31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
Догађаји
1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести. 1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји. 1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина. 1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију. 1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан допринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић . 1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила. 1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања. 1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република. 1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе. 1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди. 1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом. 1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса. 1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града. 1971 — Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година. У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монтија Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини. 1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“. 1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани. 1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије. 1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку. 2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби. 2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку. 2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама. 2006 — Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда. Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара . 2020 — Уједињено Краљевство и Гибралтар су се формално повукли из Европске уније.
Рођења 1543 — Токугава Ијејасу, оснивач и први шогун династије Токугава која је владала Јапаном. (прем. 1616) 1769 — Андре-Жак Гарнерен, француски проналазач падобрана од некрутих материјала. (прем. 1823) 1797 — Франц Шуберт, аустријски композитор. (прем. 1828) 1819 — Васа Живковић, српски песник и свештеник. (прем. 1891) 1841 — Лаза Костић, зачетник модерне српске поезије. (прем. 1910) 1865 — Патријарх московски Тихон, био је патријарх московски и све Русије одмах након завршетка Октобарске револуције. (прем. 1925) 1868 — Теодор Вилијам Ричардс, први је амерички добитник Нобелове награде за хемију 1914. године. (прем. 1928) 1872 — Јане Сандански, македонски револуционар. (прем. 1915) 1881 — Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1932. године. (прем. 1957) 1883 — Емил Војт, некадашњи атлетичар Уједињеног Краљевства, био је први, последњи и једини олимпијски победник у дисциплини трчања на 5 миља, која је постојала само на Олимпијским играма 1908 године у Лондону. (прем. 1978) 1884 — Теодор Хојс, први председник Западне Немачке после Другог светског рата, 1949 - 1959. године. (прем. 1963) 1902 — Талула Банкхед, америчка глумица. (прем. 1968) 1906 — Бранко Шотра, српски сликар. (прем. 1960) 1911 — Видовита Ванга, бугарска пророчица. (прем. 1996) 1914 — Епископ Варнава Настић (световно име Војислав Настић), био је епископ СПЦ. (прем. 1964) 1915 — Марко Фотез, позоришни редитељ, театролог и књижевник. (прем. 1976) 1922 — Џоан Дру, америчка глумица. (прем. 1996) 1928 — Душан Џамоња, југословенски вајар, члан САНУ. (прем. 2009) 1929 — Џин Симонс, америчко-енглеска глумица. (прем. 2010) 1929 — Рудолф Месбауер, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику (1961). (прем. 2011) 1932 — Томислав Калоперовић, српски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2002) 1933 — Бернардо Провенцано, италијански члан мафије и први човек Коза ностре до 2006. године када је ухапшен. (прем. 2016) 1935 — Кензабуро Ое, јапански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (прем. 2023) 1937 — Филип Глас, амерички композитор класичне музике. 1937 — Иван Клајн, српски академик и филолог. (прем. 2021) 1938 — Беатрикс од Холандије, некадашња холандска краљица. 1943 — Шпела Розин, словеначка глумица. 1947 — Џонатан Бенкс, амерички глумац. 1948 — Феђа Стојановић, српски глумац. (прем. 2021) 1949 — Кен Вилбер, амерички интегрални филозоф. 1955 — Вирђинија Рузич, румунска тенисерка. 1956 — Стефан Мајевски, пољски фудбалер и фудбалски тренер. 1960 — Жељко Штурановић, црногорски политичар. (прем. 2014) 1964 — Џеф Ханеман, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе -{Slayer}-. (прем. 2013) 1965 — Влада Стошић, српски фудбалер. 1966 — Декстер Флечер, енглески глумац, редитељ и сценариста. 1966 — Јирки Јухани Јервилехто, фински аутомобилиста, возач Формуле 1. 1970 — Мини Драјвер, енглеско-америчка глумица и музичарка. 1971 — Патрисија Веласкез, венецуеланска глумица и модел. 1973 — Порша де Роси, аустралијско-америчка глумица и модел. 1976 — Трајанос Делас, грчки фудбалер и фудбалски тренер. 1976 — Тајрон Незби, амерички кошаркаш. 1977 — Кери Вошингтон, америчка глумица. 1979 — Милан Васић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. 1981 — Џастин Тимберлејк, амерички музичар, музички продуцент и глумац. 1982 — Елена Папаризу, грчка певачица. 1982 — Марет Ани, естонска тенисерка. 1983 — Фабио Кваљарела, италијански фудбалер. 1984 — Џереми Воринер, амерички атлетичар. 1985 — Каломира, грчко-америчка певачица и модел. 1985 — Новак Мартиновић, српски фудбалер. 1989 — Џоана Аткинс, америчка атлетичарка. 1989 — Наталија Дуко, чилеанска атлетичарка. 1990 — Николас Лапровитола, аргентинско-италијански кошаркаш. 1997 — Донте Дивинћенцо, амерички кошаркаш.
Смрти 1418 — Мирча I Старији, био је један од најважнијих кнежева Влашке. (рођ. 1355) 1606 — Гај Фокс, енглески војник и завереник. 1729 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. (рођ. 1659) 1828 — Александрос Ипсилантис, вођа грчког отпора против Османског царства. (рођ. 1792) 1898 — Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус. (рођ. 1849) 1933 — Џон Голсворди, енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. године. (рођ. 1867) 1933 — Алфредо Салафија професор хемије са Сицилије, стручњак за балсамовање и препарирање животиња. (рођ. 1867) 1943 — Малчи Белич југословенски народни херој из Словеније. (рођ. 1908) 1956 — Александер Милн, енглески писац. (рођ. 1882) 1962 — Петар (Пјер) Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста. (рођ. 1890) 1966 — Драгиша Недовић, српски композитор, музичар и текстописац народне музике. (рођ. 1916) 1972 — Хана Машкова, чехословачка клизачица у уметничком клизању. (рођ. 1949) 1974 — Семјуел Голдвин, амерички филмски продуцент, један од оснивача компаније ”Метро-Голдвин-Мајер”. (рођ. 1882) 1988 — Недељко Гвозденовић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик. (рођ. 1902) 1991 — Џон Бардин, амерички научник, добитник две Нобелове награде за физику, 1956. и 1972. године. (рођ. 1908) 1994 — Томанија Ђуричко, српска глумица. (рођ. 1914) 1996 — Мартин Јонаш, сликар-наивац, оснивач прве сеоске галерије слика у Ковачици. (рођ. 1924) Драган-Бата Огњеновић, каратиста, репрезентативац, професионални првак Европе у фул-контакту и првак света у кик-боксу. (рођ. 1958) 1997 — Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник ТВ Београд. (рођ. 1931) 1999 — Бариш Манчо, турски рок певач. (рођ. 1943) 2001 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (рођ. 1923) 2009 — Ингемар Јохансон, шведски боксер, професионални првак света у тешкој категорији. (рођ. 1932) 2014 — Миклош Јанчо, мађарски филмски редитељ и сценариста. (рођ. 1921)
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог Атанасија Великог - архиепископ александријски Светог Максима - архиепископ Влахозапланински 1918 — У Русији је 31. јануар био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару. 1946 — Југословенска Уставотворна скупштина донела је први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, којим је дефинисано шест саставних република: Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора. Национални дан без дуванског дима.
Референце
131