Тиренско море (, ) део је Средоземног мора између Италије на североистоку , острва Корзике и Сардиније на западу и Сицилије на југу. Највећа дужина овог мора је у правцу северозапад–југоисток и износи око 390 миља. Највећа ширина је у правцу исток–запад и износи око 350 миља. Тиренско море је један од најдубљих басена у Средоземном мору. Дно је у северном делу плиће. Највећа дубина је 3.758 m и налази се на око 25 миља југозападно од острва Понце (Ponza). Море је сиромашно острвима. Најзначајније острвске скупине су: Тоскански архипелаг (са највећим острвом Елбом), Понтинска острва, Липарска острва и Егадска острва. Око 35 миља северозападно од Палерма је усамљено острво Устика (Ustica).
Клима је средоземна. Средња температура ваздуха лети је од 23°C до 25°C, зими око 13°C. Облачност је релативно мала, падавине умерене са максимумом од септембра до маја. У северном делу, од маја до августа, више од трећине свих ветрова су југозападног и западног смера, зими су чести југоисточни ветрови с кишом, док на југу преовлађују лети северозападни и североисточни, а зими јужни ветрови. Средња температура површине мора најнижа је у фебруару и варира од 11°C до 14°C, а највиша у августу, од 23°C до 26°C.
мини|200п|Лајка на Сардинији Морске струје су под упливом општег система струјања западног басена Средоземног мора. Преовлађујућа источна струја брзине 0,5 чворова тече уз северну обалу Сицилије и скреће на северозападу дуж Апенинског полуострва. Уз обалу Корзике нема изразите редовне струје, док у Бонифачовом пролазу источна струја може да досегне брзину до 2 чворова. Амплитуда морских мена је незнатна (0,3 m).
мини|200п|ISS-30 Европа изнад Тиренског мора Сланост варира између 37‰ и 38‰ на површини, а до дубине од 1.500 m расте за око 0,75‰. Прозирност мора је у просеку 40–45 m. Рибарство је развијено; највише се лови плава риба и туњ. Главне поморске комуникације транзитног карактера су пролази који га спајају са Средоземним морем, а луке са међународним саобраћајем су Напуљ и Палермо. Поморске базе су у Напуљу, Палерму, Каљарију и Ла Мадалени. У Другом светском рату Тиренско море је било важно поморско ратиште у време заузимања Сицилије у јулу 1943, нарочито у савезничким десантним операцијама код Салерна у септембру 1943. и Анција у јануару 1944. Обале Тиренског мора на Апенинском полуострву су претежно ниске, песковите и претежно мочварне, са бројним плитким заливима; обала на Сицилији је доста стрма сем крајњег западног дела; обала дуж Сардиније и Корзике је, са малим изузецима, типичан пример ријаске обале. Граница Тиренског мора на југоистоку у Месинском теснацу је линија која спаја рт Пачи (Capo Paci) и рт Пелоро; граница мора на југозападу је спојница између рта Боео на Сицилији и рта Теулада на Сардинији; у Бонифачовом пролазу, спојница рта Теста на Сардинији и рта Фено (Cap de Feno) на Корзици и на северу граница Тиренског мора је линија која спаја рт Гросо (Cap Grosso) на Корзици, острво Тино, острво Палмарија и рт Сан Пјетро (Punta San Pietro).
Тиренско море је са Јонским морем повезано Месинским мореузом, а Корзиканским каналом са Лигурским морем и Ђеновским заливом.
Географија
Тиренско море је омеђено острвима Корзика и Сардинија (на западу), Италијанским полуострвом (регије Тоскана, Лација, Кампанија, Базиликата и Калабрија) на северу и истоку и острвом Сицилија (на југу). Тиренско море такође укључује низ мањих острва као што су Капри, Елба, Искија и Устика.
thumb|200п|Амалфијска обала, Позитано thumb|200п|Кала Голорице, Баунеј, Сардинија
Максимална дубина мора је .
Опсег
Међународна хидрографска организација дефинише границе Тиренског мора на следећи начин: У Месинском мореузу: линија која спаја северни крај рта Паци (15°42′Е) са источним крајњим делом острва Сицилије, рт Пелоро (38°16′N). На југозападу: линија која иде од рта Лилибео (западни крај Сицилије) до јужног краја рта Теулада (8°38′Е) на Сардинији. У мореузу Бонифацио: линија која спаја западни крај рта Теста (41°14′N) на Сардинији са југозападним крајњим делом рта Фено (41°23′N) на Корзици. На северу: линија која спаја рт Корз (Рт Гросо, 9°23′E) на Корзици, са острвом Тинето () и одатле преко острва Тино и Палмарија до тачке Сан Пјетро () на обали Италије.
Излази
Постоје четири излаза из Тиренског мора (од севера ка југу):
Излаз Локација Ширина Повезано море Канал Корзика између Тоскане и Корзике око Лигурско море Бонифациов мореуз између Корзике и Сардиније Средоземно море (право) без имена између Сардиније и Сицилије око Средоземно море (право) Месински мореуз између Сицилије и Калабрије на врху Италије Јонско море
Сливови
Тиренски басен је подељен на два басена (или равнице), равницу Вавилов и равницу Марсили. Раздвојени су подморским гребеном познатим као Иселски мост, по Артуру Иселу.
Геологија
Тиренско море је залучни басен који је настао услед повлачења калабријске плоче ка југоистоку током неогена. Епизоде брзог и спорог повлачења ровова формирале су најпре Вавилов, а затим Марсилијев басен. Подморски вулкани и активни вулкан планине Стромболи настали су зато што повлачење ровова ствара продужетак у главној плочи омогућавајући плашту да се подигне испод површине и делимично отопи. На магматизам овде утичу и течности које се ослобађају из плоче.
Име
Име мора потиче од грчког имена за Етрурце, које први помиње Хесиод у 8. веку пре нове ере који их је описао као да живе у централној Италији заједно са Латинима.Hesiod, Theogony 1015. Етрурци су живели дуж обале модерне Тоскане и северног Лација и називали су воду „Море Етрураца”.
Острва thumb|200п|Липари, Липарска острва, Сицилија
Острва Тиренског мора укључују: Корзика Сардинија Сицилија Тоскански архипелаг Искија Процида Капри Устика Еолска острва (укључујући Липаре и Стромболе) Понтинска острва укључујући Понцу
Галерија слика
Референце
Литература
Françoise Bader (2003), Une traversée menée à terme: noms de conquérant i.e. en étrusque (Pélasges, Tyrrhènes, Tusci, Etrusci, Tarkon, Tarquin), pp. 33-49, in Linguistica è storia. Sprachwissenschaft ist Geschichte. Scritti in onore di Carlo De Simone. Festschrift fùr Carlo De Simone, a cura di Paolo Poccetti, Simona Marchesini, Pisa 2003.
Спољашње везе
Категорија:Мора Категорија:Средоземно море Категорија:Географија Италије