мини|200п|Изглед инструмента
Астролаб је астрономски инструмент који је настао још у античко доба.Базиран је на стереографској пројекцији, којом се још тада бавио Хипарх. Коришћен је током више од 2000 година у сврхе одређивања дела видљивог неба, одређивање времена, био је непроцењива помоћ при изради хороскопа... Астролаб се састоји из неколико делова кружног облика који су у средишту спојени завртњем. На завртањ се ставља алидада, својеврсна врста лењира, која може да ротира око завртња, а која служи да се очитају хоризонтске висине тела у одређеном моменту. На њу следи кућиште и преко кућишта тимпан за посебну географску ширину. На тимпану су уцртане линије азимута, зенит и остале важне тачке хоризонтског координатног система, док се на кућишту налазе ознаке и линије екваторског небеског координатног система. Кућиште и тимпани су фиксирани. Напослетку следи рета, која је врста звездане карте, а која има могућност да ротира око завртња. Врховима шиљака на рети представљене су најсјајније звезде, а обручем у одговарајућем положају и еклиптика.
То је био главни навигациони инструмент до открића секстанта у 18. веку. Користио се за одређивање и предвиђање положаја Сунца, Месеца, планета и звезда; одређивање месног времена из задане географске дужине и обрнуто; и за триангулацију.
Етимологија
Оксфордски речник енглеског језика даје превод „звездоносац“ за енглеску реч astrolabe и прати га кроз средњовековни латински до грчке речи ἀστρολάβος : , од ἄστρον : „звезда“ и λαμβάνειν : „узети”.
Историја Антички свет
Рани астролаб изумео је у хеленистичкој цивилизацији Аполоније из Перге између 220. и 150. п. н. е., мада се често приписује Хипарху. Астролаб је био спој планисфере и диоптре, заправо аналогни калкулатор способан да реши неколико различитих врста проблема у астрономији. Теон Александријски (око 335 – око 405) написао је детаљну расправу о астролабу, а Луис тврди да је Птоломеј користио астролаб да би направио астрономска запажања забележена у Тетрабиблосу. Проналазак авионског астролаба се понекад погрешно приписује Теоновој ћерки Хипатији (око 350–370; умрла 415. године),Michael Deakin (August 3, 1997). "Ockham's Razor: Hypatia of Alexandria". ABC Radio. Retrieved July 10, 2014. али се заправо зна да је већ био у користити најмање 500 година пре рођења Хипатије. Погрешна атрибуција долази од погрешног тумачења изјаве у писму Хипатијиног ученика Синезија (око 373 – око 414), у којем се помиње да га је Хипатија научила како да конструише раван астролаб, али ипак не наводи ништа о томе да га је сама измислила.
Средњевековно доба
Астролаби су даље развијени у средњовековном исламском свету, где су муслимански астрономи увели угаоне скале у дизајн, додајући кругове који указују на азимуте на хоризонту. Астролаби су били нашироко коришћени широм муслиманског света, углавном као помоћ у навигацији и као начин за проналажење Кибле, правца Меке. Математичар из осмог века Мухамед ал Фазари је прва особа заслужна за изградњу астролаба у исламском свету.
Математичку позадину је установио муслимански астроном Албатеније у својој расправи Китаб аз-Зиј (око 920. године), коју је на латински превео Платон Тибуртин (De Motu Stellarum). Најранији сачувани астролаб датира из 315. године по хиџри (927–28). У исламском свету, астролаби су коришћени за проналажење времена изласка сунца и изласка фиксних звезда, као помоћ у заказивању јутарње молитве (намаз). У 10. веку, ал-Суфи је први описао преко 1.000 различитих употреба астролаба, у различитим областима као што су астрономија, астрологија, навигација, геодетство, мерење времена, молитва, намаз, кибла, итд.Dr. Emily Winterburn (National Maritime Museum), Using an Astrolabe, Foundation for Science Technology and Civilisation, 2005.
Сферни астролаб је био варијација астролаба и армиларне сфере, који су током средњег века измислили астрономи и проналазачи у исламском свету. Најранији опис сферног астролаба датира из Ал-Наиризија (892–902). У 12. веку, Шараф ал-Дин ал-Туси је изумео линеарни астролаб, који се понекад назива „штап ал-Туси”, који је био „једноставан дрвени штап са степенастим ознакама, али без нишана. Био је опремљен виском и дуплом тетивом за вршење угаоних мерења и пробушеном казаљком”. Механички астролаб са зупчаницима је изумео Аби Бакр из Исфахана 1235. године.
Први познати метални астролаб у западној Европи је Дестомбесов астролаб направљен од месинга у једанаестом веку у Португалу. Метални астролаби су избегли савијање којем су били склони велики дрвени инструменти, омогућавајући конструкцију већих и стога тачнијих инструмената. Метални астролаби су били тежи од дрвених инструмената исте величине, што је отежавало њихову употребу у навигацији.
Херман Контрактус из опатије Рајхенау, испитивао је употребу астролаба у Mensura Astrolai током 11. века. Петар од Марикура написао је расправу о конструкцији и употреби универзалног астролаба у другој половини 13. века под насловом Nova compositio astrolabii particularis. Универзални астролаби се могу наћи у Музеју историје науке у Оксфорду. Дејвид А. Кинг, историчар исламске инструментације, описује универзални астролоб који је дизајнирао Ибн ал-Сарај из Алепа (ака Ахмад бин Аби Бакр; 1328) као „најсофистициранији астрономски инструмент из читавог средњовековног и ренесансног периода“.
Енглески писац Џефри Чосер (око 1343–1400) саставио је Расправу о астролабу за свог сина, углавном засновану на делу Месахале или Ибн ал Сафара. Исти извор су превели француски астроном и астролог Пелерин де Прус и други. Прва штампана књига о астролабу била је Састав и употреба астролаба Кристијана из Прахатице, такође користећи Месахала као извор, али релативно оригинално.
Референце
Литература
.
.
. .
Журнали
Додатна литература
Спољашње везе
Најстарији рачунар на свету и даље крије многе тајне (Б92, 29. новембар 2014) Пронађен још један астролаб („Политика”, 21. новембар 2017) Interactive digital astrolabe by Alex Boxer A digital astrolabe (HTML5 and javascript) Astrolabe Tech Made ... Not So Easy paper astrolabe generator, from the ESO "Hello World!" for the Astrolabe: The First Computer Video of Howard Covitz's Presentation at Ignite Phoenix, June 2009. Slides for Presentation Licensed as Creative Commons by-nc-nd. Taken at TEDGlobal 2009. Includes clickable transcript. Licensed as Creative Commons by-nc-nd.
Fully illustrated online catalogue of world's largest collection of astrolabes Mobile astrolabe and horologium Medieval equal hour horary quadrant
Категорија:Астрономски инструменти Категорија:Древни рачунари Категорија:Аналогни рачунари