Херцег Нови је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори. Према попису из 2023. било је 4.393 становника. Са Игалом број становника је 10.370. Херцег Нови је приморско мјесто смјештено на улазу у Боку которску и подно планине Орјен.
Географија мини|293x293px|Херцегновски залив|без
Херцег Нови представља центар истоимене општине која се простире од граничног прелаза Дебели бријег до најужег дијела Бока которске (тјеснаца Вериге - 300 -{m}- ширине), на укупној површини од 235 -{km}-2 и броји нешто око 33.000 становника. Налази се на улазу у живописни залив Бока которске, окружене терасама које се спуштају од високог Орјена и са двјесто сунчаних дана годишње.
Географске координате града су: 42"27' сјеверне географске ширине и 18"33' источне географске ширине. Око града се налазе: планина Орјен (висине 1.895 -{m}-, позната је по својим ендемским врстама, рекреативним стазама и скијању у касним прољећним, понекад и раним љетњим мјесецима), брда: Доброштица (1.570 -{m}-) и Радоштак (1.441 -{m}-) и полуострво Луштица са највишим врхом Обосник (586 -{m}-). Сам улаз у Бококоторски залив се налази између ртова Оштра и Мириште и ширине је cca. 2.900 метара. Просјечна дубина воде у Заливу је 27,8 метара, а максимална је 61 метар. Од 1997. године Бока которска је и званично уврштена у Асоцијацију 28 најљепших залива свијета. Дугачко морско шеталиште Пет Даница спаја Игало и Мељине, такође позната и увијек угодна одмаралишта. Ривијера дужине 15 км обухвата Мељине, Зеленику, Кумбор, Ђеновиће, Баошиће, Бијелу и Каменаре. Ова мала мјеста обилују чувеним плажама и кућицама а у рано пролеће добијају посебне боје у вријеме цвјетања чувене жуте мимозе.
Клима Област Бока Которске одликује средоземна клима са сувим и топлим љетима и благим зимама. Херцег Нови има специфичну микроклиму, што је последица отворености према југу, близини мора, кречњачке подлоге и планинског залеђа које спречава продор хладних ваздушних маса. Херцег Нови има приближно 200 сунчаних дана годишње. У јулу и августу сунчаних сати има 11 дневно. Просјечна годишња температура је 16,2 °C. Такође постоје и честа мања колебање у температури; просјечна дневна колебања износе само 4 °C. Просјечна температура од маја до септембра је 25 °C, што пружа могућност да пливачка сезона траје више од 4 мјесеци, пошто је и просјечна температура мора висока и износи између 22 °C и 26 °C.
Просјечни годишњи ниво падавина је 1.930 -{mm}-. Највећа релативна влажност је током јесени и износи 80%. Најнижа релативна влажност је током лета.
+ 20п Мерења у метеоролошкој станици у Херцег НовомМесецЈанФебМартАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДец Средње максималне температуре ( °C) 12,2 12,8 15,0 18,1 22,6 26,2 29,4 29,4 26,1 21,8 17,0 13,6 Средње минималне температуре ( °C) 4,8 5,2 7,0 9,6 13,5 16,9 19,3 19,3 16,6 12,9 9,4 6,4 Средња количина падавина по месецима (-{mm}-) 231 195 199 156 104 64 47 85 142 199 258 236
Историја Оснивачка повеља града|мини|200п
Археолошка налазишта са полуострва Луштица и пећине Врањај показују присуство људи на овим просторима још у млађем каменом добу и раном бронзаном добу. У 3. вијеку п. н. е., послије побједе над Илирима, овим крајевима је завладала Римска република.
Након подјеле Римског царства, ова област је припала Западном римском царству. Послије пада Западног римског царства, овим крајевима доминирала је Византија. Словенска племена су почела насељавати ове просторе у 7. вијеку, у периоду када на тлу Византије ничу прве жупе, које су на почетку зависиле од Византије, а касније постепено стичу независност и политичку аутономију. На простору око данашњег Херцег Новог формирана је жупа Драчевица. Ова жупа је припадала приморским жупама српске удеоне кнежевине Травуније (поред: Рисна, Конавла и Жрновице). Драчевица је добила име по словенској ријечи драч (ситно, трновито жбуње). Жупа се дијелила на три поља: Суторину, Камено поље и Кутско поље. Кроз жупу је пролазио римски пут, а одвајао се од мора долином Суторине, ка Конавлима. Тјеснац Вериге (Catena) у Боки которској, који је скраћивао пут из Дукље до Травуније, налазио се на путу између жупе Драчевице и сусједне жупе Рисна. Већ од 10. вијека Драчевица је изгубила независност и постала посјед зетских кнежева, а њих су од 12. вијека сменили Немањићи. Послије смрти цара Душана, Драчевицом је завладао кнез Војислав Војиновић, а затим Балшићи. Средњовековни приказ Херцег Новог|мини|200п Прво име Херцег Новог је било Свети Стефан, када је и основан 1382. године у саставу Краљевине Босне за време владавине краља Србљем и Босне Стефана Твртка Првог Котроманића, који га је утврдио у жупи Драчевица у Топаљском заливу. Тврткова жеља је била да Краљевина Босна добије сопствену луку како би био трговински независан од Дубровника. Дубровчани су стога блокирали град и приморали Твртка да призна њихов монопол над трговином соли. Послије Тврткове смрти, војвода Сандаљ Хранић Косача је задобио насеље. Од његовог времена, град се успјешно бавио трговином соли. мини|десно|Стара градска капија Своје данашње име, Херцег Нови, добио је у вријеме владавине Сандаљевог сестрића, херцега од Светога Саве Стефана Вукчића Косаче, када је доживио и највећи процват и развој. Турци га освајају 1482. године и, са кратким прекидом од 1538—1539. године, када су га, на кратко, преузели Шпанци, владају њиме близу 200 година, све до 1687. године.
Након тога на његовом тлу смјењују се разни народи и цивилизације, остављајући дубоке трагове на историју, културу и укупан развој овога краја. Након Османлија град освајају Млечани, који њиме владају све до пропасти Млетачке републике 1797. године. Од тада долази до честих промјена управе у Херцег Новом. мини|десно|200п|Српски Соко-Херцег Нови, јавна вјежба на Савини 28/8 1912.
Након Кампоформијског мира из 1797. Аустријанци су њиме владали до 1806. године, а, након тога, власт преузимају Руси до 1807. године, потом по одредбама Тилзитског мира, Наполеонова Француска која је владала до 1814. године. У врло кратком периоду 1813—1814. године град је преузела привремена влада Црне Горе и Бока которске, али од те 1814. године па све до 1918. године град је под аустроугарском управом. Град и остатак залива су укључени у састав аустријског крунског поседа.
У Херцег Новом је 1855. године у јесен отворена српска читаоница. У њено друштво се уписало 40 чланова, а највреднији су били Александар Павковић, Матеја Прлаиновић и Марко Радуловић. Радило се на опремању књижнице. Српска основна школа је била тада у фази отварања, захваљујући фондацијама Бошковића и Лакетића. Школска зграда се тада увелико градила."Србски дневник", Нови Сад 1855. године Године 1895. генерал Јован Мишковић је са супругом је пропутовао Боку которску и Јадран о чему је оставио кратке дневничке записе. Мишковић пише за Херцег Нови да је најсрбастији град, па Рисан и да су у Херцег Новом све дућанске рекламе исписане ћирилицом.
100px|мини|лево|Стари грб Херцег Новог Краљевина Црна Гора је покушала да поново освоји Боку которску током Првог свјетског рата, када га је црногорска војска бомбардовала са Ловћена. Српска војска је ослободила залив 7. новембра 1918. Одлукама Велике Народне скупштине у Подгорици 26. новембра долази до сједињења две српске краљевине Србије и Црне Горе а потом и до уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, која је касније преименована у Краљевину Југославију. Послије капитулације Југославије 1941. године у граду су као окупатори били Италијани, затим и Немци све до коначног ослобођења 28. октобра 1944. године. Град је у социјалистичкој Југославији ушао у састав Народне Републике Црне Горе.
Култура Богато споменичко насљеђе на подручју Херцег Новог настало је као резултат прожимања разних народа и култура које су се кроз његову дугу историју овдје смјењивали и сударали.
Стари град је јединствена архитектонска јединица, испресјецана уским улицама и степеницама, које мјештани називају скале. Будући да лежи на каскадном терену, Нови има више степеница од "стварних" улица, па су временом оне постале симбол града. Знаменитости града и околине су кула Канли, извор Немиле, Котобиљ код опјеван у ,,Горском вијенцу", кућа Ива Андрића у Топлој, претворена у ресторан Клуба књижевника, мјесто у Мељинама, гдје је живио владика Николај Велимировић, манастир Савина. Изнад Шквера, главне луке, поносно стоји тврђава Форте Маре коју је 1382. године подигао оснивач града, краљ Босне и Србљем Твртко Котроманић.
Херцег Нови је познат и као Град пјесника. Андрић је говорио да овај град од скалина има посебну душу јер се овдје магија увијек изнова може доживјети.
Манастири и цркве У Херцегновској општини сакрални споменици заузимају прво мјесто у непокретном споменичком фонду овог краја и то не само по броју већ и по територијалној распрострањености и културно-историјској вриједности. Наиме од 342 непокретна споменика културе на територији Црне Горе у херцегновској општини их се налази 89. мини|200п|Манастир Савина Манастир Савина се налази 2 -{km}- источно од Херцег Новог у јединственом амбијенту медитеранске вегетације. Један је од најљепших примјера архитектуре барока на Јадрану. Састоји се од 3 цркве: мале цркве Св. Саве (15. вијек) која се налази на брежуљку по коме носи име, мале цркве Успења Богородице (15. вијек - по неким изворима градња ове цркве је започета у 11. вијеку) и велике цркве Успења Богородице (коју је саградио познати архитекта Никола Форетић - Корчуланин у 18. вијеку). Велика црква Успења Богородице грађена је од 1777. до 1799. године. Највећу вриједност ове цркве представља иконостас који су 1797. године изградили мајстор Симеон Лазовић и његов син Алексије из Бијелог Поља. У ризници манастира налазе се изузетно вриједни предмети - експонати од којих треба издвојити: кристални крст Светог Саве из 13. вијека, плаштаницу из 1642. године, сребрну петохљебницу из 1648. године, кивот Манастира Тврдош из 1615. године, један путир из 1650. године, јеванђеље из 1685. године, јединствен портрет руског цара Петра Великог.
Црква светог Арханђела Михаила на данашњем главном тргу Старог града, тргу Херцега Стјепана - који се популарно назива и Белависта, налази се један од драгуља бококоторског неимарства, особит по архитектонској и умјетничкој изради - црква Св. Арханђела Михаила. Саграђена је у три стила: византијском, барокном и готском на крају деветнаестог вијека - 1900. године. Саграђена од камена са Корчуле, са иконостасом од бијелог мермера који је урадио чешки уметник Фрањо Циглер. На доњем тргу можете посјетити цркву св. Јеронима, заштитника града, постављене на мјесту највеће џамије из времена турске владавине.
мини|Црква светог Арханђела Михаила
Црква светог Јеронима се налази у Старом граду, на тргу Мића Павловића, саграђена је 1856. године. На мјесту на коме се налази ова црква раније је, у 17. вијеку, била подигнута католичка парохијска црква посвећена Св. Јерониму заштитнику града. Та црква је срушена у 19. вијеку и на истом мјесту је подигнута данас постојећа, много пространија и већа. У постојећој цркви се налазе дјела једног од највећих барокних сликара Пераштанина Трипа Кокоље.
Црква светог Леополда Мандића се налази поред Цркве Светог Јеронима, саграђена је по наредби Јеронима Корнера годину дана након заузимања града од стране Млечана. Данас је црква посвећена Леополду Мандићу који је рођен у Херцег Новом, а за свеца га је 1983. године прогласио папа Јован Павле II.
Црква свете Ане се налази се на Савини, саграђена је за вријеме турске владавине у 16. вијеку. Подигли су је Шпанци, односно племићка породица дон Ферантеа Гонзаге. Била је четири пута рушена и обнављана. На истом мјесту, 1985. године, изграђена је нова црква која припада парохијалној цркви Св. Јеронима.
Црква светог Ђорђа се налази на Топлој, саграђена је одмах након заузимања града од стране Млечана, а рестаурирана 1848. године. У цркви се налази изузетно вриједна итало-критска кружна икона Св. Петра и Павла из 16. вијека.