13. април (13.04) је 103. дан у години по грегоријанском календару (104. у преступној години). До краја године има још 262 дана.
Догађаји
1204 — Крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели и опљачкали Цариград. 1598 — Француски краљ Анри IV потписао Нантски едикт, којим је завршен Рат тројице Анрија и хугенотима признају иста права као и католицима. 1848 — Сицилија прогласила независност од Напуљске краљевине. 1869 — У Панчеву изашао први број недељника "Панчевац". У овом листу објављен је први превод на српски језик "Комунистичког манифеста". Лист је више пута забрањиван и обнављан. 1898 — Марија Кири Склодовска открила нови елемент који је добио назив радијум. Овим открићем постављени су темељи науке о радиоактивности. 1919 — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 1936 — Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1605 Миланковић. 1941 — СССР и Јапан су потписале споразум о неутралности у Другом светском рату. 1945 — Совјетске трупе под маршалом Фјодором Толбухином у Другом светском рату заузеле су Беч. Тешким запаљивим бомбама Америчко ваздухопловство у Другом светском рату уништило је велики део Токија. 1964 — Амерички филмски глумац Сидни Поатје добио је Оскара за филм "Пољски љиљани", први црнац који је добио ово високо филмско признање. 1966 — У удесу хеликоптера погинуо председник Ирака Абдул Салам Ариф. 1970 — Експлодирао је резервоар са кисеоником на летелици Аполо 13, чиме је угрожен живот посаде која је била на мисији ка Месецу. 1975 — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. Власт је преузело Врховно војно веће којим је председавао Феликс Малум. Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 1981 — Новинарка Вашингтон поста Џенет Кук добила је Пулицерову награду за причу о осмогодишњем наркоману. Два дана касније Кук је вратила награду, након признања да је причу измислила. 1990 — Совјетски Савез признао одговорност за масакр више хиљада Пољака 1940. у Катинској шуми. 1995 — Украјина пристала да до 2000. године затвори нуклеарну електрану Чернобиљ, познат по томе што је 1986. године изазвао огромно радиоактивно загађење. 1996 — У Бриселу завршена донаторска конференција за послератну Босну и Херцеговину на којој је обећана 1 милијарда и 230 милиона долара помоћи за обнову земље. 1997 — Након дужег одлагања Папа Јован Павле II посетио Сарајево. Дуж пута којим је требало да прође његова моторизована колона пронађене су свеже постављене мине. 1999 — У држави Мичиген осуђен је доктор Џек Керворкиан на 10 до 25 година затвора за помоћ у самоубиству Томаса Јоука, које је извршено годину дана раније и снимљено на видео-касети. 2002 — Стални Арбитражни суд у Хагу донео је правоснажну одлуку којом је дефинисана 1.000 km дугачка граница између Етиопије и Еритреје, чиме је окончан сукоб који је кулминирао двогодишњим ратом (1998—2000) између те две афричке земље. 2015 —Оснивање Слободне Републике Либерланд.
Рођења 1519 — Катарина Медичи, француска краљица италијанског порекла. (прем. 1589) 1743 — Томас Џеферсон, амерички политичар и правник, 3. председник САД. (прем. 1826) 1832 — Стеван Тодоровић, српски сликар. (прем. 1925) 1885 — Ђерђ Лукач, мађарски филозоф и књижевни критичар. (прем. 1971) 1906 — Семјуел Бекет, ирски књижевник. (прем. 1989) 1924 — Стенли Донен, амерички редитељ и кореограф. (прем. 2019) 1937 — Едвард Фокс, енглески глумац. 1939 — Пол Сорвино, амерички глумац, редитељ, оперски певач, писац, вајар и предузетник. (прем. 2022) 1939 — Шејмус Хини, ирски песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1995). (прем. 2013) 1940 — Жан-Мари Гистав ле Клезио, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2008). 1946 — Јосиф Татић, српски глумац. (прем. 2013) 1948 — Раша Ливада, српски књижевник, преводилац и издавач. (прем. 2007) 1950 — Рон Перлман, амерички глумац. 1950 — Вилијам Садлер, амерички глумац. 1951 — Јоахим Штрајх, немачки фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2022) 1955 — Сафет Сушић, босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер. 1959 — Владан Девеџић, српски софтверски инжењер, академик и дописни члан Српске академије наука и уметности. 1960 — Руди Фелер, немачки фудбалер и фудбалски тренер. 1963 — Гари Каспаров, руски шахиста. 1963 — Мо Џонстон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер. 1971 — Чедомир Јовановић, српски политичар и драматург. 1972 — Илија Белошевић, српски кошаркашки судија. 1974 — Рубен Естлунд, шведски редитељ и сценариста. 1977 — Тадеј Ваљавец, словеначки бициклиста. 1978 — Карлес Пујол, шпански фудбалер. 1979 — Барон Дејвис, амерички кошаркаш. 1980 — Јана Кова, чешка порнографска глумица. 1981 — Симон Гројл, немачки тенисер. 1982 — Јелена Николић, српска одбојкашица. 1983 — Клаудио Браво, чилеански фудбалски голман. 1983 — Марко Шутало, босанскохерцеговачко-српски кошаркаш. 1988 — Андерсон, бразилски фудбалер. 1988 — Петери Копонен, фински кошаркаш. 1990 — Анастасија Севастова, летонска тенисерка. 1991 — Бранкица Михајловић, српска одбојкашица. 1993 — Немања Дангубић, српски кошаркаш. 1996 — Марко Грујић, српски фудбалер.
Смрти 800 — Павле Ђакон, лангобардски клирик и историчар. 814 — Крум, бугарски кан. 1605 — Борис Годунов, руски цар 1695 — Жан де Лафонтен, француски песник и баснописац. (рођ. 1621) 1794 — Никола Шамфор, француски писац (рођ. 1741) 1999 — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (рођ. 1914) 2002 — Влајко Стојиљковић, српски политичар. 2005 — Никола Љубичић, југословенски генерал. 2015 – Гинтер Грас, немачки књижевник (рођ. 1927)
Празници и дани сећања
Референце