Октавио Паз (; Мексико, 31. март 1914 — Мексико, 19. април 1998), био је мексикански песник, есејиста, културолог, дипломата и политички публициста.
Октавио Паз је извршио синтезу древне поезије истока и запада са новим културним тенденцијама у свом делу „Огањ наш насушни“ (1989).
Био је близак покретима марксизма, надреализма и егзистенцијализма. Писао је о мексичкој песникињи Хуани де ла Круз, Клоду Левију Штраусу и Марселу Дишану.
Дела Поезија Luna silvestre(1933) No pasaran!(1937) Libertad bajo palabra (1949) Piedra de sol(1957) Salamandra(1962) Ladera este(1969) Pasado en claro(1975) Arbol adentro(1987) El fuego de cada dia (1989, лични избор из своје поезије)
Есеји и интервјуи El laberinto de la soledad (1950) El arco y la lira (1956) Las peras del olmo (1957) Cuadrivio (1965) Puertas al campo (1966) Corriente alterna (1967) Traducción, literatura y literalidad (1971) El signo y el garabato (1973) El mono gramatico (1974) El ogro filantropico(1979) In/Mediaciones (1979) Sor Juana o Las trampas de la fe (1983, монографија о песникињи мексичког барока) Pasion critica: Conversaciones con O.Paz (1983) Hombres en su siglo (1984) La otra voz: Poesia y fin del siglo (1990) Convergencias (1991) Itinerario(1993, аутобиографија) La llama doble. Amor y erotismo (1993) Vislumbres de la India(1995) Estrella de tres puntos. Andre Breton y el surrealismo(1996)
Сабрана дела Mexico en la obra de Octavio Paz. T.1-6. México : Fondo de Cultura Económica, 1990 Obras completas. T.1-15. México: Letras Mexicanas, 1994—2003.
Спољашње везе
Октавио Паз, добитник Нобелове награде за књижевност 1990. Поезија и есеји
Категорија:Рођени 1914. Категорија:Умрли 1998. Категорија:Мексички књижевници Категорија:Нобеловци за књижевност Категорија:Мексички нобеловци Категорија:Добитници награде Сервантес