Абортус

Абортус или индуковани побачај () је непосредни прекид трудноће одстрањењем или избачајем ембриона или фетуса из матернице. Настаје због смрти фетуса или резултира његовом смрћу. Побачај може настати спонтано, због компликација током трудноће или се побачај може изазвати. Да би задовољио дефиницију побачаја, мора се догодити пре 28. недеље трудноће, под условом да дужина плода буде мања од 35 центиметара, а маса мања од 1000 грама. Постављени услови нису апсолутни, јер је у многим случајевима, плод мањи од 35 -{cm}- и лакши од 1000 -{g}- способан за живот.

Побачај има дугу историју и био је изазиван многим различитим методама, укључујући биљне абортификанте, употребом оштрих предмета, физичком траумом и другим традиционалним методама. Модерна медицина користи лекове и хируршке технике за изазивање побачаја. Легалност, учесталост и културни погледи према побачају су различити широм света. У многим деловима света воде се расправе између противника и поборника побачаја о етичким и правним аспектима. Приближан број намерних побачаја изведених у 2003. години у свету износио је око 42 милиона, што је пад у односу на готово 46 милиона побачаја изведених 1995. године.

мини|десно|200px|Модел људског фетуса 8. недеља након зачећа, поређење величине с одраслим човеком.

Трудноћа се може намерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба ембриона или фетуса, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из 1978. који је још на снази у већини држава наследница прекид трудноће до 10. недеље од зачећа може се извршити на захтев трудне жене. О захтеву за прекид трудноће након 10. недеље, на жељу саме труднице или на предлог лекара, али увек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породилачким оделењима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактерисани као терапијски или елективни. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се: Сачувао живот труднице. Приступљено 2006-03-08.; Сачувало женино ментално и физичко здравље; Прекинула трудноћа којом би се родило дете са конгениталним поремећајима који би били фатални или повезани са значајним морбидитетом; Селективно редуковао број фетуса да би се смањио висок ризик повезан с вишеструком трудноћом.

Методе извођења абортуса Хируршке мини|250px|Мануална вакуумска аспирација - хируршки намерни абортус, 6 недеља након зачећа. 1: овојница плода, 2: људски ембрион, 3: овојница матернице, 4, 5 и 6:инструменти.

Гестацијско доба може да одреди које методе извођења абортуса ће бити изабране.

У првих 12 недеља сукцијска аспирација или вакуум су најчешће примењиване методе. Мануална вакуумска аспирација (МВА) метода је побачаја која се састоји од одстрањења фетуса или ембриона уз помоћ сукције користећи ручну штрцаљку, док електрична вакуумаспирација (ЕВА) користи електричну пумпу. Технике су сличне али се разликују по механизму који се користи за примену сукције, у зависности од тога колико се рано у трудноћи користе и да ли је потребна цервикална дилатација. МВА, још позната као мини сукција или менструална екстракција може се користити у врло раној трудноћи и не захтева дилатацију цервикса. Од 15. до 26. недеља користи се дилатација и евакуација које се састоје од ширења врата матернице и пражњења матернице користећи хируршке инструменте и сукцију.

Дилатација и киретажа је друга најчешће кориштена метода побачаја. То је стандардна гинеколошка процедура кориштена због разних разлога, укључујући преглед линије матернице због могућих малигнитета, истраге ненормалних крварења и побачаја.

Киретажа се односи на чишћење зидова матернице киретом. Светска здравствена организација препоручује овај поступак, који се назива још и оштра киретажа, једино када је МВА недоступна. Ова метода се користи у првом тромесечју трудноће.

За изазивање побачаја у другом тромесечју морају се користити друге методе. Преурањени порођај може се изазвати простагландинима; они се могу комбиновати с иницирањем хипертоничних раствора у амнионску течност. Након 16. недеља гестације побачај се може изазвати и интактном дилатацијом и екстракцијом (-{IDX}-), која се још назива и интраутерина кранијална декомпресија. Она захтјева хируршку декомпресију главе фетуса пре евакуације. -{IDX}- се понекад зове и побачај делимичним породом, што је забрањено у САД.

Побачај хистеротомијом је сличан царском резу и изводи се у општој анестезији, јер се сматра великом абдоминалном операцијом. Захтева мањи рез него код царског реза и користи се код каснијих стадија трудноће. Од 20. до 23. недеље трудноће као прва фаза хируршког побачаја може се користити инјекција за заустављање феталног срца, да се осигура да се фетус не роди жив.

Лековима мини|200px|Структурна формула мифепристина, који се користи за нехируршко изазивање абортуса.

Нехируршки побачај делотворан је у првом тромесечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД и Европи. Комбиновани режим укључује метотрексат или мифепристон (-{RU-486}-) након чега следи простагландин. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинованим режимом, побаце без хируршке интервенције. У случајевима када не успе медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за хируршки завршетак побачаја. Индометацин може неповољно да утиче на учинак мифепристона. У САД је познат случај девојке Холи Патерсон, која је умрла након што је узела мифепристон у комбинацији с мисопростолом.

Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама „за јутро после“. Ако се пилула узме у року од 72 сата након полног односа, спречи ће се усадња (имплантација) оплођене јајне ћелије у матерницу, ако је дошло до зачећа. Као резултат тога, оплођена јајна ћелија ће умрети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успешност пилуле варива зависно од протеклог времена након полног односа. Нуспојаве су мучнине и поремећаји менструацијског циклуса.

Друге методе У историји се користио велики број биљака за које се сматра да имају абортифицирајућа својства (вратић, горска метвица). Кориштење биљака у такве сврхе може узроковати озбиљне, чак и смртоносне нуспојаве, попут вишеструког затајивања органа и лекари их не препоручују. Побачај се понекад покушава изазвати траумом на абдомену. Примена снаге, ако је јака, може изазвати озбиљне унутрашње озледе без нужног успеха у изазивању побачаја. И случајни и намерни побачаји ове врсте могу се сматрати криминалном одговорношћу у многим земљама. У Бурми, Индонезији, Малезији, Филипинима и Тајланду постоји прадавна традиција абортуса побачаја путем јаке масаже трбуха.

Пријављене су многе методе самоиндукованог абортуса, попут криво кориштеног мисопростола и уметања нехируршких прибора попут плетећих игала, вешалица за одећу у матерницу. Ове методе се ретко виде у развијеним земљама, где је хируршки абортус легалан и доступан.

Здравствена разматрања Рани хируршки абортус је једноставна процедура која је сигурнија од порођаја када се учини пре 16. недеља трудноће. Методе побачаја попут минимално инвазивних процедура носе мали потенцијал за озбиљније компликације. Ризик за компликације се може повећати зависно од трајања трудноће.

Жене типично осећају минималан бол током побачаја у првом триместру. Године 1979. спроведено је истраживање на 2299 пацијенткиња од којих је 97% потврдила да је доживела неку врсту бола. Пацијенткиње су рангирале тај бол као слабији од увобоље и зубобоље, али јачи од главобоље и болова у леђима. Током хируршких процедура користе се локални и општи анестетици.

Ментално здравље Нема доказа да постоји релација између индукованог абортуса и ментално-здравствених проблема осим оних који јављају при свакој нежељеној трудноћи. Америчко удружење психолога је објавило становиште да први абортус не представља опасност по ментално здравље кад се спроводе у току првог тромесечја, и да за такве жене није више вероватно да ће имати ментално-здравствених проблема него оне које одрже нежељену трудноћу; ментално-здравствени исходи жена са абортусом у другом тромесечју и касније су мање извесни. Мада су неке студије показале негативне ментално-здравствене исходе код жена које су се одлучиле за абортус након првог тромесечја због фетусних абнормалитета, ригорознија испитивања су неопходна да би извели уверљиви закључци. Извесне негативне психолошке ефекте абортуса истичу антиабортусни поборници које сматрају засебним стањем званим постабортусни синдром, међутим тај синдром не признају медицински или психилошки стручњаци.

Инциденција изазваног побачаја Инциденција и разлози за изазвани абортус варирају зависно од регије. Процењено је да се приближно 46 милиона побачаја обави сваке године широм света. Од се тога 26 милиона обави у земљама где је побачај легалан, а осталих 20 милиона се обави у земљама у којима је поступак нелегалан. Неке земље попут Белгије (11,2:100 познатих трудноћа) и Низоземска (10,6:100) имају ниску стопу изазваних побачаја, док остали попут Русије (62,6:100) и Вијетнама (43,7:100) имају високу стопу. Светски однос је 26 индукованих абортуса напрема 100 познатих трудноћа.Henshaw, Stanley K., Singh, Susheela, and Haas, Taylor. (1999). The Incidence of Abortion Worldwide. International Family Planning Perspectives, 25 (Supplement), 30–38.

Према гестацијском добу и методу Стопа побачаја варира зависно од стадијума трудноће и изабране методе абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД која прате гестацијско доба, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. недеља, 10,4% од 13. до 20. недеља и 1,4% након 21 недеље. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лековима (мифепристон), 0,4% интраутеринским усађивањем (салина и простагландина) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију).Strauss, L.T., Gamble, S.B., Parker, W.Y, Cook, D.A., Zane, S.B., and Hamdan, S. (November 24, 2006). Abortion Surveillance - United States, . Приступљено May 10, 2007. -{Guttmacher Institute}- је проценио да је 2000. године у САД било 2200 интактних дилатација и екстракција. То се односи на 0,17% свих обављених побачаја те године. Слично, у Енглеској и Велсу у 2006. години 89% абортуса обављено је до 12. недеље, 9% од 13. до 19. недеље, а 1,5% након 20. недеље. 64% од тих је обављено вакуум аспирацијом, 6% дилатацијом и екстракцијом и 30% лековима.

Према личним и социјалним факторима Према студији из 1998. године, спроведеној у 27 земаља света, разлози због којих жене одлуче да прекину трудноћу јесу: одгода или прекид одгајања детета забринутост због прекидања посла или образовања питања везана уз финансијску стабилност или стабилност у вези осетна незрелост.