предрасуда је први пут објављена у Уједињеном Краљевству. 1820 — Руска експедиција предвођена Фабијаном Готлибом фон Белингсхаузеном и Михаилом Лазаревом открива Антарктик, приближивши се антарктичкој обали. 1846 — На балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића. 1871 — Француска „Влада народне одбране“, која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона III и проглашења републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена. 1878 — У Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон. 1909 — Америчке трупе су напустиле Кубу са изузетком базе Гвантанамо где су се налазили од краја Шпанско-америчког рата. 1915 — Одлуком америчког Конгреса створена је Обалска стража САД као један од огранака Оружаних снага САД. 1932 — Јапанске снаге нападају Шангај. 1935 — Исланд постао прва земља у којој је легализован побачај. 1958 — Компанија Лего је патентирала дизајн својих коцки, које су компатибилне и са данашњим издањима. 1965 — Тренутну верзију заставе Канаде је усвојио канадски парламент. 1985 — Супергрупа САД за Африку снима хит сингл -{We Are the World}- да би сакупила новац за помоћ гладнима у Етиопији. 1986 — У експлозији америчког васионског шатла „Чаленџер“, 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута. 1994 — Три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни. 1995 — У најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских екстремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри. 1997 — У Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи. 1998 — У Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија. 2002 — У Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске. 2006 — Урушавање крова у Катовицама 2006., број мртвих је 67, а рањених преко 170

Рођења 1457 — Хенри VII Тјудор, енглески краљ (1485—1509). (прем. 1509) 1540 — Лудолф ван Цојлен, холандско-немачки математичар. (прем. 1610) 1600 — Папа Климент IX (прем. 1669) 1611 — Јохан Хевелије, пољски астроном. (прем. 1687) 1717 — Мустафа III, отомански султан (1757—1774). (прем. 1774) 1812 — Илија Гарашанин, српски државник. (прем. 1874) 1841 — Хенри Мортон Стенли, велшки истраживач и новинар. (прем. 1904) 1853 — Хосе Марти, кубански књижевник, политичар и револуционар. (прем. 1895) 1857 — Стојан Протић, српски политичар и публициста. (прем. 1923) 1898 — Милан Коњовић, српски сликар. (прем. 1993) 1923 — Иво Робић, хрватски певач, пионир југословенске поп музике. (прем. 2000) 1936 — Алан Алда, амерички глумац, редитељ, сценариста, комичар и писац. 1943 — Миодраг Андрић, српски глумац. (прем. 1989) 1948 — Михаил Баришњиков, руско-амерички балетан и глумац. 1948 — Добрила Стојнић, српска глумица. 1949 — Грег Попович, амерички кошаркашки тренер. 1952 — Драган Швракић, српски психијатар, академик и ван радни члан Одељења медицинских наука Српске академије наука и уметности. 1955 — Никола Саркози, француски политичар, 23. председник Француске. 1957 — Мирјана Карановић, српска глумица, редитељка и сценаристкиња. 1968 — Раде Милутиновић, српски кошаркаш. 1969 — Кетрин Морис, америчка глумица. 1973 — Катарина Кресал, словеначка правница и политичарка. 1978 — Ђанлуиђи Буфон, италијански фудбалски голман. 1978 — Џејми Карагер, енглески фудбалер. 1979 — Бранислав Крунић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. 1981 — Елајџа Вуд, амерички глумац и продуцент. 1982 — Микаел Гигу, француски рукометаш. 1982 — Омар Кук, америчко-црногорски кошаркаш. 1984 — Андре Игодала, амерички кошаркаш. 1985 — Славица Ћуктераш, српска певачица. 1986 — Тадија Драгићевић, српски кошаркаш. 1993 — Ричмонд Боаћи, гански фудбалер. 1993 — Вил Полтер, енглески глумац. 1994 — Џоел Боломбој, руско-амерички кошаркаш. 1994 — Малума, колумбијски музичар. 1996 — Милан Гајић, српски фудбалер. 1997 — Бојан Кнежевић, хрватски фудбалер. 2000 — Душан Влаховић, српски фудбалер.

Смрти 814 — Карло I Велики, франачки краљ и цар Светог римског царства (* 742) 1547 — Хенри VIII, енглески краљ (* 1491) 1596 — Френсис Дрејк, енглески гусар и адмирал (* 1540) 1939 — Вилијам Батлер Јејтс, ирски песник и драмски писац (* 1865) 2001 — Ранко Маринковић, српски књижевник. (* 1913) Боривоје Симић, диригент и композитор, диригент и руководилац Хора РТБ-а. (* 1920) 2002 — Астрид Линдгрен, шведска књижевница. (* 1907) 2003 — Милош Милутиновић, фудбалер и тренер. (* 1933) 2006 — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор. (* 1933) 2012 — Зоран Јовановић, боксер, вицешампион Европе. (* 1950) 2017 — Џон Харт, британски глумац. (* 1940) 2021 — Паул Круцен, холандски хемичар. (* 1933)

Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Преподобног Павла Тивејског Преподобнг Јована Кушчника Преподобног Гаврила Лесновског Светог мученика Пансофија Дан војске (Јерменија) Дан заштите података

Референце

128