Ово је историја кинематографије у Румунији.

Увод

Прва јавна филмска пројеција у Румунији, одржана је 27. маја 1896. године у просторијама издавача француских новина „-{L’andependence Roumaine}-“ (Румунска независност) у Букурешту. Био је то чувени снимак уласка воза у станицу, браће Лимијер. 1897. реализовани су први румунски кратки документарци, који су приказивали улице града и јавне манифестације поводом народних празника. 1912. рођен је први играни филм “-{Independenta României}-“ (Независност Румуније), на чијем остварењу су радили фрацуски техничари користећи француску опрему. То је била реконструкција рата за независност. За почетак стварања Румунског филма заслужни су аматери. У периоду немог филма снимано је 7 филмова годишње, углавном мелодрама и документараца, а значајнији аутори били су Ј. Михаил и А. Петреску. Тада је основана и прва филмска школа.

Развој румунског филма

1925. Аурел Петреску привлачи пажњу првим цртаним филмом „-{Paskala amorezat}-“.

Акустични филм је настао 1927. али због недостатка новца за опрему, први звучни филмови остају средњег квалитета и не прелазе границе.

Захваљујући младој позоришној глумици Елвири Попеску филм „-{Ţigancusa de la iatac}-“ постиже велики успех 1830. Елвира која у овом филму дебитује, касниије гради велику каријеру у Францускуј.

Један, такође, важан филм снимио је редитељ Јон Георгеску „-{O noapte furtunoasa}-“ (олујна ноћ) према чувеном комаду -{I. L. Caragiala}-.

Значајнији развој десио се 1930. када је и држава почела да улаже у филмску индустрију. После -{II Светског Рата}- преузела је и финансирала филмску продукцију и дистрибутивне компаније, сто је довело до њихове експанзије и различитости. Међутим, држава је поседовала само једну платформу од једва 200 m², већ застарелу опрему која је допуштала приказивање само једног дугометражног и неколико краткометражних филмова годишње, а квалитетни техничари готово да нису ни постојали.

„-{Rasuna valea}-“ (Долина која одзвања) био је први дугометражни филм снимљен након рата, 1949.

Полако, продукција се организује и запаженији снимљени филм „-{Moara cu noroc}-“ (Срећни млин) 1956. снима -{Victor Iliu}- (према новели -{Iona Slavicia}-) који за асистента узима -{Livia Ciuleia}- који ће се тек касније истаћи.

Међутим, румунски филмови још увек немају своју карактеристичну црту, и у најуспелијим делима се наслућује утицај страних филмова и дијалози својствени за позориште.

Почетак румунског цртаног филма

Јон Попеску-Гопо био је оснивач румунске школе цртаног филма. Студирао је на факултету лепих уметности у Букурешту а затим одлази у Москву где дипломира на одсеку за анимацију. У почетку је радио као карикатуриста у новинама, затим почиње да ствара бројне анимиране филмове у којима се као главни лик појављује човечуљак који га је прославио, назван “-{omuleţul lui Gopo}-“. 1957. године, у Кану, осваја „Златну палму“ за краткометражни филм „-{Scurta istorie}-“ (Кратка прица). Његови значајни дугометражни филмови су „-{Sa furat o bomba}-“ (Украдена бомба) снимљен 1961, шаљива прича о изгубљеној а затим и пронађеној атомској бомби, и „-{Paşi spre luna}-“ (Кораци ка месецу) из 1963. који говори о сну једног космонаута пред полетање. Гопо остаје најзанимљивији стваралац румунске кинематографије.

Студио „-{Буфтеа}-“

Бољу продукцију и дистрибутивну организацију допринело је отварање првог филмског студиа -{Буфтеа }- 1959. у близини Букурешта, које је дало полет новој генерацији. Овај студио чини најважнији филмски комплекс у Европи. Са лабораторијама, атељеима, дворанама, салама за пројекцију, снабдевена је модерном опремом, садржи четири позорнице од по 900, једну од 300 и једну од чак 3000 m². Годишња производња дугометражних филмова тада износи 16 филмова годишње, а њихов квалитет се брзо побољшава позетком шездесетих.

Значајнији филмови тог периода су „-{Setea}-“ (Жеђ) 1961. Мирча Драгана; наградјен „-{Dumenica la ora 6}-“ (Недеља у шест) 1966. Лучијана Пинтилија; „-{Procesul alb}-“ (Бели процес) Јулиана Миха; „-{Rascoale}-“ (Устанак) Мирча Мурешана.

Први филмови Стаљиновог периода били су докази сиромашног развијања филмске традиције и идеолошких порука, које су се углавном заснивале на радовима румунских писаца. Први запаженији филм „-{Moara cu noroc}-“ (Срећни Млин), редитеља -{Виктор Илију}- снимљен је 1957. и исте године приказан на канском фестивалу. Познати редитељ -{Ливију Ћулеј}-, дебитовао је са филмом „-{Valurile Dunării}-“ (Таласи дунава), којим је 1965. освојио „Кристални глобус“ на фестивалу „-{Карлове Вари}-“. Његов трећи филм, „-{Padurea spanzuratilor}-“ (Шума Обешених), приказан је на канском фестивалу где је добио награду за најбољу режију. Тада Ливиу прелази у позориште и почиње интернационалну каријеру.

Стање румунске кинематографије данас

Након пада комунизма, редитељи добијају слободу изражавања али због економске кризе и мањка новчаних фондова, филмска продукција се смањила за 10-15 филмвоа годишње. Најзначајнији продуценти данас су: -{Lucian Pintilie}-, -{Mircea Daneliuc}-, -{Dan Pita}- који филмом „-{Hotel de Lux}-“ осваја „сребрног лава“ на фестивалу у Венецији 1992.

Најновији страни филмови, које из иностранства увозе приватне компаније, лишавају румунску филмску продукцију публике. 70-их и 80-их око 120-150 филмова је увезено сваке године, највише из Централних и Источноевропских земаља. Број биоскопских сала повећао се од 338, 1938. до 6275, 70-их година, и публика је пратила тај пораст, попевши се са 41 милион на 138 милиона гледалаца годишње. 90-их број биоскопских сала као и посећеност је драматично смањен. Број гледалаца од 190-200 милиона, колико их је било 80-их, пао је на 130 милиона 1990. а затим на 12,5 милиона 1996. Највеће улоге у данашњој румунској кинематографији имају Луциан Пинтилие, Мирцеа Данелиуц, Дан Пита, -{Nae Caranfil}-, -{Radu Gabra}- и други.

Међународни фестивал

Једини међународни филмски фестивал у Румунији одржава се у Трансилванији. Основан је 2001. са циљем да промовише младе филмске ствараоце и помогне дистрибуцији и промоцији европских остварења. Такође се одржавају бројна предавања и конференције о филмској продукцији и дистрибуцији како би се младим генерацијама наметнуо укус за добар филм. Овом фестивалу је у циљу да промовише филмску уметност приказујући неке од најспектакуларнијих и најновијих филмова који се истичу оригиналношћу и слободом изражавања.

Литература

1970. -{Le million, l’encyclopedie de tous les pays du monde. Volum IV. Paris: Grange Batelier.}- http://www.ici.ro http://www.tiff.ro

Референце Семинарски рад Иване Смоленски „Кинематографија у Румунији“, Београд, мај 2006. године

Категорија:Историја филма Категорија:Историја Румуније Категорија:Историја уметности