мини|right|195px|Mekdonaldsov big mek мини|right|195px|Eksponat o Big-Mac indeksu u Muzeju novca u Frankfurtu (2025)
Big mek indeks () objavljuje -{sr:Ekonomist;sr-ec:Економист;sr-el:Ekonomist}- kao neformalan način merenja pariteta kupovne moći (PKM) između dveju valuta; pruža testiranje mere do koje tržišne kursne stope rezultuju u dobrima koja koštaju isto u različitim zemljama.
Indeks, nastao 1986, dobio je svoje ime po big meku — hamburgeru koji se prodaje u Mekdonaldsovim restoranima, i u svakom restoranu u svetu ima potpuno istu recepturu i način pripremanja. Cena ovog hamburgera se koristi kao merilo kupovne moći valute u odnosu na američki dolar.
Izračunavanje Ideja jeste da se stvarne cene hamburgera u određenoj zemlji prevedu u američke dolare po implicitnom kursu, i taj iznos je koliko hamburger treba da košta. Zatim se ta cena uporedi s stvarnom cenom na tržištu.
U Srbiji cena big meka je 670 RSD,a u SAD-u cena je 6.27$. Implicitni devizni kurs se dobija deljenjem ove dve vrednosti, 670RSD/6.27$. Implicitni devizni kurs je stoga 106.86 RSD po dolaru.
Stvarni devizni kurs je 100.76 RSD po jednom američkom dolaru.
Upoređujući ove dve vrednosti možemo da vidimo da je implicitna devizna stopa veća od stvarne devizne stope, i stoga da zaključimo da je RSD precenjen za 6 dinara. Stopu precenjenosti možemo izračunati tako što ćemo razilku implicitnog i stvarnog deviznog kursa podeliti s vrednošću stvarnog kursa,i izraziti u procentima ((106.86-100.76)/100.76)*100, što znači da je srpski dinar za 6,05% precenjen u odnosu na američki dolar.
Svrha Osim procene deviznih kurseva i utvrđivanja precenjenosti ili podcenjenosti valute, razlike u cenama big meka odražavaju šire ekonomske uslove u jednoj zemlji, uključujući lokalne troškove poslovanja poput zarade zaposlenih, zakup poslovnog prostora, energenti, porezi i lanci snabdevanja. Posmatran kroz vreme, ovaj indeks služi i kao indikator inflatornih kretanja, promena u produktivnosti i stabilnosti lokalne privrede.
Ograničenja Iako big mak indeks odrađava i složeni lanac troškova u proizvodnji, njegova primena u proceni kupovne moći i realnog kursa valuta ima i određena ograničenja.
Budući da se zasniva na samo jednom proizvodu, ovaj indeks ne može zameniti obuhvatnu potrošačku korpu neophodnu za precizno merenje životnog standarda. Osim toga, na konačnu cenu proizvoda u zemlji utiču i lokalne specifičnosti u proizvodnji i nabavci sastojaka, dok su sami devizni kursevi zasnovani na makroekonomskim i političkim faktorima koji nisu povezani s lancem brze hrane, Naposletku, postoje varijacije u kulturnom statusu proizvoda, u nekim se zemljama smatra pristupačnim obrokom dok u nekim predstavlja luksuz što narušava uporedivost.
Vidi još Spisak zemalja po indeksu globalnog mira
Reference
Spoljašnje veze Tabela sa 57 zemalja sveta i njihovi big mak indeksi:https://statbase.org/datasets/economics/bigmac-price/
DW video prilog:https://www.dw.com/en/burgernomics-what-is-the-big-mac-index/video-67335658
Категорија:Брза храна Категорија:Економија Категорија:Валуте