14. мај (14.05) је 134. дан у години по грегоријанском календару (135. у преступној години). До краја године има још 231 дана.
Догађаји
1607 — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун. 1610 — Верски фанатик убио у Паризу француског краља Анрија IV, првог монарха из династије Бурбона. 1643 — На француски престо дошао четворогодишњи Луј XIV након смрти оца Луја XIII. Регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт имао кардинал Мазарен. 1796 — Енглески лекар Едвард Џенер успешно вакцинисао против великих богиња једног осмогодишњег дечака и означио почетак модерне имунологије. 1811 — Педро Хуан Кабаљеро, Фулхенсио Јегрос и Хосе Гаспар Родригез де Франсија су збацили шпанског гувернера Парагваја и прогласили независност од Шпаније. 1900 — У Паризу отворене Летње олимпијске игре 1900., друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене. 1940 — Током преговора о предаји холандске војске у Другом светском рату, немачки бомбардери разорили су две трећине Ротердама, при чему је погинуло око хиљаду људи, а 80.000 је остало без кућа. 1948 — Давид Бен-Гурион је јавно прочитао Декларацију о оснивању државе Израел. 1955 — Осам комунистичких земаља је у Варшави потписало уговор о оснивању Варшавског пакта. 1962 — Милован Ђилас изведен пред Окружни суд и осуђен на 13 година затвора и ограничење грађанских права у трајању од пет година. 1968 — Комунистичка влада у Чехословачкој на челу са Александром Дубчеком објавила почетак широких друштвених реформи, познатих као „Прашко пролеће“. Реформе су прекинуте већ у августу, уласком совјетских трупа у Праг. 1973 — САД су лансирале Скајлаб, своју прву свемирску лабораторију. 1989 — Вођа перониста Карлос Менем постао председник Аргентине, победивши на изборима кандидата владајуће Радикалне партије Едуарда Ангелоса. 1991. - Радио-телевизија Србије почела емитовање сателитског програма - Самоубиство је извршила Ђанг Чинг, удовица кинеског лидера Мао Цедунга, један од вођа „Културне револуције“. 1992 — Главној улици у Београду, улици Маршала Тита, после 47 година промењен је назив у Улицу српских владара. Назив је касније промењен у краља Милана. 1999 — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођена колона избеглица код села Кориша на Косову, при чему је погинуло 87 особа, међу којима је највећи број деце. 2001 — Савет НАТО одобрио повратак југословенске војске и полиције у сектор Б Зоне копнене безбедности на административној граници између Косова и Србије, почев од 24. маја. Лидер коалиције десног центра Силвио Берлускони победио на парламентарним изборима у Италији и потом формирао 59. италијанску владу од 1945. 2002 — На донаторској конференцији у Њујорку, коју су покренуле УН за прикупљање помоћи за обнову Сребренице, која је током рата у БиХ била енклава под заштитом УН, обећано 5,2 милиона долара за обнову тог града. 2003 — Пред Трибуналом у Хагу почело је суђење групи бивших официра Војске Републике Српске, Видоју Благојевићу, Драгану Обреновићу, Драгану Јокићу, оптужених за злочине у Сребреници у јулу 1995. Четврти оптужени Момир Николић је након признања кривице и нагодби са Тужилаштвом, изузет из поступка. Ирачки званичници саопштили да је из масовних гробница у тој земљи откопано преко 2.200 тела, жртава режима Садама Хусеина. Алжирска војска ослободила 17 европских туриста, које су отели исламски милитанти и држали их два месеца у Сахари. После близу четрдесет година планирања и дебата, отпочели подземни радови на заштити Венеције од тоњења. 2008 — Жистин Енен, тада најбоља светска тенисерка, објавила је да се повлачи из професионалног тениса. 2015 — Виши суд у Београду рехабилитовао је генерала Драгољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у Београдском процесу. 2021 — Тероризам: У експлозији бомбе која се догодила у џамији у Шакар Дару у Авганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
Рођења 1727 — Томас Гејнсборо, енглески сликар. (прем. 1788) 1771 — Роберт Овен, велшки друштвени реформатор, индустријалац и један од оснивача утопијског социјализма. (прем. 1858) 1852 — Ђорђе Красојевић, српски политичар и адвокат. (прем. 1923) 1922 — Фрањо Туђман, хрватски политичар и историчар, 1. председник независне Хрватске. (прем. 1999) 1925 — Љубомир Тадић, српски правник, филозоф и академик. (прем. 2013) 1943 — Џек Брус, шкотски музичар, најпознатији као члан супергрупе -{Cream}-. (прем. 2014) 1943 — Оулавир Рагнар Гримсон, исландски политичар, председник Исланда (1996—2016). 1944 — Џорџ Лукас, амерички сценариста, редитељ и продуцент. 1945 — Јохан Волах, израелски фудбалер. 1946 — Слободан Тишма, српски писац и музичар. 1952 — Роберт Земекис, амерички редитељ, продуцент и сценариста. 1955 — Дарко Бајић, српски редитељ, сценариста и продуцент. 1956 — Слободан Каралић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2013) 1961 — Тим Рот, енглески глумац и редитељ. 1962 — Ијан Астбури, британски музичар, најпознатији као фронтмен и оснивач групе -{The Cult}-. 1962 — Дени Хјустон, амерички глумац и редитељ. 1965 — Овен Колфер, ирски књижевник. 1967 — Валерија Марини, италијанска глумица, продуценткиња, модел и модна дизајнерка. 1969 — Кејт Бланчет, аустралијска глумица и редитељка. 1971 — Софија Копола, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња. 1971 — Радмила Томовић, српска глумица. 1983 — Урош Слокар, словеначки кошаркаш. 1984 — Оли Мерс, енглески музичар, глумац и телевизијски водитељ. 1986 — Миљан Ракић, српски кошаркаш. 1990 — Гедиминас Орелик, литвански кошаркаш. 1993 — Кристина Младеновић, француска тенисерка српског порекла. 1994 — Маркињос, бразилски фудбалер. 1996 — Мартин Гарикс, холандски ди-џеј и музички продуцент. 1996 — Дејана Радановић, српска тенисерка.
Смрти 1843 — Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша Обреновића. 1912 — Аугуст Стриндберг, шведски писац. 1932 — Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, историчар и економист, члан Српске краљевске академије. (рођ. 1842) 1940 — Ема Голдман, литванска анархисткиња (рођ. 1869) 1954 — Хајнц Гудеријан, немачки генерал и један од твораца тактике блицкрига. (рођ. 1888) 1998 — Френк Синатра, амерички певач и филмски глумац. 1974 — Љубо Бабић, хрватски и југословенски сликар и историчар уметности. 1991 — Ђанг Ћинг, кинеска глумица и политичарка
Празници и дани сећања Српска православна црква слави: Светог пророка Јеремију Преподобног мученика Акакија Папучара Преподобног Пафнутија Боровског
Референце
Категорија:Дани