Маслиново уље се добија цеђењем плодова маслине и има широку употребу почев од кулинарства, козметологије и медицине до хришћанске традиције у којој се користи у обредима богослужења. Веома је цењено као дијететски производ због високог садржаја незасићених масних киселина и полифенола.
Шпанија доприноси са скоро половином глобалне производње маслиновог уља; други велики произвођачи су Италија, Тунис, Грчка и Турска. Потрошња по глави становника је највећа у Грчкој, а следе је Италија и Шпанија.
Историја
Маслиново уље је дуго био уобичајен састојак медитеранске кухиње, укључујући старогрчку и римску кухињу. Дивље маслине, које потичу из Мале Азије, сакупили су неолитски људи већ у 8. миленијуму пре нове ере.Davidson, s.v. Olives Осим хране, маслиново уље се користило за верске обреде, лекове, као гориво у уљаницама, за израду сапуна и за његу коже. Спартанци и други Грци користили су уље за натапање коже док су вежбали у гимназијуму. Од својих почетака током раног 7. века п. н. е, козметичка употреба маслиновог уља брзо се проширила на све хеленске градске државе, заједно са спортистима који су тренирали наги, и трајала је близу хиљаду година упркос великим трошковима.. In: Same-Sex Desire and Love in Greco-Roman Antiquity and in the Classical Tradition of the West, ed. B.C. Verstraete and V. Provençal, Harrington Park PressNigel M. Kennell, , 2001; popis pp. 119–133 Маслиново уље је такође било популарно као облик контроле рађања; Аристотел у својој Историји животиња препоручује наношење мешавине маслиновог уља у комбинацији са уљем кедра, оловном машћу или тамјаном на грлић материце ради спречавања трудноће.
Лековита и остала дејства Маслиново уље у медицини
Благотворно дејство маслиновог уља на људски организам познато је како у народној, тако и у стручној медицини. Користи се као лек против опекотина, за чишћење организма, против цревних и желудачних упала, као средство за уништавање различитих врста бактерија. Добро је за срце и крвне судове, а има и веома важну улогу у ублажавању болова од реуматоидног артритиса. Антиоксиданси и здраве масне киселине у његовом саставу снижавају лош (ЛДЛ) холестерол.
Маслиново уље у козметици
Маслиново уље је чест састојак козметичких препарата, посебно оних који се користе за суву, оштећену кожу, кожу која је подложна екцемима, као и препарата за сунчање. Саветује се његова употреба у кућној радиности за израду маски за лице, косу и тело. Основни је састојак медитеранске кухиње, посебно хладно цеђено као додатак разним салатама. Осим доказане лековите и хранљиве, признаје му се и веома моћна афродизијачка улога.
Статистика производње и потрошње
Упоредни статистички подаци о количини произведеног маслиновог уља и његовој потрошњи: ДржаваПроизводња (2005Статистика на ООН)Потрошња (2005)Средња годишња потрошња по особи (kg)"California and World Olive Oil Statistics"" PDF .Шпанија36%20%13.62Италија25%30%12.35Грчка18%9%23.7Турска5%2%1.2Сирија4%3%6Тунис8%2%9.1 Мароко3%2%1.8Португал1%2%7.1Француска 4%1.34
Производња маслиновог уља
Маслиново уље се цеди индустријским машинама, а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.
мини|центар|800п|Изложбена поставка фабрике-воденице за цеђење маслиновог уља на острву Тасос у месту Панагија каква је била 1915. године
Састав thumb|Општа хемијска структура прехрамбених масти (триглицерид). R1, R2 и R3 су алкил групе (апрокс. 20%) или алкенил групе (апрокс. 80%).
Маслиново уље састоји се углавном од помешаних триглицеридних естара олеинске киселине, линолне киселине, палмитинске киселине и других масних киселина, заједно са траговима сквалена (до 0,7%) и стерола (око 0,2% фитостерола и токостера) . Састав варира у зависности од сорте, региона, надморске висине, времена жетве и процеса екстракције.
Масна киселина Тип Проценат (m/m метил естри)реф.Олеинска киселина мононезасићена 55 до 83% Линолна киселина полинезасићена (омега-6) 3,5 до 21% Палмитинска киселина засићена 7,5 до 20% Стеаринска киселина засићена 0,5 до 5% α-Линоленска киселина полинезасићена (омега-3) 0 до 1.5%
Фенолни састав
Маслиново уље садржи трагове полифенола (око 0,5%), као што су естри тирозола, хидрокситирозола, олеокантала и олеуропеина, који екстра девичанском маслиновом уљу дају горак, опор укус, а такође су укључени у његову арому. Маслиново уље је извор најмање 30 фенолних једињења, међу којима су еленолна киселина, маркер сазревања маслина, и алфа-токоферол, један од осам чланова породице витамина Е. Олеуропеин, заједно са другим блиско сродним једињењима као што су 10-хидроксиолеуропеин, лигстрозид и 10-хидроксилигстрозид, су тирозолни естри еленолне киселине.
Остали фенолни састојци укључују флавоноиде, лигнане и пинорезинол.
Потенцијални ефекти на здравље
У Сједињеним Државама, -{FDA}- дозвољава произвођачима маслиновог уља да стављају следеће квалификоване здравствене тврдње на етикете производа:мини|Маслиново уље у кантици литара (Ајвалик, Турска)
У прегледу Европског завода за безбедност хране (-{EFSA}-) 2011. године, здравствене тврдње о маслиновом уљу одобрене су за заштиту путем његових полифенола од оксидације липида у крви, и за одржавање нормалног нивоа -{HDL}--холестерола у крви заменом засићених масти у исхрани са олеинском киселином. (Види такође: Уредба Комисије (ЕУ) 432/2012 од 16. маја 2012). Упркос овог одобрења, -{EFSA}- је приметила да дефинитивна узрочно-последична веза није адекватно успостављена за конзумирање маслиновог уља и одржавање нормалних (наташте) концентрација триглицерида у крви, нормалне концентрације -{HDL}--холестерола у крви и нормалне концентрације глукозе у крви.
Једна мета-анализа из 2014. закључила је да је повећана потрошња маслиновог уља повезана са смањеним ризиком од смртности од свих узрока, кардиоваскуларних догађаја и можданог удара, док мононезасићене масне киселине мешовитог животињског и биљног порекла нису показале значајне ефекте. Друга мета-анализа у 2018. открила је да је унос високо-полифенолског маслиновог уља повезан са побољшаним мерама укупног холестерола, -{HDL}- холестерола, малондиалдехида и оксидованог -{HDL}--а у поређењу са маслиновим уљима са ниским садржајем полифенола, иако су препоручене дуже студије и више истраживања на немедитеранским популацијама.
Види још Уље од кикирикија
Референце
Литература
Caruso, Tiziano / Magnano di San Lio, Eugenio (eds.). La Sicilia dell'olio, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 2008, , , , , Aubanel, Palumbo, Mary; Linda J. Harris (December 2011) "Microbiological Food Safety of Olive Oil: A Review of the Literature" (PDF), University of California, Davis Preedy, V.R. / Watson, R.R. (eds). . .
CODEX STAN 33-1981 Standard for Olive Oils and Olive Pomace Oils
Спољашње везе Portal o maslinovom ulju BioNet škola
Категорија:Лековите биљке Категорија:Храна Категорија:Маслиново уље Категорија:Медитеранска кухиња