thumb|Пет америчких председника на фотографији из 2009. године: Џорџ Х. В. Буш, Барак Обамa, Џорџ В. Буш, Бил Клинтон и Џими Картер.
Председник Сједињених Америчких Држава је шеф државе и шеф владе Сједињених Америчких Држава, посредно биран на четворогодишњи мандат кроз колегијум изборника.
Председник САД води извршну грану савезне владе и врховни је командант Оружаних снага Сједињених Америчких Држава. Од када је функција уведена 1789. године, 45 мушкараца служило је у 47 председништава. Први председник, Џорџ Вашингтон, победио је једногласно на електорском колегијуму. Гровер Кливленд је служио два неузастопна мандата и стога се рачуна као 22. и 24. председник Сједињених Држава, као и Доналд Трамп, који је служио као 45. и 47. председник САД. Тренутни председник је Доналд Трамп. мини|Бела кућа, званична резиденција председника САД, на слици из маја 2006. г. Председнички мандат Вилијама Хенрија Харисона, који је умро 31 дан након што је преузео дужност 1841, био је најкраће у америчкој историји. Френклин Д. Рузвелт је служио најдуже, преко дванаест година, пре него што је умро рано у свом четвртом мандату 1945. године. Он је једини председник САД који је служио више од два мандата. Од ратификације Двадесет другог амандмана на Устав Сједињених Држава 1951. године, нико не може бити биран за председника више од два пута, а нико ко је служио више од две године од мандата за који је неко други био изабран не може бити биран више пута.
Четири председника умрла су природном смрћу док су били на функцији (Вилијам Хенри Харисон, Закари Тејлор, Ворен Г. Хардинг и Френклин Д. Рузвелт), четворица су убијена (Абрахам Линколн, Џејмс А. Гарфилд, Вилијам Макинли и Џон Ф. Кенеди), а један је поднео оставку (Ричард Никсон, суочен са опозивом и сменом са функције). Џон Тајлер је био први потпредседник који је преузео председничку функцију током председничког мандата и поставио је преседан да потпредседник који то учини постаје потпуно самостално оперативно функционалан председник са својим председничким мандатом.
Током већег дела своје историје, америчком политиком су доминирале политичке странке. Устав не говори о политичким партијама, а у време његовог ступања на снагу 1789. године није било организованих партија. Убрзо након сазивања 1. Конгреса, политичке струје су почеле да се окупљају око доминантних званичника администрације Вашингтона, попут Александра Хамилтона и Томаса Џеферсона. Забринут због способности политичких партија да униште крхко јединство које држи нацију на окупу, Вашингтон је остао независан политичар односно није припадао ниједној политичкој фракцији или странци током свог осмогодишњег председниковања. Био је, и остао, једини амерички председник који никада није био повезан са политичком странком.
Списак председника Боје означавају страначку припадност. Боја Странка Демократска странка Републиканска странка Федералистичка странка Демократско-републиканска странка Виговска партија Нестраначки кандидат
# Председник Од До Странка Потпредседник Мандат 1 Џорџ Вашингтон 100п 30. април 1789. 4. март 1797. Без странке Џон Адамс 1 2 2 Џон Адамс 121x121п 4. март 1797. 4. март 1801. Федералиста Томас Џеферсон 3 3 Томас Џеферсон 100п 4. март 1801. 4. март 1809. Демократа-републиканац Арон Бер 4 Џорџ КлинтонПриродна смрт. 5 4 Џејмс Медисон 122x122px 4. март 1809. 4. март 1817. Демократа-републиканац 6нема Елбриџ Џери 7нема 5 Џејмс Монро 100п 4. март 1817. 4. март 1825. Демократа-републиканац Данијел Томпкинс 8 9 6 Џон Квинси Адамс 124x124px 4. март 1825. 4. март 1829. Демократа-републиканац Национални републиканац Џон Калхун 10 7 Ендру Џексон 100п 4. март 1829. 4. март 1837. Демократа Џон КалхунПоднео оставку 11нема Мартин ван Бјурен 12 8 Мартин ван Бјурен 120x120п 4. март 1837. 4. март 1841. Демократа Ричард Џонсон 13 9 Вилијам Х. Харисон 119x119px 4. март 1841. 4. април 1841. Виговац Џон Тајлер 14 10 Џон Тајлер 100п 4. април 1841. 4. март 1845. ВиговацБивши демократа као кандидат виговаца. Након свађе са виговцима истеран је из Конгреса 1841. Без странкенема 11 Џејмс К. Полк безоквира|134x134п 4. март 1845. 4. март 1849. Демократа Џорџ Далас 15 12 Закари Тејлор 121x121п 4. март 1849. 9. јул 1850 Виговац Милард Филмор 16 13 Милард Филмор 127x127px 9. јул 1850. 4. март 1853. Виговац нема 14 Френклин Пирс 133x133px 4. март 1853. 4. март 1857. Демократа Вилијам Кинг 17нема 15 Џејмс Бјукенан 100п 4. март 1857. 4. март 1861. Демократа Џон Брекинриџ 18 16 Абрахам Линколн 129x129px 4. март 1861. 15. април 1865.Убијен. Републиканац Национална унија Ханибал Хамлин 19 Ендру ЏонсонДок је био председник, Џонсон је покушао и није успео да изгради партију лојалиста под заставом Националне уније. Пред крај свог председничког мандата, Џонсон се поново придружио Демократској странци. 20 17 Ендру Џонсон 100п 15. април 1865. 4. март 1869. Национална унија Демократа нема 18 Јулисиз С. Грант 125x125п 4. март 1869. 4. март 1877. Републиканац Скајлер Колфакс 21 Хенри Вилсон 22нема 19 Радерфорд Б. Хејз 100п 4. март 1877. 4. март 1881. Републиканац Вилијам Вилер 23 20 Џејмс Гарфилд 100п 4. март 1881. 19. септембар 1881. Републиканац Честер А. Артур 24 21 Честер А. Артур 100п 19. септембар 1881. 4. март 1885. Републиканац нема 22 Гровер Кливленд 127x127п 4. март 1885. 4. март 1889. Демократа Томас Хендрикс 25нема 23 Бенџамин Харисон 100п 4. март 1889. 4. март 1893. Републиканац Ливи Мортон 26 24 Гровер Кливленд 127x127п 4. март 1893. 4. март 1897. Демократа Адлеј Ј. Стивенсон 27 25 Вилијам Макинли 100п 4. март 1897. 14. септембар 1901. Републиканац Гарет Хобарт 28нема Теодор Рузвелт 29 26 Теодор Рузвелт 134x134п 14. септембар 1901. 4. март 1909. Републиканац нема Чарлс Фербанкс 30 27 Вилијам Х. Тафт 133x133п 4. март 1909. 4. март 1913. Републиканац Џејмс Шерман 31нема 28 Вудро Вилсон 122x122px 4. март 1913. 4. март 1921. Демократа Томас Маршал 32 33 29 Ворен Г. Хардинг 100п 4. март 1921. 2. август 1923. Републиканац Калвин Кулиџ 34 30 Калвин Кулиџ 133x133п 2. август 1923. 4. март 1929. Републиканац нема Чарлс Доз 35 31 Херберт Хувер 133x133п 4. март 1929. 4. март 1933. Републиканац Чарлс Кертис 36 32 Френклин Д. Рузвелт 133x133п 4. март 1933. 12. април 1945. Демократа Џон Гарнер 37 38 Хенри Волас 39 Хари С. Труман 40 33 Хари С. Труман 135x135п 12. април 1945. 20. јануар 1953. Демократа нема Олбен Баркли 41 34 Двајт Ајзенхауер 100п 20. јануар 1953. 20. јануар 1961. Републиканац Ричард Никсон 42 43 35 Џон Ф. Кенеди 100п 20. јануар 1961. 22. новембар 1963. Демократа Линдон Б. Џонсон 44 36 Линдон Б. Џонсон 100п 22. новембар 1963. 20. јануар 1969. Демократа нема Хјуберт Хамфри 45 37 Ричард Никсон 121x121px 20. јануар 1969. 9. август 1974. Републиканац Спиро Егњу 46нема Џералд Форд 4738Џералд Форд134x134п9. август 1974.20. јануар 1977.Републиканацнема Нелсон Рокфелер 39 Џими Картер 123x123px 20. јануар 1977. 20. јануар 1981. Демократа Волтер Мондејл 48 40 Роналд Реган 125x125п 20. јануар 1981. 20. јануар 1989. Републиканац Џорџ Х. В. Буш 49 50 41 Џорџ Х. В. Буш 100п 20. јануар 1989. 20. јануар 1993. Републиканац Ден Квејл 51 42 Бил Клинтон 100п 20. јануар 1993. 20. јануар 2001. Демократа Ал Гор 52 53 43 Џорџ В. Буш 100п 20. јануар 2001. 20. јануар 2009. Републиканац Дик Чејни 54 55 44 Барак Обама 128x128п 20. јануар 2009. 20. јануар 2017. Демократа Џо Бајден 56 57 45 Доналд Трамп безоквира|127x127px 20. јануар 2017. 20. јануар 2021. Републиканац Мајк Пенс 5846 Џо Бајден безоквира|125x125px 20. јануар 2021. 20. јануар 2025. Демократа Камала Харис 5947Доналд Трампбезоквира|126x126piksel20. јануар 2025.ТренутноРепубликанацЏеј-Ди Венс60
Види још Очеви оснивачи Сједињених Држава Списак потпредседника Сједињених Америчких Држава
Референце
Литература
Уопштена тематика
Експертске студије
Председничке биографије
Извори на интернету
Категорија:Спискови везани за политику у Сједињеним Америчким Државама