Мухамед Али

мини| Касијус Клеј, касније Мухамед Али, (други здесна) на Олимпијади 1960.|261x261п

Мухамед Али (, право име Касијус Марселус Клеј Млађи; ; Луивил, 17. јануар 1942 — Скотсдејл, 3. јун 2016), био је амерички професионални боксер и један од највећих светских боксера, активиста и филантроп. Године 1960, на Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу у полутешкој категорији. Име Мухамед Али узео је након примања ислама 1964. године. Титулу је потом девет пута узастопно успешно одбранио, а одузета му је 1967. судском пресудом због одбијања да буде мобилисан за рат у Вијетнаму.

Рођен и одрастао у Луивилу у Кентакију, Клеј је почео да тренира као аматерски боксер кад је имао 12 година. У својој осамнаестој години, он је освојио златну медаљу у лакој тешкој категорији на Летњој олимпијади 1960. године, и постао професионалац касније те године. У својој 22 години, 1964. године, он је освојио светски шампионат у тешкој категорији победивши Сонија Листона у веома тешком мечу.

Године 1966, Али је антагонизовао белу елиту одбијањем да буде регрутован у војску САД, позивајући се на своја религијска уверења и противљење америчком учешћу у Вијетнамском рату. Он је ухапшен, проглашен кривим за оптужбе избегавања конскрипције, и лишен боксерских титула. Успешно се жалио на одлуку у Врховном суду Сједињених Америчких Држава, који је преиначио ранију осуду 1971. године, до ког времена он се није борио скоро четири године и тиме изгубио период врхунске атлетске перформансе. Алијеве акције као савесног приговарача на рат учиниле су га иконом шире контракултурне генерације, и он је био фигура високог профила расног поноса за афроамериканаца током покрета за грађанска права.

Али је био један од водећих боксера тешке категорије у 20. веку, и остаје троструки директни шампион у тој категорији. Његови рекорди од победа над 21 боксера за светску титулу у тешкој категорији и победе у 14 уједињених титула су биле непревазиђене 35 година. У време када је већина бораца дозвољавала својим менаџерима да говоре у њихово име, Али је бриљирао и заиста жудео за рефлекторима, где је често био провокативан и необичан. Он је био познат по увредљивом провоцирању, и често поезијом слободним стилом са шемама риме и говорним речима, за његово блаћење противника у боксу, као и у политичкој поезији за његов активизам, антиципирајући елементе рапа и хип хоп музике.

Али је једини боксер кога је часопис -{The Ring}- именовао боксером године шест пута. Услед његовог учешћа у неколико историјских боксерских мечева и завада, и његовог боксерских рекорда, он је био рагиран као највећи боксер тешке категорије свих времена, и највећи атлета 20. века према часопису -{Sports Illustrated}-, Спортска личност века према ББЦ, и трећи највећи атлета 20. века према -{ESPN SportsCentury}-.

Изван ринга, Али је остварио успех као музичар, при чему је он примио две Греми номинације. Такође је био глумац и писац, објавивши две аутобиографије. Након што се 1981. повукао из бокса, Али се фокусирао на религију и добротворне установе. Године 1984, он је био дијагнозиран са Паркинсоновим синдромом, што неки извештаји приписују повредама везаним за бокс, мада су Али и његов лекар то оспоравали. "Muhammad Ali's doctor doubts boxing led to Parkinson's", Associated Press via CBC, June 6. 2016.. Како се његово стање погоршавало, Али се све мање појављивао у јавности и о њему је бринула његова породица до његове смрти 3. јуна 2016. године.

Аматерски бокс

Свој први аматерски бокс меч Клеј је одрадио против локалног боксера, Ронија Окифа (Ronnie Okeffe). Победио је одлуком судија, то је био његов почетак у овом спорту. Убрзо се показало да је Клеј веома талентован, почео је развијати вештину и способности које друга деца његовог узраста нису показивала. То ће бити његова путна карта за Олимпијске игре. На Олимпијским играма у Риму освојио је златну медаљу за Сједињене Америчке Државе и тако је по први пут скренуо пажњу на себе. Поред златне медаље Клеј је имао велики број других награда као што су: златна рукавица Кентакија коју је освојио шест пута, два национална првенства и првенство школе. Његов укупан резултат у аматерској каријери се састоји из 100 победа и 5 пораза.

Прва контроверзна прича која се повезује за Клеја јесте након освајања златне медаље. Наиме Касијус је отишао са медаљом око врата у један познати ресторан у његовом родном Луисвилу да нешто поједе. По уласку сачекао га је газда са, за то време веома добро познатим речима: "Црнци овде нису добродошли...", на то је Клеј одговорио да жели само да једе и рекао је како је он освајач Олимпијске медаље коју је и показао газди. Власник је одговорио да је он за њега најобичнији црнац и да га уопште та медаља не занима. У свађу су се укључили пар локалних силеџија који су једва чекали да се свађају са црним момком. Пратили су га након што је изашао из ресторана у намери да га пребију, али су наравно направили велику грешку. Клеј их је редом претукао, а затим бацио златну медаљу далеко у воду која касније није пронађена.

Професионални бокс

Почетак професионалне каријере

Свој први професионални меч Клеј је одрадио против Танија Хунсакера (Tunney Hunsaker), освојио је шест рунди и то је било довољно за прву победу у каријери. У следећих пар година одрадио је велики број мечева, а победе су се само низале. Сакупио је резултат од 19 победа и то 15 нокаутом. Занимљиво је то да се суочио у рингу са својим бившим тренером Арчијем Муром (Archie Moore) кога није поштедео. Све ове борбе које је имао Клеј нису пролазиле баш глатко како се чини. Против Сонија Бенкса (Sonny Banks) се налазио на земљи али је имао много среће зато што се огласило звоно. Ако сте помислили да није имао своје познате интервјуе где вређа своје противнике онда се варате. По томе је постао популаран у целој држави, али нико није успео да га спречи и да му затвори уста. Клеј је покушао да позове Реја Робинсона да му буде менаџер али је он у то време био пребукиран.

Шампионски појас

Низањем одличних резултата стигла је награда, да буде први изазивач за шампионски појас. У то време шампион је био Сони Листон (Sonny Liston) човек који је имао толико јак ударац да је ломио вилице такође био је познат по мафијашким везама. У ову борбу Клеј није ушао као фаворит за победу што је било први пут за њега али је доказао да су кладионичари погрешили. После одличних шест рунди Сони Листон је одлучио да се повуче из борбе због повреде рамена, тако да је Касијус Клеј постао светски шампион! Овом победом је постао најмлађи боксер који је успео да победи за шампионски појас и то све са 22. године. На конференцији после меча Клеј се обратио новинарима који су били против њега пре меча, а то је звучало овако: "Повуците оно што сте рекли пре меча! Ја сам највећи икада! Данас сам шокирао свет, али се на томе нећу зауставити!"

Прелазак у ислам

мини|Прелаз у другу веру.

Пар дана након свог подвига Касијус Клеј шокира свет по други пут, овог пута шокира свет преласком у ислам тачније прикључује се "црним муслиманима". Прво је своје име променио у Касијус Х, али је после пар месеци добио ново име којим је уписан у легенде Мухамед Али. Човек који је најзаслужнији за његов прелаз у ислам јесте Малколм Икс који је био његов ментор. Многи су га осудили зато што је променио име, он им је одговарао да је то име превише "робовско".

Реванш са Листоном и недостојни противници

Листон је желео реванш, а Али му је то омогућио. Прича се да је то био један веома сумњив меч. Али је завршио Листона у првој рунди и то све за 20 секунди. Већина се слаже да је ударац био исцениран, али права прича се неће никад сазнати. После Листона доста других боксера су покушавали да узму појас светског шампиона, али никоме то није пошло за руком. Одбранио је титулу осам пута, нико није ни био ни близу да угрози Алија. Најпознатија борба од ових је била против Кливленд Вилијамса (Cleveland Williams), Али је успео да удари Вилијамса 100 пута у три рунде док је Али био ударен само 3 пута!

Одбијање војске и забрана бокса

За разлику од већине спортиста, који су углавном утренирани да говоре оно што народ воли да чује или када отворе уста кажу неке ствари које вас убију у појам. Али је био довољно интелигентан и храбар да се бори за своја уверења и да не одустаје. "Немам проблема са Вијетнамцима. Они ме никад нису назвали црнчугом. Нећу да путујем 16.000 km да бих помогао у убијању и паљењу других људи само да бих помогао доминацију белих робовласника над тамним људима широм света. Ово је време и доба када такво зло мора да нестане. Зашто бих бацао бомбе и пуцао на смеђе људе у Вијетнаму када су такозвани Црнци у Луизвилу третирани као пси и одузета су им основна људска права" изјавио је тада Али. Није желео да се одазове у војску. Претили су затворском казном. Дошао је на регрутацију у Хјустон и након што је прозвано његово име три пута, није иступио. Симпатије младих Американаца кренуле су на његову страну. Осуђен је пред потпуно белом поротом на пет година затвора и 10 хиљада долара новчане казне. С обзиром да је жалба одмах уложена и да је плаћена кауција Али није ишао у затвор, али три и по године није могао да има званичне мечеве. Толико је било потребно да његова жалба стигне до Америчког врховног суда, који га је ослободио. "Украли су му три најбоље године његове каријере. Када је био на врхунцу није могао да боксује." рекао је његов тренер Анђело Данди (Angelo Dundee).

Златна ера бокса

Вратио се након што је врховни суд прогласио одлуку неважећом и ту креће боксерска антологија у којој су учествовала још два човека. Мухамед Али, Џо Фрејзер (Joe Frazier), Џорџ Форман (George Foreman). Највећа и најбоља ера у историји бокса. Три бескомпромисна борца. Спремни да умру за победу. Харизматични, оригинални ликови са филмским понашањем и надимцима. Сваки са посебним стилом и у рингу и ван њега. Мухамед Али са својим "Ја сам најбољи! Свих времена!" наступима. Џо Фрејзер, ћутљив, увек мрког погледа са улица Филаделфије и Џорџ Форман, најјачи ударач у историји бокса. Човек који је ван ринга руке увек држао у џеповима као да крије пиштоље.

Али након три године паузе више није "летео као лептир и убадао као пчела". Најбрже ноге у историји бокса више нису биле ту, али је невероватна жеља да поново буде шампион и те како била присутна (Када је био суспендован скинута му је титула шампиона света).

Ривалство између Алија и Фрејзера

Ривалство између Алија и Фрејзера остаје вероватно као једно од највећих у историји било којег спорта. Џо је сведочио у Алијеву корист када је овоме било забрањено да боксује, чак у једном тренутку није желео ни титулу шампиона јер је она одузета Мухамеду без борбе, на крају је нокаутом дошао до те позиције. Први меч између ове двојице је назван "борба века", одржана је у Њујорку у самом центру у Мадисон Сквер Гардену. Сам увод у меч је био доста мучан, Али је решетао на конференцијама. "Вечерас си у рингу са Богом. Ако си Бог онда си на погрешном месту" то су биле само од некиг реченица које је изговарао Али. Фрејзер вербално немоћан да узврати Алију је горео од беса и ударао шакама зидове у свлачионици.

У арени од 36 квадрата, окруженој конопцима овај двојац је те вечери први пут укрстио рукавице. Попут правих гладијатора тукли су се свих 15 рунди, неуморно, не мислећи на то да ли ће живи изаћи из ринга, већ само на то да његов противник не падне први и не устане док одбројавање од десет секунди не прође. Иако је Алију ово био први меч након трогодишње паузе, боље је почео меч, међутим Фрејзер се брзо вратио у игру и доминирао већим делом двобоја. Једногласном одлуком, након 15 рунди, Фрејзер је нанео први пораз Мухамеду Алију и на тај начин створио ривалство о коме се и дан данас прича.

Те вечери 8. марта 1971. године дворана је била крцата познатим личностима које су хтеле да буду део историје, од писца Нормана Мејлера (Norman Mailer), преко Вудија Алена (Woody Allen), Натали Вуд (Natalie Wood) и Синатре (Frank Sinatra). Цена карте од 150 долара и ТВ права донели су организаторима зараду од 25 милиона долара.