Шурјан () је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 168 становника. Шурјан је погранично место, код границе са Румунијом.
Историја Село Шурјан, у непосредној близини Јаше Томића, удаљено је од румунске границе непуна 2 km.
По први пут се помиње име Шерјен -{(Serjen)}- 1470. године име је добило по имену властелина Шерјена. Године 1717. добија име Шурјан, и пошто су становници напустили место Шурјан остало је само 32 куће. У половини тога века доселили су се српско становништво и 1783. године настанили су се у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку.
Међутим, њихова места су заузели, доселили се Срби из (сада пограничног) села Чавоша на румунској страни. Тако да је тада повећано на 69 кућа. „Шуријан” је 1764. године био православна парохија Чаковачког протопрезвирата."Српски сион", Сремски Карловци 1905. По аустријском царском ревизору Ерлеру место је 1774. године било у Чаковачком округу и дистрикту, а становништво већинско српско.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003. Када је 1797. године пописан православни клир у „Шуријану” је само један свештеник. Парох поп Никодим Лаушевић (рукоп. 1765) говорио је само српским језиком."Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
У XVIII веку подигнута је црква и била су 484 православних и 20 католичких становника. Парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1779. године. Године 1846. парох је поп Софроније Поповић, а капелан поп Јован Поповић. Село има тада 396 становника, а народну школу похађа 20 ученика које учи Недељко Жељски.Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
Житељ шурјански Никола Кнежевић је 1892. године сав свој велики иметак поклонио српству, у хуманитарне сврхе, у Новом Саду."Браник", Нови Сад 1892.
По пуштању у саобраћај железничке пруге Сечањ – Пардањ (1889. год.) Шурјан је добио железничку станицу. А 1902. године подигнута је школа.Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
Популација кроз историју.:
Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. Становника 646 539 633 618 563 759 Срба ? ? ? ? ? 603 Румуна - ? ? ? ? 13 Немаца - ? ? ? ? 62 Мађара - ? ? ? ? 277 Осталих - ? ? ? ? 0
Црква споменик културе
Присилно католичење и помађаривање које су спроводиле локалне власти пограничног села на румунској страни, навело је српско становништво да 1783. пређе у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Тада су становници Чавоша пренели иконе са свог иконостаса у Шурјан, чија је Вазнесењска црква у данашњем облику подигнута 1940. на месту старијих грађевина (прве из 1765. и друге из 1835). Све пренете иконе из румунског Чавоша (њих тридесетак) и два пара царских двери, настале у XVIII столећу, подељене су у три серије према стилским особеностима. Прва група припада кругу зографа око Недељка Поповића Шербана и све имају као оквир узану златну и црвену траку, а пресликане су делимично или потпуно. На њима је графицизам мање изражен, поједностављена је линија одеће, али чист колорит и солидна техника упућују на Шербана или његове сараднике. Другу серију чине иконе слабог сеоског мајстора, више етнографских него уметничких вредности. Целивајуће иконе чине трећу групу заједно са иконом св. Симеона и св. Саве Српског. Постоји још једна већа живописана дрвена плоча, вероватно део иконостаса, са фигурама пророка. Иако варирајући у квалитету, све иконе са иконостаса у Чавошу пренете у шурјановачку богомољу, остају у домену традиционалног зографског сликарства путујућих самоука.Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1910/49. од 21.11.1949. год, : мини|Нова католичка црква Свете Катарине Синајске у изградњи (2010. г.)
Демографија Кретање броја становника: 1869: 646 1900: 618
У насељу Шурјан живи 266 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73 (попис 2002).
Становништво у овом насељу је мешовито са приближно истом заступљеношћу Срба и Мађара, а у последњих пет пописа примећен је пад у броју становника.
График промене броја становника током 20. века
Референце
Литература
„Монографија Подунавске области“ 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927, „Напредак Панчево“ „Историјски преглед Подунавске области, банатски део“; написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. „Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји“. Марина М. (Беч 1999).
Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Сечњу Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији