Шумен (старински Шумла, ) је десети по величини град у Републици Бугарској, у источном делу земље. Град је и седиште истоимене Шуменске области.
Географија мини|Шуменска тврђава
Град Шумен се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен око 400 -{km}- североисточно. Са друге стране Шумен је на 80 -{km}- од Црног мора и града Варне. Шумен се сместио на Шуменској висији на близу 200 -{m}- надморске висине, која раздваја Влашку низију и црноморско приморје. Предео око града је валовит и брежуљкаст, а јужно од града он прелази у брда и планине ланца Балкана.
Клима у граду је континентална.
Историја Околина града Шумена веома је важна за историју Бугарске, пошто се у непосредној близини налазе средњовековни локалитети Плиска и Преслав, прва средишта бугарске државе. Шумен се као насеље први пут помиње 811. године, а у 10. веку представљао је једно од управних и културних средишта бугарске државе. 1388. године град је пао под власт Османлија, да би под њима у 16. веку био важно трговиште са бројним муслиманским становништвом у граду и околини. Тада је изграђена велика градска тврђава. Током овог времена у граду и околини населило се много турског живља, које је и данас бројно.
1878. године град је постао део савремене бугарске државе. После овога град доживљава опадање и исељавање бројног турског становништва. Пописано је 1894. године у месту "Шумли" 22.517 становника.
Срби у Шумену
У бугарском граду Шумену у средњем веку а и касније, била је једна од дубровачких трговачких колонија. Дубровчанин Гундулић је 1575. године редом прелазио са колоније у колонију; смером - Рушчук, Силистрија, Провадија, Варна, Шумен, Пазарџик и Једрене. Дубровчани су имали своје поузданике људе дуж трговачког пута до Цариграда, нарочито по колинијама, и то су по правилу били "једноплемени " Срби. Током 17. века у "Шумли" је било 27 Дубровчана, Срба католика и неколико покрштених Бугара. Отуда се може једним делом објаснити присуство Срба, усред бугарског националног корпуса. Такође у те крајеве пристизали су што прогнаници у турско време, што избеглице ратних године.
Бугарин Кајданов је 1836. године објавио историјску књигу, чији су читаоци били и очигледно Срби из Шумена: Харалампије Ивановић, Кирко Хаџи Николајевић и Иван Симеоновић - сва тројица су се у Галацу записали. А у Ибраилу граду, такође писали су се други Срби из Шумена: Велико (Вељко!) Хараламповић, Станко Добровић, Руси Атанасовић, Марин Јанчов Ђулгеровић, Стојчо Стефановић, Стојан Танасовић и Иванчо Николајевић.Иван Кајаданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Пешта 1836. године Давидовићеву књигу о историји Срба, набавио је бавећи се у Браили, Нанчо Поповић из Шумена.Димитрије Давидовић: "Историја народа србског", Београд 1846. године
Шуменска општина је расписала конкурс са роком до 2. августа 1856. године. Тражена је једна "учитељка" са знањем српског и немачког језика (или француског) са знањем ручних радова у Шуменској полугимназији, са платом 600 ф. и путним трошком."Србски дневник", Нови Сад 1856. године Новосадски српски лист је на својим странама писао о испитима годишњим (фебруарским) у тамошњој школи (гимназији) 1857. године. У тој тазе отвореној гимназији учило се неколико језика, с тим да је бугарски главни. Полагао се тако "Славјански језик са бугарским", а реч је у ствари о српском језику."Србски дневник", Нови Сад 25. април 1857. године У огласу за пријем једног професора катедре за језике, помиње се и славеносрбски. Позивани су Срби књижевници и научници да конкуришу, преко Кличијана Пенчевића у Рушчуку."Србски дневник", Нови Сад 1857. године У Шумену је тих година (од јесени 1856) дошла Српкиња извесна Александра, учитељица из Новог Сада да предаје у тамошњој школи, на основу конкурса објављеног у српским новинама. Директор школе у Шумену и Рушчуку био је средином 19. века Србин, Милан Давид Рашић вредан писац и преводилац. Тако су Рашићеву књигу објављену у Бечу 1852. године, купили многи Срби у Бугарској, па они из Шумена. Пренумеранти те српске књиге били су у Шумену: Браћа Стојановић великокупци, Андоваћи Савић за свог брата, Гинчо Марковић учитељ, Мато Цофов трговац (четири примерка), Сава Дробоплодниј (или Доброплодниј?) учитељ и Јован Монастирскиј учитељ.Милан Давид Рашић: "Федор и Марија или вјерност до смрти", Беч 1852. године
Становништво
По проценама из 2006. године град Шумен имао 103.016 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су Турци и Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.
Претежна вероисповест становништва је православна — око 70%, а остатак махом исламска.
Привреда У Шумену је развијена метална (пољопривредне машине, камиони), прехрамбена и дрвна индустрија и прерада дувана. Међутим, град је у оквирима државе најпознатији по пиварској индустрији — Шуменско пиво.
Градске знаменитости У Шумену се налази Томбул џамија из 18. века, највећа џамија у Бугарској. Ту је и добро очувана тврђава из османског раздобља. Град поседује и веома леп археолошки музеј.
Партнерски градови Дебрецин Џенгџоу Макон Адапазари Херсон Подољск Тулча
Референце
Литература
Спољашње везе
Портал града Шумен Българско национално радио, Радио Шумен Шуменски Университет „Епископ Константин Преславски“ Драматично-куклен театър „Васил Друмев“ Факултет „Артилерия, Пво и КИС“ към НВУ „Васил Левски“ Фотогалерия на Шумен — Злати Димитров вестник „Шуменски Показател“
Категорија:Градови у Бугарској Категорија:Википројект географија/Насеља у Бугарској Категорија:Шуменска област