Кју-клукс-клан или Ку-клукс-клан (), познат и по акрониму ККК или само Клан, америчка је бјелачка супремацистичка терористичка и мрзилачка група чије су примарне мете Афроамериканци, Јевреји, Хиспаноамериканци и Латиноамериканци, Азијски Американци, католици, Амерички старосједеоци, као и имигранти, љевичари, хомосексуалци, муслимани и атеисти.
Клан је постојао у три различите епохе. Кроз све три епохе је заступао екстремне реакционарне ставове, као што су бјелачки национализам, антиимиграционизам и — посебно у касном облику — нордизам, антикатолицизам, антисемитизам, прохибиција, десничарски популизам, антикомунизам, хомофобија, исламофобија и антиатеизам. Историјски гледано, први Клан је користио тероризам — и физичке нападе и убиства — против политички активних црнаца и њихових савезника у јужним Сједињеним Државама крајем шездесетих година 19. вијека. Свa три покрета су позивала на „прочишћење” америчког друштва и свa три се сматрају екстремистичким десничарским организацијама. У свакој епохи чланство је било тајно, а процјене укупног броја су биле веома преувеличане од стране пријатеља и непријатеља.
Први Клан је основан након Америчког грађанског рата и био је одлучујућа организација Реконструкције. Организован у јужним Сједињеним Државама, потиснут је федералном интервенцијом почетком седамдесетих година 19. вијека. Настојала је да збаци владе републиканаца на југу, посебно застрашивањем бирача и циљаним насиљем над афроамеричким лидерима. Сваки огранак био је аутономан и веома тајновит у погледу чланства и планова. Бројни огранци широм југа су потиснути око 1871, преко федералних органа за спровођење закона. Чланови су сами правили своје, често шарене, костиме: огртаче, маске и купасте капе, дизајниране да буду застрашујуће и да прикрију идентитет.
Други Клан је започео као мала организација у Џорџији 1915. године. Порастао је послије 1920. и процвјетао широм земље почетком и средином двадесетих година 20. вијека, укључујући и урбана подручја Средњег запада и Запада. Узимајући инспирацију из нијемог филма „Рађање једне нације” Дејвида В. Грифита из 1915, који је митологизовано приказао оснивање првог Клана, користио је маркетиншке технике и популарну братску организациону структуру. Укоријењен у мјесним протестантским заједницама, настојао је да задржи превласт бијелаца, често је подржавао прохибицију и супротстављао се католицима и Јеврејима, истовремено наглашавајући своје противљење наводној политичкој моћи папе и Католичке цркве. Овај други Клан је процвјетао и у јужним и у сјеверним државама; финансирао се од накнада за учлањене и од продаје члановима стандардних бијелих костима. Огранци нису имали обавезе. Користили су ријечи на „к” које су биле сличне онима које је користио први Клан, уз паљење крстова и масовне параде да би застрашили друге. Нагло је опао крајем двадесетих година 20. вијека.
Трећа и актуелна манифестација Клана настала је послије 1950, у води локализованих и изолованих група које користе назив ККК. Групе су се фокусирале на противљење покрету за грађанска права, често користећи насиље и убиства да потисне активисте. Антидефамaциона лига (АДЛ) и Јужњачки правни центар за сиромашне (СПЛЦ) класификовали су Клан као мрзилачку групу. АДЛ према процјенама из 2016. ККК у цијелој земљи имао 3.000 чланова, док према процјенама СПЛЦ ККК има 6.000 чланова.
Друга и трећа инкарнација ККК су се често позивале на лажну митологизовану перцепцију америчке „англосаксонске” крви, подсјећајући на нативизам из 19. вијека. Иако се чланови ККК заклињу да ће подржавати хришћански морал, хришћанске деноминације нашироко осуђују организацију.
Прва инкарнација Прва инкарнација Клана појавила се 1866. године. Основали су га ветерани војске Конфедерације. Главни циљ ове организације био је отпор према Реконструкцији коју је спроводио Север након Америчког грађанског рата, који се фокусирао на застрашивање северњака који су мигрирали ка Југу (тзв. „карпетбегери”) и јужњака који су приступили Републиканској партији (тзв. „скалавази”), као и линчовањима ослобођених робова. Организација је доживела опадање између 1868. и 1870. а почетком осамдесетих година 19. века била је уништена након што је председник Јулисиз С. Грант прогласио пуноправним Акт о људским правима из 1871. (такође познат и као Акт Кју-клукс-клана).
Године 1915, основана је друга, различита група под истим именом. Оснивање ове организације било је инспирисано модерним мас медијима — филмом Рођење нације () као и инфламаторним антисемитским новинским чланцима у вези са суђењем и линчом убице Леа Франка, Јеврејина који је био оптужен и осуђен за убиство 13-годишње беле раднице фабрике у којој је радио као управник. Овај други Кју-клукс-клан је био организован као братство које је плаћало хиљаде људи да широм САД на локалном нивоу организују ћелије Кју-клукс-клан. На врхунцу моћи, почетком двадесетих година 20. века, Кју-клукс-клан је бројао око 4-5 милиона људиПрема попису из 1920, мушкараца белаца старијих од 18 година у САД је било око 31 милиона али многи од њих не би могли да буду чланови клана јер су били имигранти, Јевреји или католици. . И овај Кју-клукс-клан је проповедао расизам, антикатолицизам, антикомунизам, нативизам и антисемитизам, а неке локалне групе су учествовале и у линчовањима и другим насилним активностима. Популарност Кју-клукс-клана је ослабила током Велике депресије, а чланство је драстично опало током Другог светског рата због скандала изазваних умешаношћу угледних чланова организације у разне злочине као и због подршке нацистима.
Име Кју-клукс-клан је од тада користило више међусобно неповезаних група, од којих су се многе противиле Закону о грађанским правима и десегрегацији педесетих и шездесетих година 20. века. Многи чланови ових група су били оптужени и осуђени због вишеструких убистава активиста за људска права и деце (као што је било постављање бомбе у баптистичкој цркви у Алабами).
Данас Кју-клукс-клан броји око 150 ћелија са око 8.000 чланова широм САД. Ове ћелије које делују у малим и локалним групама, сматрају се крајње екстремистичким групама које шире мржњу. Данас сви водећи мејнстрим медији и политички и религиозни лидери у САД оштро осуђују ову организацију.
Први Клан
Почеци Стварање Кју-клукс-клана првобитно је произашло као последица пораза држава Конфедерације у рату са унионистима са Севера. У почетку, било је то само једно удружење без политичког циља. Као свој главни циљ, имало је да продуби везе које су током рата створене међу војницима Конфедерације.
У ноћи између 24. и 25. децембра 1865, шест младих јужњачких официра (Џонс, Мекорд, Рид, Кенеди, Лестер и Кроу) је основало Кју-клукс-клан у градићу Пуласкију, у ТенесијуHorn, Stanley F. Invisible Empire: The Story of the Ku Klux Klan, 1866—1871, Patterson Smith Publishing Corporation: Montclair, NJ, 1939..
Назив „Кју-клукс-клан” долази од грчке речи куклос (), што значи круг. Кроу је поделио реч на две и изменио крај, и тако добио ку клакс. С обзиром да су сви они били пореклом Шкоти, Лестер је предложио да додају реч клан на крају, замењујући латинично слово (-{C}-) словом (-{K}-), како би изједначили почетна слова трију речиWade, Wyn Craig. The Fiery Cross: The Ku Klux Klan in America. New York: Simon and Schuster (1987)..мини|200п|Цртеж на коме је илустрован линч „карпетбегерса”, придошлица са Севера, који су добили име по јефтиним коферима које су носили са собом, а који су били направљени од тканине исткане на сличан начин као што се ткају теписи (карпет, на енглеском значи тепих).Кју-клукс-клан је врло брзо стекао мноштво присталица у јужним државама САД, отпочевши са убиствима црних и белих републиканских вођа.Eric Foner. Reconstruction: America's Unfinished Revolution, 1863—1877, Perennial (HarperCollins), March 1989. Од 1866. до 1867. године, Клан је почео да упада ноћу у куће црнаца и краде оружје. На састанку у Нешвилу у Тенесију 1867. године, направљена је хијерархија у организацији увођењем локалних ложа или ћелија које су одговарале вођама округа, који су опет, одговарали обласним вођама, а обласне вође државним, док су државне вође одговарале националном генералштабу. Предлоге за „Прескрипт” је написао Џорџ Гордон, бивши бригадни генерал Конфедерације. Прескрипт је садржао емотивно набијен текст о циљевима Клана заједно са питањима која би се постављала аспирантима на чланство. Овај документ је такође потврдио основни циљ Клана — отпор Реконструкцији Републиканске странке.
Претендент на чланство је требало да одговори на питања да ли је републиканац, ветеран војске Уније, или је члан Лојалне лиге, да ли се противи друштвеној и политичкој једнакости црнаца, и да ли је за владу састављену само од белаца, као и задржавање уставних права Југа.
Међутим, Прескрипт никада нису прихватиле ни једна од локалних ћелија. Наставиле су да делују независно, као што се никада нису основали ни окружни ни регионални ни државни штабови. Према усменом извештају, Гордон је посетио бившег трговца робљем и генерала Конфедерације, Нејтана Бедфорда Фореста у Мемфису (Тенеси), и рекао му за организацију, на шта је Форест одговорио: „Одлично! То је стварно одлично! То ће нам помоћи да задржимо црнчуге тамо где им је место.” Неколико недеља касније, Форест је био изабран за Великог врача (), како се назвао врховни лидер Клана. Међутим, у свим каснијим интервјуима, Форест је негирао да је на челу Клана и тврдио је да никада није контролисао локалне ћелије.
Активности мини|200п|Антиклановска карикатура на којој је приказан Клан и Демократска странка као наследници Конфедерације Главни циљ Клана био је контрола политичког и друштвеног статуса ослобођених црнаца. Нарочито се радило против права црнаца на образовање, економски бољитак, права гласа и ношења оружја. Међутим, иако се Клан углавном фокусирао на црнце, јужњачки републиканци су такође постали мета напада и застрашивања. Насиље је постигло свој циљ. На пример, априла 1868. године, на општим изборима у Џорџији, у округу Колумбија републикански кандидат Руфус Булок () је добио 1.222 гласа, међутим, већ у новембру исте године, на председничким изборима, републикански кандидат, Јулисиз С. Грант, добио је само један глас у истом округу. Кју-клукс-клан у доба Реконструкције. На енглеском.
Клан је често застрашивао наставнике и службенике федералног бироа организације Фридмен (). Црнци чланови Лојалне Лиге () су такође били честа мета напада Клана. Конгресна истрага једног типичног инцидента у Мисисипију открива следеће:
Само у једном округу на Флориди, Клан је убио 150 црнаца, и на стотине у другим окрузима.
Гордонов проглас из 1868. године сведочи о насилним акцијама које је спроводио Клан тих година. Многи црнци су били ветерани војске Уније и били су наоружани. Од самог почетка, један од основних циљева клана је био конфисковање оружја од црнаца. У прогласу, Гордон је тврдио да се пуцало три пута на чланове Клана, и да „ако црнци траже кавгу, треба да прихвате и последице које ће уследити.”. Гордон је такође изјавио да је Клан мирољубива организација. Овакве изјаве су биле уобичајени начин да Клан избегне суђења. Међутим, Велика федерална порота је 1869. године прогласила Клан „терористичком организацијом”. Стотине пресуда за насилничке злочине и тероризам је било издато. Многи чланови Клана су били изведени пред суд, док су неки успели да побегну из држава у којима су их гонили, углавном у Јужну Каролину.