Влатко Вуковић Косача ( око 1392) био је један од најзначајнијих српских средњовјековних великаша, господар Хума (државе коју претходно осваја Краљ Твртко и припаја Босни) и велики војвода из властелинског рода Косаче. Као најугледнији војсковођа краља Стефана Твртка I Котроманића, предводио је хумску војску у победоносној бици код Билеће (1388) и у Косовском боју (1389).Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. Бања Лука: Глас српски.
Порекло и успон Влатко Вуковић је био син војводе Вука, који је држао поседе у горњем Подрињу око града Сокола изнад Шћепан Поља, што се сматра матичном облашћу породице Косача. Имао је млађег брата Храну Вуковића.Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: ДКГ.
Први поуздани помен Влатка Вуковића у историјским изворима потиче из 1378. године, када се јавља као сведок са титулом војводе Хума у повељи краља Твртка I Котроманића издатој Дубровнику.Тошић, Ђуро (1998). Трг Дријева у средњем вијеку. Сарајево: Веселин Маслеша. Поменута титула „хумског војводе” сведочи о његовом високом статусу и утицају на краљевском двору од самог почетка Тврткове краљевске владавине. Током наредне деценије, Влатко је деловао као главни војни и дипломатски заступник краља Твртка. Године 1382. учествовао је у сложеним преговорима са Дубровчанима око подизања града Светог Стефана (данашњи Херцег Нови) у Боки Которској (која је била дио Хумске земље) и решавања питања трговине сољу.Живковић, Тибор (2002). О јужним Словенима у средњем веку. Београд: Историјски институт.
Битка код Билеће (1388) Продор османских пљачкашких одреда (акинџија) у унутрашњост Балкана погодио је и границе Босне током осамдесетих година XIV века. Крајем августа 1388. године, велика османска војска предвођена војсковођом Лала Шахином продрла је у Хумску земљу. Краљ Твртко је поверио одбрану земље војводи Влатку Вуковићу.Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. Бања Лука: Глас српски (Поглавље: Босна као краљевина).
Влатко се, заједно са локалним хумским одредима кнеза Радича Санковића, супротставио Турцима 27. августа 1388. године код Билеће. У овој бици, хумска војска је тешко поразила и потпуно разбила османске снаге. Сам Лала Шахин спасао се бекством са малим бројем војника. Ова победа је привремено зауставила даље продоре Турака на простор западног Балкана, а Влатку донела славу једног од највећих хришћанских војсковођа тог доба. Као награду, Влатко је касније добио и положај војног и управног намесника у Далмацији, где је заступао краљеве интересе у преговорима са далматинским градовима (Сплитом, Трогиром и Шибеником) током Твртковог ширења власти на Јадран.Орбин, Мавро (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. мини|десно|250п|Застава Великог војводства Хума (Херцеговине) Косача. Косовска битка (1389) Када је кнез Лазар Хребељановић почео да окупља савезнике за одбрану од главнине османске војске коју је предводио султан Мурат I, краљ Твртко I је, као једини легитимни насљедник трона Немањића са титулом краља, послао јак војни контингент на Косово. На челу ове војске, која је према каснијим изворима бројала између 5.000 и 7.000 војника, налазио се управо велики војвода хумски Влатко Вуковић. Поједини извори бележе да су Дубровчани Влатка даровали једним од првих топова који су коришћени у овој регији.Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
На Видовдан, 15. јун (по старом календару) 1389. године, у Косовском боју, Влатко Вуковић је са својим одредима држао лево крило српског борбеног поретка, у коме је био и јунак Милош Обилић. Насупрот њему стајали су одреди које је водио султанов млађи син Бајазит I. Десно крило српске војске водио је Вук Бранковић, док је центром командовао кнез Лазар.Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. Бања Лука: Глас српски (Поглавље: Бој на Косову).
Према историјским изворима, Влатково лево крило је током битке постигло велики успех и претрпело далеко мање губитке у поређењу са центром српске војске у којем је заробљен и погубљен кнез Лазар. Након погибије султана Мурата I и повлачења Бајазита ка Једрену, Влатко се са својом војском повукао са Косова поља и вратио у Хум. Он је одмах упутио извештај краљу Твртку да је српска хришћанска војска однела велику победу над Турцима. На основу ових информација, Твртко је слао писма европским хришћанским земљама (укључујући Париз, Фиренцу и Трогир), славећи победу над Османлијама.
Последње године и наслеђе Након смрти краља Твртка I (март 1391), Влатко Вуковић је остао активан у унутрашњим приликама Краљевине Босне за време владавине новог краља Стефана Дабише. У овом периоду, Влатко је значајно проширио територију Хума. Користећи слабљење централне власти, заузео је јужни део области Конавли и преузео део уносне царине у Леденицама, чиме је Хумска земља избила на саму границу са Дубровником.
Влатко Вуковић је преминуо средином 1392. године. Будући да није имао мушких потомака, његову проширену породичну баштину и титулу великог војводе наследио је његов синовац Сандаљ Хранић Косача, син његовог брата Хране. Сандаљ ће касније постати један од најмоћнијих магната Хума и Краљевине Босне, настављајући успон династије Косача.
Гробно место Према дуготрајној народној традицији и научним претпоставкама, војвода Влатко Вуковић је сахрањен на познатој некрополи стећака у селу Бољуни, недалеко од Стоца у Херцеговини.Вего, Марко (1964). Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине II. Сарајево: Земаљски музеј. На тој локацији налази се велики стећак у облику сандука са уклесаним крстом и натписом на ћирилици: „А се лежи добри јунак и чоек Влатко Вуковић. Пише Семорад.”Бешлагић, Шефик (1971). Стећци: каталошко-топографски преглед. Сарајево: Веселин Маслеша.
мини|десно|250п|Стећак Војводе Влатка Вуковића Косаче у Бољунима
Породично стабло
Види још Косовска битка Хумска земља Твртко I Котроманић Краљевина Босна
Референце
Литература
Спољашње везе Подаци о гробу Родослов Косача Оклопници против јаничара
Категорија:Умрли 1392. Влатко Вуковић
Референце
Литература
Спољашње везе Српска енциклопедија — Влатко Вуковић
Категорија:Косаче Категорија:Херцеговци Категорија:Херцеговина Категорија:Умрли 1392.