мини
Дум Иван (Иво) Стојановић (Дубровник, 17. децембар 1829 — Дубровник, децембар 1900) био је римокатолички свештеник и један од најпознатијих дубровачких Срба католика који се супротставио аустријској хрватизацији Дубровчана. Сарађивао је у књижевном часопису Словинац.Српска друштва у Дубровнику, Саша Недељковић - Растко - Соколска књижница
Биографија Иван је рођен у Дубровнику 17. децембра 1829. године. Био је првенац, између неколико браће који су у младости својој умрли. Када је завршио гимназију и филозофију, уписали су га у Задарску католичку богословију. Рукоположен је 1852. године за католичког свештеника, и постављен на острво Корчулу. Након годину дана бављења тамо, премештен је у Ријеку Дубровачку, где ће провести следећих тридесет година ревносно службујући. Био је добар говорник, кога је паства уважавала и радо слушала у препуној цркви. Мада су се око њега због српског родољубља, од стране Хрвата стално и све више сплетке плеле, он је због људских врлина и смерног карактера напредовао у звању. Тако је наименован 1883. године каноником дубровачким, а 1896. године постао каноником деканом. Остао је притом неустрашиви борац за српску мисао и вредан српски књижевник."Звезда", Београд 1900. године Проживео је много тешких тренутака и под старе дане, нападан на улици и у катедрали, али је до смрти остао „ватрен и одушевљен Србин”."Цариградски гласник", Цариград 14. септембар 1900. године
У слободном времену дум Иван је марљиво проучавао латинске, италијанске и немачке песнике, „а пригрлио је и српску народну књижевност”. Бележио је све народне умотворине, које би чуо у својој парохији. Много је читао и размишљао о судбини свог народа. Такође је преводио нека дела, са научених страних језика на српски. Од српских радова познати су му Луко Мали, који је прештампан у Београду у Војислављевој споменици, затим Госпођа Мара, Ћора и Жагарац. Остало му је више дела у рукопису, комедија и новела, попут комада Ђаво у три поглавља."Цариградски гласник", Цариград 1900. године
У његовој књизи Дубровачка књижевност из 1900. године јасно је истицао да су Дубровчани били по вери римокатолици, али по језику и по пореклу Срби. До тога је дошао истражујући у дубровачким архивима. Сматрао је да то једно не искључује друго и да једно не смета једно другоме. За процену једног народа по њему су били важни само фактори: језик, обичаји и историја. Дум Иван је превео и једну значајну књигу немачког историчара Ј. К. Енгела Повијест Дубровника (1900)."Нова искра", Београд 1900. У књизи је он објавио и свој обимни додатак од око 200 страна, под насловом Најновија повијест Дубровника. У њему је, као живи сведок, показао како је Аустрија од успостављања своје власти на почетку 19. века, живо радила на хрватизацији Дубровника. Он је и лепо видео и приказао да о старим Дубровчанима не треба судити по новим, који су последица смишљене аустријске антисрпске политике и кроатизације.
У СФР Југославији за ту књигу такорећи није се ни знало. Дум Иван Стојановић је, међутим, деловао у духу модела који је имао Вук Караџић, који се обично назива оцем модерне српске културе: имао је свест да историјски припада српском народу и српској култури. Обе Стојановићеве књиге издала је после његове смрти Српска дубровачка омладина. Предвидео је велики заборав Дубровчана о својој историји, рекавши да ће потомци знати историју своје државе као и историју Јапана. Босанска вила је писала о њему
Иво је био висок, сув и необично живахан човек; веома образован али и духовит. Много је учинио за дубровачку српску омладину, која га је уздизала. Када је Дубровачка српска академска омладина намеравала да 17. децембра 1900. године свечано обележи његову седамдесетогодишњицу живота, објављујући и његово вредно дело Дубровачка књижевност, претекла их је смрт Иванова. Тако му је, игром судбине, уместо славља приређено тужно опело.
Види још Срби католици Српски језик Дубровчана
Референце
Литература
Иван Стојановић: Дубровачка књижевност
Категорија:Рођени 1829. Категорија:Умрли 1900. Категорија:Српски католички свештеници Категорија:Срби католици Категорија:Дубровачка књижевност Категорија:Дубровчани Категорија:Срби у Далмацији Категорија:Дубровачки србокатолички покрет