Алонсо Лопез Пинсијано, (), био је шпански хуманиста и ерудита 16. века.
О његовом животу се мало зна. Претпоставља се да је рођен око 1547. године у Ваљадолиду, али се не зна ни кад ни где је умро. Био је доктор медицине и лични лекар Марије од Аустрије, сестре Филипа II, која се после смрти свог мужа, Максимилијана II, вратила у Шпанију и провела остатак живота у манастиру Босоногих краљевских калуђерица (). Такође је бринуо о здрављу инфанте Маргарите која је била заређена у истом манастиру. Према томе, вероватно да је живео у Мадриду, у улици Уросас, где су такође живели и Хуан Руиз де Аларкон () и Луис Велез де Гевара (), и тамо је изгледа живео до краја живота.Rico Verdú, J. Introducción a Obras Completas de Alonso López Pinciano
Дела Пинсијаново најпознатије дело је Филозофија античке поетике (). Ради се о педагошком трактату о поетици, подељеном на епистоле. Пинсијано следи Аристотелову поетику коју је изложио у делима Поетика и Реторика, а затим и Хорација. Писма садрже дијалоге у којима се расправља о срећи, поезији, доктрини трагедије, комедије итд. Представља класицистички покушај да се заустави незадрживи успех Лопе де Веге и његове нове поетике театра која је доживела врхунац у новој комедији.
Такође је саставио једну епску поему, Пелајо, и превео је Афоризме од Хипократа.
Референце
Категорија:Рођени 1547. Категорија:Умрли 1627. Категорија:Шпански књижевници