Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника Југословенске армије, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.
Међу првим његовим секцијама су фудбалска, атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани мачевалачки, женски рукометни и футсал клуб.
Председник спортског друштва Партизан је Жељко Танасковић. Потпредседници су Андреа Арсовић, Недељко Јовановић и Александар Каракашевић.
Клубови Партизана су освојили 20 европских трофеја од којих је чак 12 титула европског првака, као и 24 регионална трофеја. ЈСД Партизан је по броју међународних трофеја најуспешније спортско друштво у Србији и на простору бивше Југославије.
Историјат Југословенско спортско друштво „Партизан“ основано је 4. октобра 1945. године у Београду под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Име је добило у част југословенских партизана, а међу оснивачима су били високи официри попут Светозара Вукмановића Темпа, Коче Поповића и Ратка Вујовића Чочета. Тај датум сматра се почетком развоја вишеспортског друштва које је временом обухватило бројне секције, од којих су прве биле за фудбал, кошарку, атлетику, шах и одбојку. За потребе спортских активности, друштво је преузело предратни стадион клуба БСК, на чијем је месту касније изграђен данашњи Стадион Партизана.
Године 1950. извршена је реорганизација након које Партизан постаје спортско друштво, а секције прерастају у самосталне клубове који окупљају не само припаднике Југословенске народне армије, већ и цивиле. Кључан естетски преокрет догодио се 1958. године када су, на иницијативу легендарног Стјепана Бобека, првобитне црвено-плаве боје замењене препознатљивом црно-белом комбинацијом, по угледу на торински Јувентус. На годишњој скупштини 1960. године назив друштва званично је допуњен у Југословенско спортско друштво Партизан, што је назив који се користи и данас.
Током деценија постојања, клубови у оквиру ЈСД Партизан освојили су бројне националне титуле и европске трофеје. КК Партизан је остварио највећи успех српске клупске кошарке освајањем титуле првака Европе 1992. године у Истанбулу, под вођством Жељка Обрадовића и поенима које је постигао Александар Ђорђевић. ВК Партизан се сврстао у светске великане са седам титула првака Европе, док је ФК Партизан био први клуб са Балкана који је играо финале Купа европских шампиона 1966. године против Реал Мадрида. Успех ове генерације, познате као „Партизанове бебе“, предводили су Велибор Васовић, Владимир Ковачевић и Милутин Шошкић. У појединачним спортовима истиче се атлетичар Фрањо Михалић, освајач олимпијског сребра. Према савременим подацима, друштво обухвата 27 клубова који су заједно освојили преко 20 титула првака Европе у различитим дисциплинама.
Организациона структура и правни статус Југословенско спортско друштво „Партизан” конституисано је као сложена организациона целина коју чини асоцијација независних клубова. Према подацима из Агенције за привредне регистре (АПР), друштво је формално регистровано као спортско удружење, док сваки појединачни клуб у оквиру друштва (попут ФК Партизан, КК Партизан или ВК Партизан) поседује сопствени статус правног лица и финансијску аутономију.
Организациона структура друштва заснива се на следећим принципима:
Управљање и одлучивање: Највиши орган друштва је Скупштина, коју сачињавају делегати свих клубова чланова. Иако сви клубови имају право гласа, најодговорније улоге у доношењу стратешких одлука традиционално имају најуспешнији колективи у оквиру породице. Скупштина бира председника и чланове Управног одбора, који врше извршну функцију између два заседања.
Имовинско-правни односи: Један од кључних разлога постојања заједничког спортског друштва јесте управљање имовином и инфраструктуром. Према правоснажним судским пресудама донетим током деценијског спора са државним институцијама, ЈСД „Партизан” је потврђен као формални власник објеката на Топчидерском брду, укључујући и Стадион Партизана (некадашњи Стадион ЈНА).
Идентитет и заједништво: Упркос правној независности клубова, ЈСД врши контролу над коришћењем заједничког грба, имена и боја друштва, осигуравајући јединствен визуелни идентитет свих клубова који данас чине овај спортски колектив.
Управни одбор ЈСД Партизан Функција Име и презиме Председник Управног одбора Жељко Танасковић Заменик председника УО Александар Станковић Генерални секретар Недељко Савић Потпредседница Скупштине Андреа Арсовић Потпредседник Скупштине Недељко Јовановић Потпредседник Скупштине Александар Каракашевић Члан Управног одбора Јован Лазаревић Члан Управног одбора Љубомир Грујић Члан Управног одбора Александар Јовановић Члан Управног одбора Рајко Балтић Члан Управног одбора Марко Лекић Члан Управног одбора Стевица Кујунџић Члан Управног одбора Пер Александар Јаковљевић Члан Управног одбора Бранко Бановић Члан Управног одбора Матије Копривица Члан Управног одбора Јован Обрадовић Члан Управног одбора Миљан Жугић Члан Управног одбора Марко Кораћ
Клубови ЈСД Партизан Атлетски клуб Партизан
Атлетски клуб Партизан је основан 4. октобра 1945. када је основано ЈСД Партизан, као секција спортског друштва, три године касније секција је прерасла у клуб. Атлетичари Партизана Иван Губијан бацач кладива и Фрањо Михалић дугопругаш - маратонац, били су највеће звезде атлетике у историји клуба који су донели једине две олимпијске медаље за југословенску и српску атлетику. Губијан је био „сребрни“ на Олимпијским играма 1948. у Лондону, а Михалић 1956. у Мелбурну. Није било југословенске селекције без такмичара овог клуба. Највећи домет остварио је тркач Петар Шегедин који је на Европском првенству у Бриселу 1950. у трци 3.000 метара са препрекама освојио друго место и сребрну медаљу, што је била прва југословенска медаља у атлетици на европским првенствима. Сличан успех је поновио Јоже Међимурец на првом Европском првенству у дворани 1970. у Бечу на трци на 800 м освојивши треће место и опет прву медаљу за Југославију на европским првенствима у дворани.30. година 1948—1978. Атлетског савеза Србије, Издање Атлетског савеза Србије, Београд 1978. pp. 159/161.
АК Партизан је до сада 39 пута био екипни државни првак у мушкој и женској конкуреницији и 24 пута освајач купа. Највећи успех оствариле су јуниорке 1990. године победом у купу европских шампиона.
Славна имена југословенске атлетике из редова Партизана су још Звонко Саболовић (23 пута обарао државне рекорде у више спринтерских дисциплина), Мирко Вујачић, Борис Брандл, Стеван Павловић, Драго Штритоф, Андрија Отенхајмер, Ивица Караси, Владо Марјановић Веселинка Милошевић, Данијел Темим, Младен Николић, Иван Мустапић, Иван Иванчић, Сеад Крџалић, Јован Лазаревић, Слободан Бранковић, Драган Перић, Драгутин Топић, Горан Раичевић.40. година 1948—1988. Атлетског савеза Србије, Издање Атлетског савеза Србије, Београд 1988. pp. 57/60.
Чланови Партизана су репрезентативци Србије Асмир Колашинац и Емир Бекрић.
Бициклистички клуб Партизан
Бициклистички клуб Партизан је основан 1945. године. Десет пута су освајали национално првенство и једном куп.
Партизанови такмичари су остваривали запажене резултате. Саша Гајичић је био осми на свету, два пута победник трке кроз Србију и учесник Ђиро д'Италија, Александар Никавчевић (7. на свету, двоструки победник Трке кроз Сбију, учесник Вуелте), Небојша Јовановић (6. место у Европи, победник Трке око Грчке), Веселин Петровић (15. место на Олимпијским играма, победник многих међународних трка).Историја Бициклистичког клуба на bkpartizan.rs
Данас екипу чине: Иван Стевић, Никола Козомара, Бранко Марковић и Горан Церовић.Тренутни састав на bkpartizan.rs
Кошаркашки клуб Партизан
мини|десно|200п|Утакмица између Цибоне и Партизана Кошаркашки клуб Партизан је најтрофејнији српски кошаркашки клуб, из Београда. Настао је као кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске народне армије. Спортско друштво ЦДЈА Партизан основано је 4. октобра 1945. Кошаркашка секција ЦДЈА Партизан настала је од кошаркашке репрезентације Југословенске армије, која је 1945. године освојила првенство државе на турниру са репрезентацијама југословенских република. Под именом Партизан кошаркаши данашњег КК Партизан наступају од првог клупског шампионата Југославије, одржаног 1946. године. КК Партизан је 1953. године званично престао да буде клуб Југословенске народне армије и цело спортско друштво је добило назив Југословенско спортско друштво Партизан.
Двадесет два пута је освајао национално првенство, шеснаест пута национални куп, осам пута Јадранску лигу и једном Суперкуп Јадранске лиге, а такође је освојио и Куп европских шампиона 1992, иако је те сезоне, због рата у Југославији, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима. Партизан је освојио и три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989. године. КК Партизан је први кошаркашки клуб из Србије који је одиграо званичну утакмицу са НБА тимовима.
Тениски клуб Партизан
Тениски клуб Партизан је основан 4. октобра 1945. године као секција при ЈНА, да би 1950. године постао клуб и добио данашње име. Партизан је до сада освојио 20 титула првака државе у мушкој и 11 титула у женској конкуренцији.
За Партизан је од 1954. до 1976. године играла Јелена Генчић. Она је 18 пута била првакиња Југославије: 2 пута појединачно, 6 пута у женским паровима и 12 пута у мешовитим паровима, док је 11 пута била друга. Илија Панајотовић је једном био први појединачно и у пару и 7 пута је био други. Био је Дејвис куп репрезентативац од 1957 до 1960. године
Најбољи српски тенисери који су тренирали у Партизану почетком XXI века су: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јанко Типсаревић, Ненад Зимоњић, Бојана Јовановски, Илија Бозољац, Душан Вемић, Душан Лајовић, Ана Јовановић, као и Јелена Докић из Аустралије и Андреа Петковић из Немачке.Играчи Партизана на tkpartizan.rs
Фудбалски клуб Партизан
мини|десно|200п|Почетак меча Арсенал - Партизан Фудбалски клуб Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва, које данас броји 26 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске народне армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950-их је постао независан од војске.
Партизан је основан 4. октобра 1945. Био је 27 пута био првак државе, а освајач је и 16 купова и једног суперкупа. Највећи успех Партизана у европским такмичењима је финале Купа европских шампиона 1966. године против мадридског Реала и 1 трофеј Митропа купа 1978. године. После распада Југославије, Партизан је први клуб из Србије који се пласирао у Лигу шампиона (укупно два пута) и који се пласирао у осмину финала Купа УЕФА.Уз то је био 8 пута у групној фази Лиге Европе и 2 пута у групној фази Лиге шампиона након распада Југославије
Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Златко Чајковски, Фахрудин Јусуфи, Милан Галић, Милутин Шошкић, Славиша Јокановић, Предраг Мијатовић. Бивши играч Партизана Саво Милошевић је одиграо 102 утакмице за репрезентацију, што је апсолутни рекорд.