Јуније Џоно Палмотић (Дубровник, 1606 — Дубровник, 1657) био је племић, писац, песник и драматург из Дубровника.
Припадао је заједно са Иваном Гундулићем"Мале новине", Београд 18. фебруар 1889. српској књижевности"Просветни гласник", Београд 1. јун 1910. и заступљен у школској лектири за 6. разред гимназије Краљевине Србије."Просветни гласник", Београд 1. мај 1902.
Биографија
Палмотић је рођен 1606. године у Дубровнику, у племићкој породици, од оца Џоре Палмотића и мајке Оре Градић. Отац је умро док је био врло млад, па је бригу о њему водио ујак Михаило Градић.Ђуро Ђурмин: "Повјест књижевности хрватске и српске", Загреб 1898. Његова мајка и мајка Ивана Гундулића биле су сестре. Јуније је имао старијег брата Џорета и млађег брата Ивана који је преминуо док је био дете.
Изузетно мало се зна о његовом школовању, а неки историчари сматрају да је ишао у градску школу, која је била обавезна за све племиће. Познато је да је похађао приватну школу отворену 1619. године од стране исусоваца. Почео је да пише песме под утицајем учитеља исусоваца, Камила Горца и рођака Игњација Тудисија. Палмотићеви учитељ у школи био је Стјепан Градић, Палмотићев сестрић, дубровачки филозоф, математичар и исусовац.
Када је имао 18 година постао је члан Великог већа у Дубровачкој републици и у управи града Дубровника. Био је и дубровачки посланик (дипломата) у Цариграду."Срђ", Дубровник 1904. Почео је да пише док је био изузетно млад, инспирисан Овидијем, Вергилијем, Торкватом Тасом и Лодовиком Ариостом.
Кренуо је да пише поезију најпре на латинском, а потом и на народном језику. Иако је његова поезија била мелодрамска и углавном се бавила митолошким темама, његова драма била је фокусирана на савремени Дубровник, посебно на живот аристократије. У једној од својих песама демонстрирао је своје знање о српској епској поезији помињући своје хероје као што су Лазар Хребељановић, Милош Обилић, Ђурађ Кастриот Скендербег, Михајло Свилојевић, Вук Бранковић и Јанош Хуњади.
Јуније је био омаленог стаса, беле пути, а имао је надимак Пупица. Суграђани су га ценили као уметника и поштеног човека, био је побожан и никада се није женио.
Наслеђе
Стјепан Градић писао је о животу Јунија Палмотића и истицао да је он био пионир идеје о панславизму.
Велики број дела Палмотића објављени су крајем 19. века од стране Матице хрватске. У Загребу се у центру града налази улица која по њему носи назив, а у београдској општини Стари град постоји улица која се зове Палмотићева.Ulica Palmotićeva, Stari Grad, Grad Beograd
Дела
Драме
Аталанта (1629) Павлимир (1632) Акиле (1637 Натјецање Ајача и Улиса за оружје Акилово (1639) Елена уграбјена (1640) Даница (1644) Дидона (1646) Алчина (1647) Лавинија (1648) Каптислава (1652) Бисерница (1653) Ипсипиле Армида Došastje od Еnее k Ankizu njegovu ocu Глас Коломбо Гости града Дубровника Андромеда Песме
Песме
O rijeko, ka tvoreć Музе на пиру Гомнаида In obitu Michaelis Gradii epicedion Junii Palmottae Краљици Кристини Света Катарина од Сијене Кристијада
Референце
Литература
Вук Ст. Караџић, Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона
Категорија:Рођени 1606. Категорија:Умрли 1657. Категорија:Cite book Категорија:Дубровчани Категорија:Дубровачка књижевност Категорија:Срби католици