Шеста личка пролетерска ударна дивизија „Никола Тесла” била је дивизија Народноослободилачке војске Југославије, формирана 22. новембра 1942. наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од Прве, Друге и Треће личке бригаде. До 11. новембра 1943. била је у саставу Првог хрватског корпуса, односно Четвртог хрватског корпуса, а затим до краја рата у саставу Првог пролетерског корпуса. Од октобра 1944. у саставу дивизије борила се и 22. српска космајска бригада, а децембра 1944. у оквиру дивизије формирана је Артиљеријска бригада.
Након формирања, учествовала је у операцијама Првог босанског корпуса у доњем току Уне, а крајем 1942. и почетком 1943. вршила је нападе на италијанске, усташке и четничке посаде у Лици и северној Далмацији. Током почетне фазе Четврте непријатељске офанзиве водила је успешне борбе против јаких италијанских снага, којима је у Лапачком пољу нанела тешке губитке. Потом је заједно са јединицама Осме кордунашке дивизије ликвидирала све непријатељске посаде у Лици изузев Госпића.
Новембра 1943. прешла је у Босну, где је учествовала у интензивним борбеним дејствима против окупатора. Истакла се у разбијању немачког десанта у Дрвару и спашавању Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 25. маја 1944. године. Септембра 1944, заједно са Првом пролетерском дивизијом, успела је да продре у Србију, учествује у разбијању четничке Четврте групе јуришних корпуса и слабијих немачких делова, као и ослобођењу Ваљева и делова западне Србије.
У Београдској операцији, октобра 1944. истакла се у сламању отпора у зградама министарстава у Немањиној улици, у форсирању Саве и ослобођењу Земуна. Учествовала је у борбама на Сремском фронту, а након његовог пробоја заједно са јединицама 21. српске дивизије учествовала је у ослобођењу Ђакова и Славонског Брода. Потом је учествовала у завршним операцијама за ослобођење Југославије и 9. маја 1945. године је ушла у Загреб.
Спадала је у ред најборбенијих дивизија НОВ и ПОЈ, а за постигнуте успехе у борбама, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 19. марта 1944. проглашена је пролетерском и добила назив по научнику Николи Тесли (1856—1943), који је био родом из Лике. Све три бригаде, које су при формирању дивизије биле у њеном саставу, проглашене су за пролетерске и одликоване Орденом народног хероја.
Формирање Шесте дивизије Развој Народноослободилачке борбе у Југославији током 1942. био је такав да је постало немогуће на дотадашњи начин руководити бригадама, батаљонима и партизанским одредима, па се у јесен исте године приступило формирању Народноослободилачке војске, односно формирању првих дивизија и корпуса, који су као лако покретне, маневарске јединице биле погодне за извођење борбених дејстава у свим крајевима Југославије, а биле су организационо оспособљене, као и политички и морално припремљене. Најпре су наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ 1. новембра 1942. формиране Прва и Друга пролетерска и Трећа ударна дивизија, а потом 9. новембра Четврта и Пета крајишка дивизија. Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ број 95. формиране су на подручју Главног штаба НОП и ДВ Хрватске три дивизије — Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија, као и Први хрватски корпус у чији су састав ушле тада формиране дивизије.
200px|мини|лево|Споменик устанку народа Хрватске у Србу Наредбом о формирању Шесте личке дивизије у њен састав ушле су Прва и Друга ударна и Девета бригада НОВ Хрватске, које су тада преименоване у Прву личку, Другу личку и Трећу личку бригаду. У време формирања Шесте дивизије, све три бригаде које су биле у њеном саставу, налазиле су се ван Лике — Прва личка у рејону Вељуна, а Друга личка бригада у рејону Цетинград—Велика Кладуша, где су се одмарале и сређивале након напорних борби и маршева, док се Трећа личка бригада налазила у рејону Босанског Грахова, где је била под непосредном командом Врховног штаба. Бригаде Шесте дивизије имале су тада укупно 3.229 бораца — Прва личка 1.082, Друга личка 1.071 и Трећа личка 1.201 борца. Борци Прве личке су били наоружани са 827 пушака, 7 митраљеза, 43 пушкомитраљеза и два лака минобацача; борци Друге личке са 969 пушака, 12 митраљеза, 56 пушкомитраљеза и пет лаких бацача, а борци Треће личке бригаде са 936 пушака, 6 митраљеза, 20 пушкомитраљеза и три лака минобацача.
За команданта дивизије постављен је Срећко Манола, дотадашњи командант Прве оперативне зоне Хрватске и поручник Шпанске републиканске армије, а за политичког комесара Раде Жигић, дотадашњи политички комесар Штаба Групе партизанских одреда за Лику. Остала места у Штабу дивизије била су попуњена тек у децембру, када је за начелника Штаба дивизије постављен Милан Шакић Мићун, дотадашњи командант Друге личке бригаде; за обавештајног официра дивизије Илија Бато Орлић; за оперативног официра Милан Бобић, дотадашњи заменик команданта Прве бригаде; док је у Штаб дивизије повучен Петар Бабић Пепа, дотадашњи вршилац дужности политичког комесара Друге личке бригаде. Штаб Шесте дивизије био је подређен Штабу Првог хрватског корпуса, на чијем челу су се налазили — командант Иван Гошњак и политички комесар Већеслав Хољевац. Формирањем Штаба Првог хрватског корпуса, расформиран је 1. децембра 1942. Штаб Прве оперативне зоне Хрватске, под чијом су се командом налазиле и остале партизанске јединице у Лици, Банији и Кордуну.
У периоду децембар 1942 — јануар 1943. у саставу Шесте дивизије биле су формиране Пратећа и Инжењеријска чета, батерија брдских топова, вод за везу и позадински делови. У том периоду кренуло је и стварање обавештајне, интендантске и санитетске службе, као и службе везе. Према извештају Штаба дивизије од 19. децембра 1942. дивизија је имала укупно 4.230 бораца — 4.046 мушкараца и 184 жене. Од овог броја у бригади се налазило 3.569 бораца — 3.400 мушкараца и 169 жена, док се њих 646 налазило ван дивизије (рањени, болесни и др). Борце дивизије је у највећој мери чинила српска сељачка омладина. Од наоружања, дивизија је имала 2.765 пушака, 29 митраљеза, 123 пушкомитраљеза, један противтенковски топ, један противавионски митраљез, 12 лаких минобацача од 40 мм, два минобацача од 81 мм и 211 пиштоља.
Партијски рад у дивизији Након стварања првих дивизија у НОВЈ, настала је потреба за организовањем засебних партијских организација, које би обједињавале политички рад и деловање свих чланова Комунистичке партије у јединицама дивизије. Централни комитет КП Југославије је 6. децембра 1942. обавестио Централни комитет КП Хрватске о неопходности формирања дивизијских партијских комитета, који би руководили политичким радом у дивизијама. Ове комитете сачињавали су политички комесар дивизије и секретари бригадних партијских комитета, односно заменици политичких комесара бригада, док за секретара дивизијског комитета није могао бити изабран политички комесар дивизије. У Шестој личкој дивизији, партијски комитет је формиран 16. децембра 1942, када су у њега ушли — политички комесар дивизије Раде Жигић, као и секретари бригадних партијских комитета Марко Чанковић, Симо Мрда и Богдан Вујновић, док је за секретара комитета изабран Симо Мрда, партијски руководилац и заменик политичког комесара Друге личке бригаде. Састанку на коме је формиран дивизијски партијски комитет присуствовао је Павле Грегорић, члан Централног комитета КП Хрватске, који је дао директиве за рад комитета.
150px|мини|десно|Црвена петокрака звезда са српом и чекићем је била ознака бораца пролетерских бригада у НОВ и ПОЈ Дивизијски партијски комитет је 2. јануара 1943. у селу Ондић, код Удбине одржао Прво партијско саветовање у дивизији на коме се расправљало о политичком стању у јединици. Саветовању је присуствовало око 75 људи — секретари партијских ћелија од чете до дивизије, секретари батаљонских бироа, партијски руководиоци у бригадама, политички комесари и команданти батаљона и бригада. Такође, присуствовао је и Јаков Блажевић, секретар Окружног комитета КПХ за Лику. На саветовању је анализирано стање и рад партијских организација у дивизији и дате смернице за будући рад. Према извештају дивизијског комитета од 11. јануара 1943. у Шестој дивизији било је укупно 485 чланова КПЈ, од чега у Штабу дивизије 13, у Првој бригади 142, у Другој бригади 177 и у Трећој бригади 153 члана.
Политичка одељења (Политодели), која су била партијско-политички органи ЦК КПЈ, односно ЦК КПХ, формирана су почетком децембра 1942. у Првој и Трећој бригади, а почетком јануара 1943. и у Другој личкој бригади. За чланове Политодела бирани су старији чланови Комунистичке партије, најчешће по 2—3 члана, који нису били чланови Штаба бригаде. Политодели су организационо били везани за бригадне партијске ћелије, а њихови руководиоци су имали право да присуствују састанцима Штабова бригада и да износе своја мишљења. Рад Политодела у јединицама Шесте личке дивизије је функционисао до краја септембра и почетка октобра 1943. када су укинути. Одлуком Политбироа ЦК КПЈ, крајем новембра 1943, био је формиран Политодел Шесте личке дивизије, који је у почетку имао пет чланова. Први чланови Политодела били су — Мато Радуловић, руководилац Политодела; Урош Бајић, задужен за политичко-партијски рад; Љубица Пурић, задужена за културно-просветни рад, Јован Барогић, задужен за омладински сектор и Бранко Вучинић. У састав Политодела касније је била укључена Милева Лула Планојевић, а након десанта на Дрвар, маја 1944, чланови Политодела су извесно време били — Стане Кавчич, Гроздана Белић-Пенезић и Митра Митровић.
Културно-просветни рад у дивизији Одсек за Агитацију и пропаганду (Агитпроп) формиран је при Штабу дивизије 15. децембра 1942, а његов задатак био је планирање и организација политичког, пропагандног и културно-просветног рада у дивизији. Убрзо по формирању, Агитпроп је 4. јануара 1943. покренуо дивизијски лист Личка дивизија, а за потребе партијско-политичког рада умножавао је чланке из листа Борба и друге материјале. У сарадњи са бригадним политоделима, интензивно је радио на организовању културно-просветног рада, а поред тога и на организовању политичких курсева за делегате водова и политичке комесаре чета. Припремљене аматерске уметничке групе давале су приредбе по селима и по јединицама. Велика пажња била је посвећена искорењивању неписмености, с обзиром да је на нивоу дивизије било 7 посто неписмених бораца. У недостатку школских књига, Агитпроп је у пролеће 1943, за потребе аналфабетских курсева, издао Џепну почетницу народног борца која је била врста буквара и прва таква књига штампана у Народноослободилачком рату. Поред политичких и аналфабетских курсева, Агитпроп је радио и на организацији краћих курсева из области историје, географије, медицине, филозофије и др, што је поред војно-стручног уздизања допринело и општем образовању бораца и старешина.
Борбени пут Шесте дивизије
Борбе у Босни, Лици и Далмацији мини|Ратни пут Шесте личке пролетерске ударне дивизије „Никола Тесла” од формирања 22. новембра 1942. до 9. маја 1945. године Након оснивања, јединице Шесте личке дивизије су крајем новембра 1942. учествовале у заједничким дејствима Првог босанског и Првог хрватског корпуса у долинама река Сане и Уне. Прва и Друга личка бригада су у садејству са две бригаде Седме банијске дивизије, од 26. до 29. новембра учествовале у нападу на усташко-домобрански гарнизон у Двору на Уни, али он није успео, због интервенције јачих непријатељских снага из Костајнице. Трећа личка бригада је за то време учествовала у борбама код Босанског Грахова и Голубића. Након овога, јединице Шесте личке дивизије су се у децембру 1942. концентрисале у Лици и до средине јануара 1943. вршиле нападе на италијанске, усташке, домобранске и четничке посаде у захвату железничке пруге и пута Госпић — Грачац: Ловинац, Смокрић, Гудура, Радуч и Грачац.