мини|десно|Просечни УВ на соларно подне 1996—2002. (Европска свемирска агенција)
Ултраљубичасти индекс, или УВ индекс, представља међународну стандардну меру јачине ултраљубичастог (УВ) зрачења које изазива опекотине од сунца на одређеном месту и у одређено време. Првенствено се користи у дневним и сатним временским прогнозама намењеним широј јавности. УВ индекс је осмишљен као отворена линеарна скала, директно пропорционална интензитету УВ зрачења, и прилагођава се таласној дужини на основу онога што изазива опекотине на људској кожи. Сврха УВ индекса је да помогне људима да се ефикасно заштите од УВ зрачења, које има здравствене користи у умереним количинама, али у прекомерним изазива опекотине, старење коже (фотостарење), оштећење ДНК, рак коже, имуносупресију, и оштећења ока, као што је катаракта.
Скалу су развили канадски научници 1992. године, а затим су је усвојиле и стандардизовале Светска здравствена организација и Светска метеоролошка организација при Уједињеним нацијама 1994. године. Јавне здравствене организације препоручују људима да се заштите (на пример, наношењем креме за сунчање на кожу и ношењем шешира и наочара за сунце) уколико проводе доста времена на отвореном када је УВ индекс 3 или виши; погледајте табелу испод за детаљније препоруке.
Опис мини|300px|Типична варијација УВ индекса према добу дана и добу године, око 40.71 -74.01, на основу FastRT УВ калкулатора.
УВ индекс је линеарна скала која мери интензитет УВ зрачења у односу на опекотине од сунца. На пример, претпостављајући сличне спектралне расподеле снаге, зрачење са УВ индексом 12 је двоструко интензивније од зрачења са УВ индексом 6. За широк распон временских скала, опекотине као одговор на контролисано УВ зрачење настају пропорционално укупном броју испоручених фотона, не варирајући са интензитетом или трајањем излагања. Стога, под сличним условима, особа која добије опекотине након 30 минута излагања зрачењу са УВ индексом 6 највероватније би добила опекотине сличне тежине након 15 минута излагања зрачењу са УВ индексом 12, будући да је интензитет двоструко већи, али је трајање упола краће. Ова линеарна скала разликује се од других уобичајених еколошких скала попут децибела или Рихтерове скале, које су логаритамске (тежина се множи за сваки корак на скали, растући експоненцијално).
Индекс 0 одговара нултом УВ зрачењу, што је у суштини случај ноћу. Индекс 10 одговара отприлике подневној летњој сунчевој светлости у тропима са ведрим небом када је УВ индекс првобитно осмишљен; данас су летње вредности индекса изнад десет уобичајене за тропске географске ширине, планинске висине, подручја са рефлексијом леда или воде и подручја са натпросечним оштећењем озонског омотача.
Иако се УВ индекс може израчунати из директног мерења УВ спектралне снаге на датој локацији, што неки јефтини преносиви уређаји могу приближно да процене, вредност која се даје у временским прогнозама обично је предвиђање засновано на рачунарском моделу. Иако ово може бити погрешно (нарочито када су услови облачности неочекивано тешки или лаки), обично је унутар ±1 јединице УВ индекса од оне која би била измерена.
Када се УВ индекс представља на дневној бази, он представља интензитет УВ зрачења око времена соларне кулминације (када Сунце достигне своју највишу тачку током дана), што се назива соларно подне, на пола пута између изласка и заласка сунца. Ово се обично дешава између 11:30 и 12:30, или између 12:30 и 13:30 у подручјима где се примењује летње рачунање времена. Предвиђања прави рачунарски модел који узима у обзир ефекте удаљености између Сунца и Земље, соларног зенитног угла, укупне количине озона, оптичке дубине тропосферских аеросола, надморске висине, рефлексије снега и леда и преноса кроз облаке, од којих сви утичу на количину УВ зрачења на површини.
Техничка дефиниција мини|300px|Ефекат опекотина од сунца (мерен УВ индексом) је производ спектра снаге сунчеве светлости (интензитет зрачења) и еритемског спектра деловања (осетљивост коже) у распону УВ таласних дужина.
УВ индекс је број линеарно повезан са интензитетом УВ зрачења које производи опекотине у датој тачки на површини Земље. Не може се једноставно повезати са ирадијансом (мереном у W/m2) јер УВ зрачење које изазива највећу забринутост заузима спектар таласних дужина од 295 до 325 nm, а краће таласне дужине су већ у великој мери апсорбоване када стигну на површину Земље. Међутим, оштећење коже услед опекотина од сунца је повезано са таласном дужином, при чему су краће таласне дужине много штетније. УВ спектар снаге (изражен у ватима по квадратном метру по нанометру таласне дужине) стога се множи са кривом пондерисања познатом као CIE-стандардни Макинли–Дифејев еритемски спектар деловања. Постоје неке старије формуле за спектар, што доводи до разлика до 2%. Резултат се интегрише преко целог спектра. Ово даје пондерисану вредност названу Дифеј-пондерисана УВ ирадијанса (енгл. Diffey-weighted UV irradiance – DUV) или стопа еритемске дозе. Пошто је тежина нормализације 1 за таласне дужине између 250 nm и 298 nm, извор дате DUV ирадијансе изазива отприлике исто толико опекотина као извор зрачења који емитује те таласне дужине истим интензитетом, иако нетачности у дефиницији спектра и различите реакције према типу коже могу значити да овај однос заправо не важи. Када је индекс осмишљен, типична подневна летња сунчева светлост била је око 250 mW/m2. Тако се, ради погодности, DUV дели са 25 mW/m2 да би се добио индекс (Овај извор садржи неке нумеричке грешке.) номинално од 0 до 11+, иако оштећење озона сада резултује вишим вредностима.
Да би се илустровао принцип пондерисања спектра, густина инцидентне снаге у подневној летњој сунчевој светлости је обично 0,6 mW/(m2) на 295 nm, 74 mW/(m2) на 305 nm, и 478 mW/(m2) на 325 nm. (Треба приметити огромну апсорпцију која се већ одиграла у атмосфери на кратким таласним дужинама.) Фактори еритемског пондерисања који се примењују на ове вредности су 1,0, 0,22 и 0,003 респективно. (Такође, треба узети у обзир огроман пораст оштећења услед опекотина изазваних краћим таласним дужинама; нпр. за исту ирадијансу, 305 nm је 22% штетно као 295 nm, а 325 nm је 0,3% штетно као 295 nm.) Интеграција ових вредности коришћењем свих средњих пондерисања преко целог спектралног опсега од 290 nm до 400 nm даје цифру од 264 mW/m2 (DUV), која се затим дели са 25 mW/m2 да би се добио УВ индекс 10,6.
Историја Након спорадичних покушаја разних метеоролога да дефинишу „индекс опекотина од сунца” и растуће забринутости због оштећења озонског омотача, научници Министарства за животну средину Канаде (енгл. Environment Canada), Џејмс Б. Кер (James B. Kerr), Ч. Томас Макелрој (C. Thomas McElroy) и Дејвид И. Вордл (David I. Wardle), изумели су модерни УВ индекс у Торонту, Онтарио. Министарство за животну средину Канаде лансирало га је као део временске прогнозе 27. маја 1992. године, чиме је Канада постала прва земља на свету која је издавала званична предвиђања нивоа УВ зрачења за наредни дан. Многе друге земље следиле су тај пример са сопственим УВ индексима. У почетку, методе израчунавања и извештавања о УВ индексу значајно су варирале од земље до земље. Глобални УВ индекс, који су први пут стандардизовале Светска здравствена организација и Светска метеоролошка организација 1994. године, постепено је заменио недоследне регионалне верзије, спецификујући не само јединствену методу израчунавања (канадска дефиниција) већ и стандардне боје и графике за визуелне медије.
Дана 29. децембра 2003. године, светски рекорд за УВ индекс на нивоу тла од 43,3 забележен је на вулкану Ликанкабур у Боливији, иако други научници оспоравају очитавања већа од 26.
Године 2005, Аустралија и Сједињене Америчке Државе покренуле су УВ упозорење (енгл. UV Alert). Иако две земље имају различите захтеве за основни интензитет УВ зрачења пре издавања упозорења, њихов заједнички циљ је подизање свести о опасностима од прекомерног излагања Сунцу данима са интензивним УВ зрачењем.
Уједињене нације су 2007. године одликовале проналазаче УВ индекса Кера, Макелроја и Вордла Наградом за иноваторе (енгл. Innovators Award) за њихов далекосежни рад на смањењу ризика по јавно здравље од УВ зрачења. Исте године, анкета међу метеоролозима сврстала је развој УВ индекса на 11. место у емисији „100 највећих временских тренутака” (енгл. 100 Biggest Weather Moments) на каналу The Weather Channel.
Употреба индекса Препоруке у наставку важе за просечне одрасле особе са благо препланулом кожом (Фицпатрикова скала боје коже: Тип II). Они са тамнијом кожом (Тип IV+) вероватније ће боље поднети веће излагање сунцу, док су додатне мере предострожности потребне за децу, старије особе, посебно одрасле особе светле пути, као и оне који имају већу осетљивост на сунце из медицинских разлога или због излагања УВ зрачењу претходних дана.
Када је предвиђени дневни УВ индекс унутар различитих нумеричких опсега, препоруке за заштиту су следеће:
УВ индекс Боја графике у медијима Ризик од оштећења услед незаштићеног излагања сунцу, за просечну одраслу особу Препоручена заштита 0–2 "Низак" Вредност УВ индекса од 0 до 2 значи ниску опасност од сунчевих УВ зрака за просечну особу.Носите наочаре за сунце током ведрих дана.Ако лако изгорите, покријте се и користите крему за сунчање широког спектра са заштитним фактором (SPF) 15+.Светле површине, песак, вода и снег, повећавају излагање УВ зрачењу. 3–5 "Умерен" Вредност УВ индекса од 3 до 5 значи умерен ризик од оштећења услед незаштићеног излагања сунцу.Останите у хладу око поднева, када је сунце најјаче.Ако сте на отвореном, носите одећу за заштиту од сунца, шешир са широким ободом и УВ-заштитне наочаре за сунце.Обилно наносите крему за сунчање широког спектра SPF 50+ сваких 1,5 сати, чак и током облачних дана, и након пливања или знојења.Светле површине, попут песка, воде и снега, повећавају излагање УВ зрачењу. 6–7 "Висок" Вредност УВ индекса од 6 до 7 значи висок ризик од оштећења услед незаштићеног излагања сунцу. Потребна је заштита од оштећења коже и очију.Смањите време на сунцу између 10 и 16 часова.Ако сте на отвореном, потражите хлад и носите одећу за заштиту од сунца, шешир са широким ободом и УВ-заштитне наочаре за сунце.Обилно наносите крему за сунчање широког спектра SPF 50+ сваких 1,5 сати, чак и током облачних дана, и након пливања или знојења.Светле површине, попут песка, воде и снега, повећавају излагање УВ зрачењу. 8–10 "Веома висок" Вредност УВ индекса од 8 до 10 значи веома висок ризик од оштећења услед незаштићеног излагања сунцу. Предузмите додатне мере предострожности јер ће незаштићена кожа и очи бити оштећени и могу брзо да изгоре.Минимизирајте излагање сунцу између 10 и 16 часова.Ако сте на отвореном, потражите хлад и носите одећу за заштиту од сунца, шешир са широким ободом и УВ-заштитне наочаре за сунце.Обилно наносите крему за сунчање широког спектра SPF 50+ сваких 1,5 сати, чак и током облачних дана, и након пливања или знојења.Светле површине, попут песка, воде и снега, повећавају излагање УВ зрачењу. 11+ "Екстреман" Вредност УВ индекса од 11 или више значи екстреман ризик од оштећења услед незаштићеног излагања сунцу. Предузмите све мере предострожности јер незаштићена кожа и очи могу изгорети за неколико минута.Покушајте да избегнете излагање сунцу између 10 и 16 часова.Ако сте на отвореном, потражите хлад и носите одећу за заштиту од сунца, шешир са широким ободом и УВ-заштитне наочаре за сунце.Обилно наносите крему за сунчање широког спектра SPF 50+ сваких 1,5 сати, чак и током облачних дана, и након пливања или знојења.Светле површине, попут песка, воде и снега, повећавају излагање УВ зрачењу.