Шипак или шипурак, дивља ружа, пасја ружа, дивљи шипак, пасја драча, плотна ружица, бела ружа, шепурика () је биљка из породице ружа (-{Rosaceae}-).
Име рода (-{Rosa}- — ружа) овој биљци дали су још стари Римљани, а име врсте потиче од — пасји.
Опис биљке Корен је веома развијен и дубоко продире у земљиште.
Стабло Листопадни жбун висок 2-3 -{m}- са дугим, дебелим и разгранатим гранама које расту усправно. Гране су обрасле јаким трновима који су при основи широки и српасто се повијају према доле (ређе су прави). Кора на старим гранама је смеђа, а на младим мркозелена, често црвена. Гране носе спирално распоређене јајолике пупољке са бројним тамним љускама.
Листови су непарно перасто сложени, дуги до 9-{cm}-. Обично садрже 7 (или ређе 5 или 9) лиски које су сјајне и голе или на наличју ретко маљаве, дуге 1,5-2,5-{cm}- и 1,0-1,5-{cm}- широке. Нерватура је мрежаста. Лисна дршка је жлездаста, бодљикава и са залиском.
Цветови су са бледоружичастим или белим круничним и зеленим чашичним листићима и могу бити појединачни или груписани 3-5, пречника 2-8-{cm}-. Цветних листића има по 5, а цветна ложа је разрасла у облику пехара. Цвета од маја до јула.
Плодови су орашице (збирна орашица) дуге до 2-{cm}-. У себи садрже већи број угластих, длакавих орашчића. Плод је познатији под народним називом шипак (шипурак) па се и читава биљка тако зове. Сазрева у септембру и октобру.
Размножавање Размножава се семеном и вегетативно.
Станиште Дивља ружа је веома распрострањена биљка у природи. Расте у зони шибљака, по шумским пропланцима, међама, ливадама, пожариштима и поред путева. Није избирљива на тип земљишта, а и подноси и веће надморске висине. Расте или појединачно или у мањим групама.
Распрострањеност Расте у Европи, знатном делу Азије и у северној Африци. Заступљена је у свим државама бивше Југославије.
Подврсте Ово је веома полиморфна врста и описано је велики број подврста, варијетета и форми, као и неколико хибрида са другим ружама. Подврсту -{R. canina L. 1753 subsp. vulgaris}- је Панчић описао као београдску ружу (-{Rosa belgradensis Panc)}- 1865.Опис врсте -{Rosa belgradensis Panc)}- 1865, Приступљено 30. април 2013.
Хемијски састав дроге као дрога се употребљавају: плод (-{Cynosbati fructus}- или -{Rosae caninae fructus}-) који се бере недозрео и семе (-{Cynosbati semen}-).
Главни лековити састојак у плоду је L-аскорбинска киселина, односно витамин Ц, које има око 0,5%. Поред тога дрога садржи: пектине танине шећере воћне киселине пигменте: каротиноиде, флавоноиде и у траговима антоцијан.
Употреба Бере се зрео плод докле год је тврд и сјајнонаранџасте боје, а такав је почетком јесени. Некада се из плода накнадно одстрањује семе. То се ради јер је плод лакше сушити без семена. Суши се у благо загрејаној сушници. Сув шипак се чува у јутаним или натрон врећама на сувом месту, заштићен од сунчеве светлости како не би изгубио на квалитету.
Употребљава се код гастритиса, пролива, а нарочито као превентива у лечењу авитаминоза. У народној медицини је значајна компонента састојака за избацивање вишка течности и пражњење црева.
Плод има специфичан мирис и слатко-кисели укус па се користи за прављење џема или чаја. Од плодова се може правити и лековито вино које представља одличан витамински напитак. Ипак, најчешће се користи као чај за уживање и освежење који повољно делује на рад срца и бубрега. Може се узимати у већим количинама без штетних последица.
Галерија
Види још Брусница Дрен Џем од шипка
Референце
Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979. Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986. Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005. Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990. Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004. Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988. Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998. Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995. Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004. Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997. Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Шилић, Ч: Атлас дрвећа и грмља, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984. Михајлов М, Руњајић-Антић Д, Тасић С, 1991. Приручник за сакупљање лековитог биља, Институт за проучавање лековитог биља „др Јосиф Панчић”: Београд.
Спољашње везе BioNet škola Џем од шипка
Категорија:Руже Категорија:Лековите биљке Категорија:Хортикултура Категорија:Самоникле јестиве биљке Категорија:Ароматичне биљке