9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.
Догађаји
1074 — Борећи се против кршења целибата, папа Гргур III наредио екскомуникацију свих ожењених римокатоличких свештеника. 1230 — Битка код Клокотнице: Бугарски цар Јован Асен II наноси тежак пораз солунском цару Теодору Анђелу. Бугарска постаје водећа сила на Балкану, а у Србији 1234. епирског зета Стефана Радослава смењује бугарски зет Стефан Владислав. 1495 — Током опсаде Напуља, у војсци француског краља Шарла VIII појавила се епидемија сифилиса која се брзо проширила по целој Европи. Сматра се да су, дотад непознату болест, донели Колумбови морепловци с Новог континента. 1796 — Наполеон Бонапарта је оженио Жозефину де Боарне, удовицу бившег француског официра који је гиљотиниран за време Француске револуције. 1831 — Краљ Луј-Филип I основа Француску Легију странаца са седиштем у Алжиру. 1862 — Током Америчког грађанског рата догодио се први сукоб оклопних бродова између Монитора, брода армије Уније и брода Конфедералне војске Меримак. У четворочасовној бици ниједан брод није оштећен. 1905 — Сима Лозанић постаје први ректор Београдског универзитета. 1908 — Побуњени играчи АЦ МИЛАН оснивају Фудбалски клуб ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ 1908 ФЦ. 1924 — Италија анектирала Ријеку, која је од потписивања југословенско-италијанског уговора у Рапалу, новембра 1920. имала статус независног града. 1942 — Јапанске инвазионе снаге су у Другом светском рату окончале заузимање индонежанског острва Јава, тада под холандском колонијалном влашћу. 1945 — Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивилаРТС: Пакао на земљи; аутор: Иља Мусулин (12. март 2013.) 1989 — Власти у Варшави и званично оптужиле совјетске службе безбедности за ликвидацију више од 4.200 пољских официра у Катинској шуми у пролеће 1940. 1991 — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове. 1994 — Терористи Ирске републиканске армије извели први у серији минобацачких напада на лондонски аеродром Хитроу. 1999 — Ирански председник Мохамад Хатами допутовао је у Италију, што је била прва посета шефа иранске државе једној западној земљи од исламске револуције 1979. 2001 — У нападима албанских сепаратиста на село Лучане на југу Србије, погинуо један припадник српских снага безбедности, а двојица су рањена. 2002 — Поново отворен тунел Мон Блан у Алпима, након великог пожара у њему 1999. када је погинуло 39 особа. 2002 — У самоубилачкој експлозији у препуном кафићу Момент у Јерусалиму, у близини резиденције израелског премијера Аријела Шарона, погинуло је 13 а повређено више од 50 особа. 2022 — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабараторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабараторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
Рођења 1454 — Америго Веспучи, италијански морепловац и истраживач. (прем. 1512) 1749 — Оноре Мирабо, француски политичар из периода Француске револуције. (прем. 1791) 1753 — Жан Батист Клебер, француски генерал. (прем. 1800) 1758 — Франц Јозеф Гал, немачки физиолог. (прем. 1828) 1814 — Тарас Шевченко, украјински писац и сликар. (прем. 1861) 1824 — Лиланд Станфорд, амерички индустријалац и политичар, оснивач Универзитета Станфорд. (прем. 1893) 1890 — Вјачеслав Молотов, совјетски политичар и дипломата. (прем. 1986) 1892 — Маћаш Ракоши, мађарски политичар. (прем. 1971) 1903 — Нада Пурић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941) 1918 — Мики Спилејн, амерички писац. (прем. 2006) 1920 — Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и атлетски тренер. (прем. 2015) 1929 — Зилур Рахман, бангладешки политичар, председник Бангладеша (2009—2013). (прем. 2013) 1934 — Јуриј Гагарин, руски космонаут и први човек у космосу. (прем. 1968) 1934 — Милан Мушкатировић, југословенски ватерполо голман. (прем. 1993) 1937 — Тодор Стевановић, српски сликар и академик. 1940 — Раул Хулија, порторикански глумац. (прем. 1994) 1942 — Џон Кејл, велшки музичар, композитор и музички продуцент. 1943 — Боби Фишер, амерички шахиста. (прем. 2008) 1946 —Бернд Холценбајн, немачки фудбалер. (прем. 2024) 1947 — Жарко Кораћ, српски психолог и политичар. 1950 — Милић Вукашиновић, српски музичар. 1954 — Боби Сандс, ирски политичар. (прем. 1981) 1955 — Орнела Мути, италијанска глумица. 1959 — Такаки Каџита, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику (2015). 1960 — Желимир Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер. 1964 — Жилијет Бинош, француска глумица. 1966 — Алисон Дуди, ирска глумица и модел. 1968 — Јури Џоркаеф, француски фудбалер. 1970 — Шенон Лето, амерички музичар, најпознатији као бубњар групе -30 Seconds to Mars}-. 1970 — Владан Милојевић, српски фудбалер и фудбалски тренер. 1970 — Мартин Џонсон, енглески рагбиста. 1975 — Хуан Себастијан Верон, аргентински фудбалер. 1975 — Рој Макај, холандски фудбалер. 1975 — Милош Тимотијевић, српски глумац. 1978 — Лукас Нил, аустралијски фудбалер. 1979 — Оскар Ајзак, гватемалско-амерички глумац. 1980 — Метју Греј Гублер, амерички глумац, редитељ, продуцент, сценариста, модел, сликар, илустратор и писац. 1981 — Ники Блонд, мађарска порнографска глумица. 1982 — Мирјана Лучић, хрватска тенисерка. 1983 — Клинт Демпси, амерички фудбалер. 1984 — Џулија Манкусо, америчка алпска скијашица. 1986 — Душан Алимпијевић, српски кошаркашки тренер. 1986 — Џејна Џордан, америчка порнографска глумица. 1990 — Дејли Блинд, холандски фудбалер. 1999 — Јаго дос Сантос, бразилски кошаркаш.
Смрти 1202 — Севре Сигурдсон, норвешки краљ. (рођ. 1151) 1661 — Жил Мазарен, француски кардинал италијанског порекла. (рођ. 1602) 1751 — Живан Хајдаревић Црногорац, врховни сремски прота. (рођ. 1675) 1847 — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог (рођ. 1799) 1851 — Ханс Кристијан Ерстед, дански физичар и хемичар. (рођ. 1777) 1888 — Вилхелм I Немачки, пруски краљ (1861) и немачки цар (рођ. 1797) 1895 — Леополд фон Захер-Мазох, аустријски писац. (рођ. 1836) 1918 — Франк Ведекинд, немачки књижевник. (рођ. 1864) 1964 — Паул фон Летов-Форбек, немачки генерал. (рођ. 1870) 1988 — Курт Георг Кизингер, немачки политичар. (рођ. 1904) 1992 — Менахем Бегин, бивши премијер Израела. (рођ. 1913) 1994 — Чарлс Буковски, амерички писац. (рођ. 1921) 1996 — Џорџ Бернс, амерички глумац. (рођ. 1896) 1997 — Биги Смолс, амерички репер. (рођ. 1972) 2001 — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (рођ. 1933). 2019 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије. (рођ. 1949).
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Обретеније главе светог Јована Крститеља Преподобног Еразма - инока печерског
Референце
309