__БЕЗКН__ мини|десно|250п|-{Commodore 128}- -{Commodore 128}- (transkr. Komodor 128, -{C128}-, -{CBM128}-, -{C=128}-) je osmobitni kućni/personalni računar koji je na tržište izbacila firma -{Commodore Business Machines}- (-{CBM}-). U javnosti se pojavio januara 1985. godine u Las Vegasu tri godine nakon svog pretka -{C64}- (Komodora 64). Prvi dizajner hardvera -{C128}- bio je Bil Herd.

-{C128}- je bio znatno prošireniji naslednik ranijeg -{C64}-. Novu mašinu je karakterisalo 128 -{KB}- -{RAM}--a (eksterno je mogao biti proširen i do 640 -{KB}-) i 80-kolonski -{RGB}- monitor za izlaz kao i redizajnirana tastatura kojoj su dodati brojevi. -{C128}- je imao 2--{CPU}- dizajn. Prvi -{CPU}-, 8502 je bio poboljšana verzija 6510 (-{C64}-), koji je mogao da radi na brzini od 2 -{MHz}- (ovaj mod je međutim zahtevao isključivanje 40-kolonskog video-izlaza). Drugi -{CPU}- je bio -{Zilog Z}- 80 koji je korišćen za osiguravanje kompatibilnosti sa -{CP/M}- i određivanja režima po kojem će računar raditi. Oba procesora nisu mogla raditi u isto vreme tako da -{C128}- nije bio multiprocesni sistem. -{C128}- je imao tri režima (moda) rada : -{C128}- mod, koji je radio na brzini od 1 ili 2 -{MHz}- sa -{CPU}--om 8502 i imao dostupan i 40 i 80-kolumni tekst mod; -{CP/M}- režim, koji je koristio -{Z80}- odnosno drugi CPU u 40-kolonskom tekstualnom režimu ili 80-kolonski tekstualni režim; i C64 režim koji je bio skoro 100% kompatibilan sa ranijim računarom.

-{C128}- režim мини|десно|250п|-{C128}- Матична плоча Iako su grafičke i zvučne sposobnosti -{C64}- opšteprihvaćene kao odlične, popularni računar je bio predmet mnogih kritika. 40-kolonski -{VIC-II}- video-ekran, iako odličan za video-igrice, često je smatran neadekvatnim i neproduktivnim za druge primene (obrada teksta, na primer). Nedostatak numeričke tastature je takođe bio problem za kancelarijski softver. Dalje, -{BASIC}- 2.0 koji je bio ugrađen u -{C64}- bio je krajnje ograničen i nije podržavao ključne reči za rukovanje grafičkim i zvučnim sposobnostima sistema. Njima se jedino moglo pristupiti preko isuviše komplikovanih -{PEEK}- i -{POKE}- komandi ili uobičajenim mašinskim jezikom. Još jedan problem je bio nedostatak dugmeta za reset hardvera. Konačno disketna jedinica 1541 koju je koristio 1541 je bila okarakterisan kao spora i nepouzdana.

Tvorci -{C128}- uspeli su da otklone većinu ovih nedostataka. Novi -{VDC}- čip obezbedio je -{C128}- 80-kolonski -{RGB}- ekran u boji. Novi -{CPU}- 8502 bio je potpuno kompatibilan sa -{C64}- 6510, a mogao je da radi i na duplo većoj brzini ukoliko je to bilo potrebno. Tastaturi su dodate numeričke tipke kao i još mnoge druge. Zastareli -{BASIC}- 2.0 zamenio je mnogo fleksibilniji i moćniji -{BASIC}- 7.0 koji je posedovao i ključne reči stvorene za lakše korišćenje mogućnosti ove mašine. U sve to je uključen i monitor mašinskog jezika, poboljšan je ekranski editor i sistemu je dodato dugme za resetovanje.

Tri nova uređaja disk dodata su u spoju -{C128}-, 1570, 1571 sa 3,5-inčnim 1581 obećavajući veće brzine prenosa preko novog „-{burst}-“ moda. Disk drajvovi su imali više -{RAM}- memorije na matičnoj ploči nego njihovi prethodnici, drajvovi 1540 i 1541. -{C128}- je takođe imao mnogo više -{RAM}- memorije od -{C-64}- kao i daleko veću proporciju za programiranje u -{BASIC}--u zahvaljujući novom -{MMU}- čipu. Ova osobina omogućila je da kod -{BASIC}- programa bude uskladišteno dvojeno od promenljivih povećavajući sposobnost mašine da operiše kompleksnijim programima.

-{CP/M}- režim Drugi od dva CPU-a računara -{C128}- bio je -{Zilog Z80}-, koji mu je dopuštao da pokrene -{CP/M}-; mašina je posedovala i -{CP/M}- 3.0, takozvani -{CP/M}- Plus i -{ADM}- 31/3A. Komodor 128 i prateći 1571 disketni uređaj bili su dizajnirani da pokreću skoro svaki -{Kaypro}--određen softver bez modifikacije.

Međutim, -{C128}- je -{CP/M}- programe pokretao primetno sporije nego većina -{CP/M}- sistema, jer je -{Z80}- procesor radio efektivno na brzini od samo -{2MHz}- (umesto na više uobičajenih 4-6 -{MHz}-) i zato što je koristio -{CP/M}- 3.0, čija ga je kompleksnost znatno više usporila nego raniji rasprostranjeniji, -{CP/M 2.2}- sistem. Iz izvornog koda računara -{C}- 128 -{CP/M}- implementacija, jasno je da su inženjeri isprva planirali da omoguće da -{CP/M}- radi i u bržem modu takođe, sa isključenim 40-kolonskim izlazom i -{Z80}- koji radi na efektivnih 4 -{MHz}-; međutim to nije funkcionisalo na hardveru -{C128}-.

Još jedna osobina koja je činila ovaj računar jedinstvenim među -{CP/M}- sistemima bila je ta da su neki od -{BIOS}- servisa niskog nivoa vršeni čipom 8502 umesto sa -{Z80}-. On je prebacivao kontrolu 8502 pošto je postavio vrednosti parametara u označene memorijske lokacije. -{Z80}- se zatim sam isključuje da bi se opet uključio pošto je 8502 završio BIOS rutinu sa statusom dostupnim u -{RAM}- memoriji za proveru.

-{C64}--režim Ugradivši originalni C64 -{BASIC}- i -{KERNAL}- -{ROM}--ove u celosti (16 -{KiB}- ukupno), -{C128}- postiže skoro 100% kompatibilnosti sa -{C64}- softverom. -{C64}- režimu se može pristupiti na tri različita načina: Pritiskanjem dugmeta sa „-{Commodore}-“ logom pri podizanju sistema Kucajući GO 64 komandu u -{BASIC}--u 7.0 ili ubacivanjem -{C64}- ketridža.

Nekolicina programa C64 koji ne funkcionišu na računaru -{C}- 128 rade ispravno kada se pritisne -{CAPS LOCK}- dugme (ili -{ASCII}- na međunarodnim modelima -{C128}-). Ovo je moguće usled ugrađenog -{I/O}- porta koji je veći. Gde je komodorovo (C64) -{SHIFT LOCK}- dugme samo mehanička brava za levo -{SHIFT}- dugme, odgovarajuće dugme na računaru -{C128}- može se čitati preko ugrađenog -{I/O}- porta 8502. Mali broj -{C64}- programa su zbunjeni ovim ekstra -{I/O}- bitom.

Vrlo malo -{C64}- programa pisalo je -{$D030}- (53296), često kao deo petlje koja je pokretala registre -{VIC-II}- čipa. Ovaj memorijski mapiran registar, koji se nije koristio u -{C64}- radio je kao selektor režima -{2MHz}- kod -{C128}-. Pošto nije bio onemogućen u -{C64}- modu, neoprezno pisanje bi moglo da isprazni 40-kolonski ekran prebacujući -{CPU}- u brzi režim. Srećom vrlo malo programa je imalo ovaj nedostatak. Jula 1986. godine -{COMPUTE}-!-ov -{Gazette}- je objavio -{type-in}- program koji je iskoristio ovu manju nekompatibilnost. Lak način da razlikujete -{C64}- režim računara -{C128}- od pravog -{C64}- aparata, obično korišćenog unutar pokrenutog programa, je da ukucate vrednost različitu od -{0Xff}- bez obzira šta mu je napisano, ali na računaru -{C128}- u -{C64}- režimu vrednost lokacije memorijski-mapiranog registra može se promeniti. Stoga, proveravajući vrednost lokacije posle pisanja otkriće se prava hardverska platforma.

-{RAM}- Da bi rukovali velikom količinom -{RAM}- memorije koja se može instalirati i deset puta većim adresnim prostorom od -{64KB}-, 8502 ”-{on-board}-” -{MMU}- čip izvodio je kontinuirano prebacivanje uporedo sa generalnim operacijama mašine. Dok je -{MMU}- bio dizajniran sa 128 -{KiB}-, čipovi koji su dizajnirani baš za -{C128}- to nisu mogli da izvode; stoga je memorijska ekspanzija iznad 128 -{KiB}-, tzv. -{RAM}- ekspanzione jedinice, sadržavale njihov sopstveni kontrolor memorije koji bi pomerao blokove memorije između glavnog i ekspanzivnog -{RAM}--a.

Tržišne performanse Sistemska arhitektura računara -{C128}-, koja je u slučaju -{C128 D}- sa proširenjem memorije u sebe uključivala i tri -{CPU}--a, pet tipova -{RAM}- memorije, tri operativna moda, dve brzine sistema, dva grafička čipa i dva potpuno različita flopi diska niskog nivoa, bila je barokna u pozitivnom smislu i uopšte neortogonalna. Ova složenost na visokom nivou je verovatno bila faktor u ograničenom uspehu ovog računara ali takođe i razlog za popularnost ove mašine među dugoročnim korisnicima -{CBM}--a i “hakerima”. Zato što je -{C128}- pokretao sve -{C64}- softvere, i zbog sledeće generacije 16-bitnih kućnih računara, primarno Komodor Amige (-{Commodore Amiga}-) i Atari ST-a (-{Atari ST}-), relativno malo softvera se pojavilo za -{C128}- (verovatno oko 100-200 pravih komercijalnih naslova, plus uobičajeni “-{type-in}-” programi iz časopisa).

Dok je -{C128}- prodao ukupno četiri miliona primeraka između 1985. i 1989. godine, njegova popularnost je bila bleda u odnosu na njegovog prethodnika. Za ovakvu prodaju -{C128}- računara okrivljeni su nedostatak domaćeg softvera i Komodorov manje agresivni marketing. Dodatno objašnjenje može se naći u činjenici da je -{C64}- prodat velikom broju ljudi, koji su bili zainteresovani za video-igrice, u čije unapređenje skupi -{C128}- nije uložio mnogo truda. -{C128}- je sigurno bio bolja poslovna mašina nego -{C64,}- ali ne i bolja mašina za igranje video-igrica dok su ljudi koji su želeli poslovne mašine kupovali skoro isključivo klonove -{IBM PC}- računara.

Vidi još Komodor PET Komodor VIC-20 Komodor 64

Spoljašnje veze

-{Commodore 128}- sistemski vodič VICE: emulator C128 -{Commodore 128}- živi!

Категорија:Амерички рачунари Категорија:Рачунарство Категорија:Информатика