Шака каСензангакона () ( — 22. септембар 1828), познат и као Шака Зулу, био је један од најутицајнијих владара Зулу краљевства. Ујединио је Зулу племена и њихове подгрупе и започео са стварањем нације која се простирала великом територијом јужне Африке између река Фонголо и Мзимкјулу. О његовој војничкој вештини и уништавању непријатеља се нашироко говорило. Сматран је војним генијем због својих војних реформи и иновација, иако неки историчари заузимају ограничен став и другачији поглед на његова достигнућа. Било како било, његова државничка вештина и успех у асимилацији неких суседних племена га чине једним од највећих поглавица Зулу племена.
Историја и легат
У време своје смрти, Шака је владао над 250.000 људи од којих је могао да скупи више од 50.000 ратника. Његова десетогодишња владавина је резултовала са више од 2 милиона мртвих, углавном због сталних упада које су Зулу радили околним племенима. Међутим, садашње процене о броју мртвих се не слажу са некадашњим делом и због тога што је у то време дошло до масовних племенских миграција како би побегли од његових армија.
Шака је вероватно био први син поглавице Сензангакона и Нанди, кћерке Бебеа, претходног поглавице племена Еланџини, и рођен је близу данашњег Мелмота (покрајина Квазулу-Натал). Верује се да је зачет ван брака негде између 1781. и 1787. Нека предања говоре да је био зачет без очевог знања и да га се отац зато и одрекао и прогнао зато што је био ванбрачно дете. Друга предања говоре да су се Шакини родитељи венчали по обичајима и да је Шака сасвим сигурно провео своје детињство у очевим насељима. Забележено је да је из неких од тих насеља био регрутован у ибуто лемпи (једна од група узраста) (“војска је била организована и подељена по узрастима војника”). Током младости, Шака је служио као ратник под командом локалног поглавице Дингисваја и његовом клану Мтетва, којима су Зулу у то време плаћали данак.
Дингисвајо је основао емДлатшени иНтанга (група узраста), у којој је Шака био ратник, а та група је била део изиКве пука. Шака је служио као ратник у Мтетва клану око десет година, и истакао је се својом храброшћу, иако није, по легенди, достигао велику позицију или чин. И сам Дингисвајо, је био протеран после неуспешног покушаја да збаци и протера свог оца и зато је заједно са неким групама у региону (Мабхјуду, Дламини, Мекхајз, Кваб и Ндвандве), од којих су многи били принуђени да насилно одговоре због све већег одвођења људи у ропство са територије јужног Мозамбика радио на развијању новог система војне и друштвене организације, посебно ибута, што у преводу значи “пук”; била је то тачније врста банде која је била формирана по узрастима људи али је користила боље разрађене војне тактике али ипак то није било ништа ексклузивно. Већина битака пре овог времена се водила како би се решили спорови, али са појавом импија (борбена јединица) из корена је промењен начин ратовања, оно је постало је ствар сезонских напада, политике а не самог покоља. Од нарочите важности је био однос који су Шака и Дингисвајо међу собом имали.
Шака је ретко дозвољавао Европљанима да улазе на просторе Зулу нације. Х. Ф. Фин, познат од раније по свом извештају о Шаки Зулу, обезбедио је једном приликом медицинску помоћ краљу после битке. Како би показао своју захвалност, Шака је дозволио европским насељеницима да уђу и оперишу по Зулу краљевству. Ово је отворило врата за будуће Британске упаде у Зулу краљевство који нису били тако мирољубивог типа. Шака је свакако начинио покушаје да разуме европски начин живота.
Европљани су, међутим, уложили мало напора да разумију Шаку. Краљ Зулуа је током своје владавине одржавао мистериозно али јако присуство и у Зулу краљевству и у европским колонијама на његовим територијама. Оно је омогућило почетак Зулу револуције, која је за разлику од европских револуција, које су биле базиране на индивидуализму или на слободи грађана, била базирана на идеалима који су били свесрдно афрички и који још увек нису били разумљиви европском уму тог времена.
После Сензангаконове смрти, Дингисвајо је помогао Шаки да порази свог брата и преузме вођство (негде око 1816). Шака је наставио са даљим побољшавањем ибуто система који су користили Дингисвајо и остали, а уз подршку Мтетва клана током неколико наредних година, склопио је савезе са својим мањим суседима, како би се заједно суочили са све већом претњом коју су представљали Ндвандве који су напредовали са севера. Испочетка Зулу маневри су били дефанзивно офанзивног карактера али је Шака преферирао да интервенише или да врши притисак дипломатски, праћен са одређеним атентатима. Промене које је касније примењивао на локалном становништву су биле базиране на већ успостављеним структурама и биле су и социјалне и пропагандне колико су биле и војне природе; али десио се и један низ битака, како јасно говоре и сами Зулу извори.
Дингисваја је касније убио Звиде, моћни поглавица Ндвандве (Никсумало) клана. Шака је на себе узео да освети Дингисвајову смр. У једној ситуацији Звиде је једва успео да побегне од Шаке, иако су тачни детаљи што се тиче тога непознати. У том истом сусрету Звидеву мајку, (Сангому - на Зулу језику пророчица или шаман) је убио Шака. Шака је одабрао прилично језив и бруталан начин да се освети на Звидевој мајци, закључао ју је у кућу и убацио шакале или хијене унутра. Животиње су је прождрале, а следећег јутра Шака је запалио кућу до темеља. Иако је се осветио на Звидевој мајци, Шака је и даље желео да убије Звидеа. Ова двојица великих војсковођа се нису срели све до 1825, близини реке Фонголе, што ће бити и њихов последњи сусрет. Река Фонгола се налази близу данашње границе покрајине Квазулу-Натал која се налази у Јужноафричкој Републици. У овој бици је победу однео Шака који је, међутим, претрпео велике губитке у људству и изгубио свог главног војног команданта, Амгабхозија Овела Ентабенија.
У раним годинама своје владавине, Шака није имао ни снаге (моћи) ни угледа да присили некога јачег да му се придружи, зато је био принуђен да почне да склапа савезе са мањим групама, и радио је то под Дингисвајовим окриљем све док га није убио Звиде. Од тог тренутка, Шака је кренуо на југ преко реке Тугела, и основао је свој главни град Булавајо на територији Кваб племена. Шака се никад више није вратио у своју стару домовину (традиционалну Зулу домовину). Шака је се можда, умешао у тада постојећи проблем око избора новог поглавице Кваб племена како би његов фаворит, Нкето дошао на власт, Нкето је после доласка на место поглавице владао као Шакин представник или опуномоћеник.
Како је Шака постајао поштованији у свом народу, са све већом лакоћом је могао да шири своје идеје и замисли. Пошто је имао богату војничку прошлост, Шака је учио Зулуе да је најбржи и најефективнији начин да се постане моћан јесте да се освоје и ставе под контролу остала племена. Његова учења су увелико утицала на промену друштвеног уређења Зулу народа. Зулу племе је ускоро развило „ратничку“ мисао, што је олакшало Шаки оснивање и стварање његових армија.
Шакина хегемонија је углавном била базирана на војној моћи, смртити ривале а њихове остатке асимиловати и уклопити у његову армију. То је радио са мешавином дипломатије и патроната, инкорпоришући пријатељски настројене поглавице, укључујући Зиландлоа и племе Мекхајз, Џобеа и племе Ситхоле и Матубејна и његово племе Тјули. Зулу никад нису морали да ратују и покоре ове народе јер за то није било потребе. Шака их је придобио тако што им је давао привилегован статус а и награђивао их по заслугама. Племе Кваб, на пример, је почело да изнова ствара свој родослов како би створили утисак да су Кваб и Зулу били блиско повезани у прошлости – корисна фикција. На овај начин створен је већи простор за разумевање кохезије, али никад није довршен и никад није заживео, као што су то грађански ратови касније доказаливали.
Сигуџана (Шакин полубрат) је убијен, а сама побуна је прошла релативно мирно и Зулу су је мирно прихватили. Шака је и после преузимања власти и даље признавао Дингисваја и његов већи Мтетва клан као надмоћнији али неколико година после Шакиног преузимања власти, Дингисваја је из заседе напао и убио Звиде са својим Ндвандве кланом. Не постоје апсолутно никакви докази који би сугерисали да је Шака издао Дингисваја. И само Зулу племе је било принуђено да се повлачи испред неколико упада Ндвандве клана, што доказује да је Ндвандве клан био најагресивнија групација у под-региону.
Шака је успео да формира савез са обезглављеним Мтетва кланом и такође је успео да се наметне Кваб племену, после Факатвајовог збацивања са престола. Уз подршку Кваб, Хлуби и Мекхајз племена, Шака је коначно могао да састави војску која је била велика и способна да се одупре Ндвандве клану. Историчари као Доналд Морис (Прање копаља) наводе да је Шакина прва велика битка против Звидеа и његовог Ндвандве клана била “Битка код Гокли Хила”, на реци Мфолози. Шакине трупе су успеле да задрже своје позиције на гребену брда. Непријатељски фронтални напад није успео да разбије редове Шакине војске па је Номаланџана одлучио да концентрише све своје снаге у једну тачку. Шакине тактичке способности су сада дошле до изражаја - наредио својим резервним снагама да сиђу са две стране брда и тиме је успео да окружи и уништи непријатељску колону. Међутим и Шакина војска је претрпела велике губитке и зато није могла да зада непријатељу одлучујући пораз тако да су се снаге Ндвандве клана повукле на север. Иако је током битке и Шакина војска претрпела велике губитке, Шакине војне иновације су биле доказане. Зулу су највероватније током година, унапредили своје тактике окруживања.
Још једна одлучујућа битка се одиграла на реци Млатуз, на ушћу са Мвузане реком. У дводневној бици, Зулу су нанели још један одлучујући пораз њиховим непријатељима. Шака је онда повео свеже трупе неких до Звидеовог краљевског крала (утврђења) „краал – буквално преведено значи место где су затворена говеда што се у овом случају може превести као утврђење“ и уништио га. Сам Звиде је побегао са шачицом следбеника а касније је био жртва преваре коју је извела поглаварка Мџанџи, владарка баПеди клана. Звиде је убрзо после тога умр под мистериозним околностима. Шакин генерал Шошангане је кренуо даље на север на просторе данашњег Мозамбика како би нанео губитке мање агресивним противницима и окористио се могућношћу које је нудило ропство, тако са су Португалски трговци морали да плаћају данак Шаки. Шака је касније у 1826 морао да се носи са Звидевим сином Сикјунајеном.
Смрт и наслеђе
Изгледа да су Шакина полубраћа, Дингане и Млангана, начинили најмање два покушаја да убију Шаку пре него што су и успели у својој намери, при чијем извршењу су имали подршку Мпондо елемената и неких незадовољних изиЈендане народа. Док су Британски колонисти сматрали његов режим будућом претњом, тешко је доказати тврдње да су бели трговци желели његову смрт, зато што је Шака пре своје смрти издао концесије и дозволе белцима да се населе на просторима Зулу краљевства а посебно на простору Порт Натала (данашњи Дурбан). Шака је и међу својим народом створио довољно непријатеља који би убрзали његов пад. Његов пад је настао убрзо после пустошења у држави које је изазвао лично Шака са својим крајње себичним и чудним понашањем поводом смрти његове мајке Нанди. Према књизи Доналда Р. Мориса „Прање копаља“ и причи поглавице Мангосуту племена Бутелезија, Шака је био јако везан за своју мајку па га је њена смрт јако погодила те је за време периода жалости издао наредбу да се усеви не смеју сејати наредне године, забранио је употребу млека (млеко је тада било основа исхране Зулу народа), свака жена која би тада затруднела била би убијена заједно за супругом. Масакрирани су и људи који нису изгледали довољно „жалосни“ а и краве су поклане како би телад осетила како је то изгубити мајку.