Пацов () је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице -{Muroidea}-. „Прави пацови” су чланови рода -{Rattus}-, од којих су (за човека) најважнији црни пацов (-{Rattus rattus}-) и смеђи пацов (-{Rattus norvegicus}-). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.
Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева (-{Muridae}-) је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова -{Rattus}- и -{Mus}-, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.
Опис мини|лево|200п|Распрострањење врсте -{Rattus rattus}- мини|лево|200п|Распрострањење врсте -{Rattus norvegicus}- thumb|200п|Примерак урбаног и субурбаног -{Rattus norvegicus}- thumb|200п|Омниворна исхрана пацова у заробљеништву thumb|200п|Младунци се рађају без длаке, слепи и без слуха.
Најпознатије врсте пацова су црни пацов (-{Rattus rattus}-) и смеђи пацов (-{Rattus norvegicus}-). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.
Термин „пацов” се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је -{Bandicota bengalensis}- су мишолики глодари (-{Murinae}-), сродни правим пацовима, али нису чланови рода -{Rattus}-.
Најзначајније врсте рода преживљавају захваљујући свом опортунизму и често живе близу људи. Због тога, су оне познате као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју. Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.
Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су -{Leptospira}-, -{Toxoplasma gondii}- и -{Campylobacter}-.
Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам -{Yersinia pestis}-, пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.
Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.
Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света почетком плеистоцена, у шумама Азије.
Станиште Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.
Штеточина Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”, су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (-{Yersinia pestis}-) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.
Размножавање Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.
Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.
Најпознатије врсте пацова
Црни пацов или путнички пацов (-{Rattus rattus}-) Црни пацов је, у ствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...
Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.
Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (-{Rattus norvegicus}-) Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.
Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.
Таксономија рода -{Rattus}- Род -{Rattus}- је припадник гигантске подфамилије -{Murinae}-. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода -{Rattus}-: -{Lenothrix}-, -{Anonymomys}-, -{Sundamys}-, -{Kadarsanomys}-, -{Diplothrix}-, -{Margaretamys}-, -{Lenomys}-, -{Komodomys}-, -{Palawanomys}-, -{Bunomys}-, -{Nesoromys}-, Stenomys, -{Taeromys}-, -{Paruromys}-, -{Abditomys}-, -{Tryphomys}-, -{Limnomys}-, -{Tarsomys}-, -{Bullimus}-, -{Apomys}-, -{Millardia}-, -{Srilankamys}-, -{Niviventer}-, -{Maxomys}-, -{Leopoldamys}-, -{Berylmys}-, -{Mastomys}-, -{Myomys}-, -{Praomys}-, -{Hylomyscus}-, -{Heimyscus}-, -{Stochomys}-, -{Dephomys}- и -{Aethomys}-.
Сам род -{Rattus}- садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.
Врсте
Филогенија
Следећи филогенетски преглед врста рода -{Rattus}- је базиран на раду -{Pagès, et al.}- (2010).
Галерија
Види још Глодари Миш
Референце
Литература
, Михаљ Микеш.
Спољашње везе "Rat rodent genus" - britannica.com