десно|безоквира Образовни систем у Аустрији регулисан је на савезном нивоу, тако да су све школе широм Аустрије, осим алтернативних, једнаке. У надлежности Министарства образовања је и образовање наставника и одржавање школа. Аустрија има бесплатан и јавни школски систем, деветогодишње образовање је обавезно. Школе нуде низ стручно-техничких и универзитетских припремних путева који укључују од једну до четири додатна година образовања изван минималног обавезног нивоа. Администрација примарног и секундарног образовање се обавља на нивоу државе од стране надлежних држава.
Савезно законодавство игра значајну улогу у образовном систему, а закони који се односе на образовање ефективно имају уставни статус јер, као и устав Аустрије, они се могу донијети или допунити само двотрећинском већином у парламенту.
Историја
мини|десно||200p|Спомен плоча са ликом Ото Глокел, реформатора школства у Аустрији
У прошлости је образовање било привилегија високих слојева друштва и одговорност вјерских институција и монаха, који су образовали људе. 1774. године потписивањем првог Школског правилника, Марија Терезија поставља основу аустријског школског система, који се шири царством и у својим начелима остаје непромијењен до данас. Правилник одређује обавезно шестогодишње школовање, употребу истих уџбеника и регулисање образовања наставника. ПрестолонаследникЈозеф II Хабзбуршки врши реформу школства и гради школе. Франц Јозеф 1848. године формира прво Министарство јавног образовања, које 1849. прераста у Министарство културе и образовања, данас Савезно министарство образовања, науке и културе.
Каснијим реформама 1869. године, школска обавеза се са шест продужава на осам година, смањује се број ученика у разредима, образовање коначно у потпуности прелази у надлежности државе и регулише се образовање дјевојчица, које по другачијем програму апсолвирају осмогодишње школовање.RGBl. Nr. 62 / 1869 (= S. 277 ff.)
Прва Женска гимназија је отворена 1892. године. Од 1901. је дозвољено да дјевојчице похађају неке факултете. Године 1918. секретар за образовање при Министарству, Ото Глокел, провест ће значајну реформу школства, која је на снази и данас. Тако да свако дијете, без обзира на пол и социјални статус, треба имати основно образовање. Године 1927. уводи се виша основна школа за дјецу од 10 до 14 година. Године 1932. уводе се нови планови о образовању. Тих година већ 30% ученика чине дјевојчица. Само 5% наставног кадра чине жене, због чињенице да се учитељице нису смијеле удавати.
У вријеме нацизма, након 1938. године, могућност образовања, нарочито дјевојкама је био ограничен. Школство је у потпуности подређено идеологији нацизма, чији је задатак, између осталог, ширење националистичких идеја.
Крајем другог свијетског рата, под управом савезних сила у Аустрији ће бити забрањени сви прије важећи школски планови и закони. Тек 1955. одласком савезника, Аустрија почиње са сопственом образовном политиком, заснованом на старим традицијама. Године 1962. новим одредбама, школска обавеза се продужава на девет година. За наставнике је обавезно образовање на Педагошкој академији. 1974. године ступа на снагу Закон о школству, који је и данас на снази. 1975. уведена је коедукација, а од 1979. се дјечаци и дјевојчице не одвајају на настави ручног рада или спорта у нижој основној школи. 1982. ратификована је Конвенција о уклањању сваког облика дискриминације жене.
Од 1993. за ученике са сметњама у учењу постоји могућност да посјећују интегративну наставу, што значи да могу присуствовати настави са осталим ученицима. Године 2000. аустријски образовни систем се по ПИСА студији налази на средини љествице европских земаља, што није задовољило очекивања.PISA 2000: Nationaler Bericht , Vergleich zwischen den Ländern (PDF; 448 kB) Corrections to the PISA data for Austria Од 2007. уређено је образовање наставника. Педагошке академије, Стручне Академије, Религијски педагошки институти и Педагошки институти обједињени су у Педагошке високе школе. Овдје се образују и даље школују сви наставници, осим наставника виших школа, за које је обавезно универзитетско образовање.
Школска управа
Обавезе Савезног министарства образовања, науке и културе су: оснивање школе одржавање школе распуштање школе образовање и даље школовање наставника нострификовање страних диплома
У савезним покрајинама Министарство заступају Покрајински школски савјети.Außerdem hat sich auch das Portefeuille der Kunstangelegenheiten seit Viktor Klima eigenständig entwickelt (heute wieder am Unterrichtsministerium), und auch die Sportpolitik geht seit Franz Vranitzky eigene Wege und befindet sich – abgesehen von Schulsport – heute am Verteidigungsministerium. Надлежни су за: надзор школа савезну помоћ ученицима управљање савезних школа и њихових наставника.
Школска обавеза
Настава је обавезна за сву дјецу која у Аустрији дуже бораве. Обавезни су да похађају школу од септембра године када дијете напуни шесту годину старости. Обавезно похађање наставе траје девет година похађањем:
државне школе приватне школе кућне наставе или школе у иностранству.
Школску обавезу у Аустрији као и осталим земљама Светог римског царства увела је Марија Терезија још 1774. године.
Врсте институција за одгој и образовање
Новорођена дјеца до 3 године могу посјећивати јаслице. Након треће године дио дјеце посјећује вртић, који није обавезан. Са шестом годином живота почиње школска обавеза. Уколико се при упису у нижу основну школу (њем.: Volksschule), искаже потреба, због незрелости и неприпремљености за школу, родитељима се савјетује да дјете упишу у предшколски разред.
Након четири године ниже основне школе, наставља се са четири године више основне школе (њем.: Hauptschule), или више школе за опште образовање (њем.: Algemeinbildende höhere Schule (AHS)), за упис у коју је потребан добар успјех или положен пријемни испит. За дјецу са потешкоћама у учењу постоје специјалне школе (njem.: Sonderschule).
Након завршених осам година, нуди се, зависно од интересовања и успјеха, више могућности: Виша реална гимназија (њем.: Oberstufenrealgymnasium), Виша стручна школа (њем.: Berufsbildende höhere Schule (BHS)), Образовна установа за предшколску, односно социјалну подагогију (њем.: Bildungsanstalt für Kindergarten- bzw. Sozialpädagogik), Средња стручна школа]] (њем.: Berufsbildende mittlere Schule ), Политехничка школа (њем.: Polytechnische Schule), која се касније наставља са занатском стручном школом (њем.: Berufslehre),
Прве три школе у низу завршавају испитом зрелости, матуром, што омогућава упис на Универзитет.
Подјела на предшколско васпитање, примарно образовање, секундарно ниже образовање, секундарно више образовање, постсекундарно образовање и терцијарно образовање образовање је по ИСЦЕД (енг.International Standard Classification of Education) Унесковим одредбама. мини|десно|600px|Шематски приказ образовног система у Аустрији од предшколског степена до постсекундарног.
Нижа основна школа Родитељи и старатељи обевезни су да дјете пријаве ради уписа код надлежне школе. Најчешће је то школа која је у истом округу у ком дијете станује, тј. најближа школа. За 1. степен (1. и 2. разред) ђаци имају 3 године времена. То значи да се дјеци, која још нису довољно припремљена за савладавање школске свакодневице, даје вријеме како би похађањем предшколског разреда или понављањем 1. или 2. разреда, стекли услов нормалан наставак даљег школовање. У случају да дјеца пуно заостају и нису у могућности да прате школско градиво са осталим ђацима, школска обавеза се завршава са навршеном 15-том годином живота.
Могућ је и пријевремени пријем за дјецу која шесту годину пуне између 1. септембра и 31. децембра, уколико то родитељи затраже и ако дјеца тиме нису преоптерећена.
Од школске 2003/04. наставним планом је предвиђен један страни језик од 1. разреда, као обавезан предмет.
У четвртом разреду се родитеље детаљније информише о успјеху дјетета, како би се на основу показаног интереса и успјеха, одлучило о даљем образовању дјетета. Услов за упис у вишу основну школу је завршен четврти разред, док је за упис у више школе за опште образовање неопходан успјех "врло добар" или "одличан" из њемачког језика, математике и природе и друштва или закључак наставничког вијећа ниже основне школе да постоји велика вјероватноћа да ће ученик успјети одговорити захтјевима више школе за опште образовање, такође ученик може и да полаже пријемни испит.
Систем оцјењивања је различит: вербалан, описан, бројчани или комбинација. У четвртом разреду сви ученици се оцјењују бројчано за успјех и то оцјеном:
1 одличан (њем.: sehr gut) 2 врло добар (њем.: gut) 3 добар (њем.: befriedigend) 4 довољан (њем.: genügend) 5 недовољан (њем.: nicht genügend)
Виша основна школа
Вишу основну школу посјећују ђаци од 10-те до 14. године. Она флексибилно одговара потребама ученика и њиховим интересовањима, али и регионалним потребама. Свака школа има могућности да у одређеном оквиру, прилагодити своју понуду наставних предмета својој специфичној ситуацији, све до издавања аутономних наставних планова. Тако настају школски центри са језичким, умјетничким, спортским, природно-техничким, еколошким, информативним, итд. тежиштем.
За наставне предмете: њемачки језик, математика и страни језик (готово искључиво енглески), постоје групе по успјешности (њем.: Leistungsgruppe), којима се омогућава циљан педагошки рад, водећи рачуна о способностима ученика. Настава се при том изводи у мањим групама, а нормативи 1. групе одговарају онима у вишој школи за опште образовање. За обавезне предмете, у случају потребе нуди се допунска настава. У 3. и 4. разреду посебна пажња се придаје даљем образовању, путем професионалне оријентације, данима стручне праксе, посјетама фирмама или екскурзијама. Са одговарајућим успјехом по завршетку четверогодишњег школовања, постоји могућност пријеласка у више школе за опште образовање, средње и више стручне образоване школе.
Политехничка школа
Овај облик школе наставља се на 8. школски степен и траје једну годину. У овој школи се ученици припремају за професионални живот, са општим образовањем и професионалном оријентацијом. Циљ пракси и упознавања пословног свијета је помоћ у избору занимања. Њемачки језик, математика и енглески језик изводе се у групама успјешности или у стручним интересним групама. Сваки ученик, уз обавезне наставне предмете у обиму од 19 сати седмично, има могућност избора једног од седам интересних подручја, у обиму од 15 сати седмично.
Специјална школа
Специјалана школа обухвата осам или, са политехничком школом, девет школских степени у десет подручја. Са дјецом раде наставници школовани за рад са хендикепираном дјецом, уз примјену индивидуалних наставних метода, које омогућавају савладавање даљег професионалног образовања или настављање школовања. Специјалне школе раде по властитом наставном плану и групирају се у: опште специјалне школе, које постепено нестају уступајући мјесто интегративним разредима у обавезним школама, специјалне школе за тјелесно хендикепирану дјецу, специјалне школе за дјецу са говорном маном, специјалне школе за дјецу оштећеног вида, специјалне школе за наглуху дјецу, специјалне школе за дјецу коју је тешко образовати и специјалне школе при љечилиштима.
Тежи се да се што већи број ђака ових школа, након завршетка школовања, укључити у свакодневан живот. Велики је број фирми које уско сурађују са школама, запошљавањем ученика са тешкоћама у учењу, као и социјалних организација, чији је задатак пружање помоћи и посредовање на берзи рада.
Више школе за опште образовање мини|десно||250p|Академска гимназија у Бечу Виша школа за опште образовање (гимназија) обухвата четверогодишњи нижи и четверогодишњи виши степен и завршава се испитом зрелости, матуром, којом се стиче право на даље студирање или право на запослење у јавним службама.