Јосип Броз Тито (Кумровец, 7. мај 1892 — Љубљана, 4. мај 1980) био је југословенски комунистички револуционар и политичар. Броз је био председник Савеза комуниста Југославије (КПЈ/СКЈ, 1939—1980) и обављао је разне државничке функције од 1943. па до своје смрти 1980. године. Током Другог светског рата био је вођа југословенских партизана, који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи. За време своје политичке каријере, био је веома популарна и цењена личност, како у земљи, тако и у иностранству. Стекао је велику међународну славу као главни вођа Покрета несврстаних, поред Џавахарлала Нехруа, Гамала Абдела Насера и Ахмеда Сукарна.

Био је генерални секретар (касније председник Председништва) Савеза комуниста Југославије (КПЈ/СКЈ, 1939—1980). Током Другог светског рата је постао премијер (1943—1963), а уставним променама 1953. постао је и председник (касније доживотни председник; 1953—1980) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је звање маршала Југославије и положај Врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), Југословенске народне армије (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током Хладног рата, примио је око 98 страних одликовања, укључујући и Орден Легије части.Martha L., 243. oldal

Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца Хрвата и мајке Словенке, у селу Кумровец, у Хрватској (тадашњој Аустроугарској). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у Аустроугарској војсци у то време. Након што су га за време Првог светског рата тешко ранили и заробили Руси, Броз је послат у радни логор на Уралу. Након тога је учествовао у Октобарској револуцији, а касније се прикључио и Црвеној армији у Омску. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где се прикључио Комунистичкој партији Југославије (КПЈ).Melissa Katherine Bokovoy, 36. oldal

Тито је био главни вођа друге Југославије, социјалистичке федерације, која је постојала од 1943. до 1992. године. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у социјализам (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је увео самоуправни социјалистички систем, који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „братства и јединства” свих југословенских народа и народности. Након Титове смрти 1980. године, тензија између југословенских република се нагло повећала и 1991. године земља се распала у грађанском рату.

Биографија

Младост Рођен је 7. маја 1892. године у загорском селу Кумровец на реци Сутли, као седмо дете (од петнаесторо) у породици Фрање Броза, сиромашног сељака, и Марије, рођене Јаворшек, у Аустроугарској монархији. У детињству је био крштен и одгајан као католик. Његов отац Фрањо (1860—1936), био је Хрват чија је породица живела у селу три века, док је његова мајка Марија (1864—1918), била Словенка из села Подсреда. Ова два села су само 16 km удаљена, тако да су се његови родитељи упознали и недуго затим, венчали 21. јануара 1891. године. Јосип је провео значајан део својих предшколских година живећи са мајчиним родитељима у Подсреди, где је постао миљеник свога деде Мартина Јавершека, а када се вратио у Кумровец да започне школовање доста боље је причао словеначки од хрватског језика. У овом периоду је научио и да свира клавир. Упркос мешовитом пореклу, Броз се често изјашњавао као етнички Хрват.

мини|лево|Титова родна кућа у Кумровцу

Владимир Дедијер, Титов лични биограф, напомиње да му је једном приликом кад је разговарао са другом Титом о његовој браћи и сестрама, он рекао да их је било свега десеторо. Након чега му је Дедијер скренуо пажњу да у матичним књигама стоји да су Фрањо и Марија Броз имали петнаесторо деце. Тито је то примио са чуђењем, јер су у његовој породици говорили само о десеторо браће и сестара. Овај моменат је карактеристичан уопште за загорско село и за беду и очај у њему. Родитељи уопште нису бројали као своју децу мртворођенчад или одојчад умрлу после неколико дана.

У јулу 1900. са осам година, Броз је уписао основну школу у Кумровцу, али је завршио само четири разреда. Као резултат његовог слабог образовања, током живота је доста слабо стајао са правописом. Након напуштања школе је у почетку радио за ујака, а затим на породичном имању. Године 1907. његов отац га је наговорио да емигрира у САД, али Јосип није могао да прикупи новац за ово путовање. Уместо тога, са 15 година, Јосип напушта Кумровец и путује око 97 km јужно у Сисак, где је његов рођак Јурица Броз служио војску. Јурица му је помогао да добије посао у ресторану, али Броз ускоро уморан од тог рада прелази на трогодишњу обуку код чешког бравара Николе Караса, где је имао обезбеђену обуку, храну и стан. Убрзо након тога, његов млађи брат Стјепан такође је постао шегрт у браварској радионици Карас. За време обуке се код Јосипа Броза јављају прве социјалистичке идеје под утицајем социјалистичког часописа „Слободна реч”. Чим је постао квалификовани радник у септембру 1909. одлази у Загреб где се запослио у браварској радионици Исидора Харамине и у октобру 1910. године постаје члан Савеза металских радника и Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније и учествује у својим првим протестима. Учествовао је и у штрајковима и у националним манифестацијама против угарског хегемонизма.

лево|мини|У фабрици „Титан” у Камнику 4. мај 1911. године.

У децембру 1910. године се вратио кући и почетком 1911. почео је да тражи посао прво у Љубљани затим Трсту, Кумровцу и Загребу, где је радио на поправци бицикала, а овде се и придружио свом првом штрајку за 1. мај 1911. После кратког периода рада у Љубљани, у периоду од маја 1911. до маја 1912. године радио је у фабрици у Камнику у Камнишким Алпима, а када је ова фабрика затворена, добио је понуду да пређе да ради у Ченков у Чешкој. По доласку на ново радно место је открио да послодавац покушава да довођењем јефтиније радне снаге замени месне чешке раднике, па се заједно са осталим радницима придружио радничком штрајку и успео да примора послодавца да одустане од ове намере. Вођен радозналошћу, Броз се сели у Плзењ где је накратко запослен у фабрици Шкода, а затим је отпутовао у Минхен. Такође је једно време радио у фабрици аутомобила Мерцедес-Бенц у Манхајму. До октобра 1912. године је стигао у Беч, где је боравио код свог старијег брата Мартина и његове породице и убрзо се запослио у Винер Нојштату, где је радио у фабрици аутомобила Даимлер, а често је од њега тражено да вози и тестира аутомобиле. У то време је проводио доста времена вежбајући мачевање и плес и током овог периода је делимично научио немачки језик.

Што се тиче знања језика, Тито је тврдио да говори српско-хрватски, немачки, руски и помало енглески. Док на пример, Владимир Дедијер наводи 1953. да Тито говори „српско-хрватски … руски, чешки, словеначки… немачки (са бечким акцентом)… разуме и чита француски и италијански… и такође говори и киргиски”.

Први светски рат Српски фронт мини|Јосип Броз (први слева) као аустроугарски војник у Првом светском рату, негде у Босни у близини Дрине.

У мају 1913. године Броз је регрутован у Аустроугарску војску. Након молбе, одобрен му је захтев да војску служи у 25. домобранском пешадијском пуку у Загребу. Након што је научио скијање током зиме 1913—1914, био је послат у школу за подофицире у Будимпешти. Након овога је унапређен у чин водника, и тиме постао најмлађи водник у свом пуку, а негде се чак наводи и у целој Аустроугарској војсци. Као првак свога пука у мачевању, у мају 1914. године, био је послат у Будимпешту на такмичење за првенство у Аустроугарској војсци. Учествовало је 16 најбољих мачевалаца у Аустроугарској, а Јосип Броз је добио другу награду и сребрну медаљу.

Убрзо након избијања Првог светског рата 1914. године, 25. домобранска пешачка пуковнија је ушла у састав 42. домобранске пешачке дивизије, познате и као 42. "вражја дивизија", под командом фелдмаршаллајтанта Стјепана Саркотића, а која је позната по документованим ратним злочинима над српским цивилним становништвом након напада на Србију у лето 1914. Арчибалд Рајс форензичар и криминолог који је истраживао аустроугарске злочине у Србији је утврдио 26, 27. и 28. пуковнију ове дивизије као јединице које су чиниле злочине али каснија истраживања показала су да је и допунски батаљон 25. пуковније који је водио тадашњи мајор Славко Штанцер такође одговоран за низ злодела у Србији. Првих 6 месеци ратовања на српском фронту Тито прескаче и свом биографу Владимиру Дедијеру, али су анализе Титових фотографија са ратишта и информације о одликовању индикативне и говоре у прилог Титовог директног учешћа у борбама против Србије 1914.

Након овог замагљеног периода Дедијер наводи да је касније Броз ухапшен током рата због подбуњивања и антиратних ставова, и затворен у Петроварадинској тврђави у данашњем Новом Саду. Јосип Броз био је одређен да сврши неки посао за пук у Петроварадину. Тада је имао чин водника. Нашао се у селу Мајуру, где је преноћио у кући једне пиљарице из Новог Сада, Српкиње. Ту је било неколико „ерзац-војника”, трећепозиваца, из Лике. Жена у чијој су се кући налазили војници послужила их је чајем, па се повео разговор. Она је причала војницима да се у петроварадинској тврђави, у горњем граду, муче Срби, да су неки и стрељани. Јосип Броз је на то рекао да је социјалиста, да ће његов пук бити пребачен у Галицију и да ће се он онда предати Русима. Цео тај разговор слушао је и један стари наредник, који је одједном дрекнуо на Броза, разоружао га и везаних руку потерао у петроварадинску тврђаву. Друга верзија је била да је неко чуо како је Тито рекао да се нада да ће Аустроугарска бити поражена.

Источни фронт