Права ЛГБТ особа у Африци су у поређењу са остатком света на јако ниском нивоу, а у готово свим афричким земљама припадници сексуалних мањина (геј особе, лезбијке, бисексуалци и трансродне особе) суочавају се са сегрегацијама у свим областима свакодневног живота.

Хомосексуалност је кажњива по закону у чак 34 од укупно 54 афричке земље, а истополни сексуални односи су декриминализовани у свега 7 земаља (Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Лесото, Мозамбик, Сао Томе и Принсипе, Сејшели и Јужноафричка Република). Хомосексуалност се кажњава смрћу у Судану, јужној Сомалији, Сомалиланду, Мауританији и северној Нигерији, док се припадници ЛГБТ заједнице у Танзанији, Уганди и Сијера Леонеу суочавају са казнама доживотног затвора. У појединим земљама попут Нигерије законом је кажњиво и свако подржавање и скривање припадника сексуалних мањина и за такве „прекршаје” прописују се казне затвора у трајању до десет година.

Јужноафричка Република је једина независна држава на тлу Африке која има либералне законе у погледу поштовања права припадника ЛГБТ популације и једна је од ретких земаља у свету у којој су легализовани истополни бракови. Сва права ЛГБТ особа су законом заштићена и на афричким територијама које припадају Француској, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Историјат хомосексуалности у Африци Хомосексуалност у античко доба л|мини|280п|Хнумхотеп и Нианхнум Иако постоје бројни докази о постојању и раширености хомосексуалности у античком Египту, не постоји ни један писани доказ који би открио ставове у вези са хомосексуалношћу у древном Египту. У писаним изворима из тог периода који помињу истополне сексуалне односе готово никада се не помиње природа тих односа, а такође се не налазе делови који осуђују, односно одобравају такво понашање. Такође не постоји ни један писани документ из периода древног Египта у коме се помињу евентуалне казне за истополне сексуалне односе, те је због свега тога ова проблематика и даље у сфери нагађања и слободних тумачења.Emma -{Brunner-Traut: Altägyptische Märchen. Mythen und andere volkstümliche Erzählungen. 10th Edition. Diederichs, Munich 1991}-, , pp. 178–179.

Најпознатији случај могуће хомосексуалности у древном Египту је онај између двојице дворских слуга са двора фараона Ниусера из Пете династије (2494. п. н. е. − 2345. п. н. е.) − Хнумхотепа и Нианхнума − који су упркос чињеници да су обојица били ожењени и имали децу, након смрти сахрањени у заједничкој мастаби (племићкој гробници). Археолози су у гробници пронашли неколико слика на којима су представљена двојица мушкараца како се грле, а на једној слици су приказани како се додирују носевима, што је најинтимнија поза коју је дозвољавала тадашња канонска египатска уметност и којом је приказиван чин љубљења. Поред тога, и њихова одабрана имена указују на њихову блискост: Нианхум значи спојени за живота, а Хнумхотеп значи спојени и у смрти.-{"Khnumhotep and Niankhkhnum," e-Museum, Minnesota State University Неки египтолози сматрају да тај случај представља јасан доказ постојања и прихватања хомосексуалности у старом Египту, те сматрају Хнумхотепа и Нианхнума најстаријим доказаним хомосексуалним паром на свету, док други истраживачи указују на то да могућа блискост између ова два мушкарца указује на њихово крвно сродство и да је реч о сијамским близанцима.

У Миту о Озирису помиње се сукоб између Хоруса и Сета у коме у знак освете Хорус силује свог млађег ривала са циљем да га понизи.

Римски император Константин Велики помиње током својих освајања по Египту у IV веку смакнуће великог броја феминизираних свештеника у Александрији. У неким старим јеврејским списима, па и у самом Талмуду, Египћани су описивани као „сексуално развратан народ у коме једна жена има по неколико мужева и где жена са женом леже у постељу”.

У пећинама на југу Африке пронађени су петроглифи чија старост је процењена на око 2.000 година, а који јасно приказују сексуални однос између двојице мушкараца, што јасно указује на присуство хомосексуалности на том подручју од најранијег периода.

Северна Африка Северна Африка је подручје где је хомосексуалност била ширико раширена кроз историју, о чему сведоче бројни писани извори, нарочито из периода мамелучке владавине тим подручјем. Постоје бројна литерарна дела писана арапским језиком у којима се лирски описују односи између мушакараца и младића (такозвана педерастија), а већина тих младића били су хришћански робови из европских земаља који су служили као сексуални радници по Египту и другим деловима северне Африке. У пре-исламском периоду у Каиру су богату властелу плесом и игром забављали младићи обучени у женску одећу познати као кхавали.

Оаза Сива на северозападу данашњег Египта била је дуго времена позната као место где су истополни сексуални односи били уобичајена појава, а на истом месту је била раширена пракса да ратници млађим мушкарцима за сексуалне услуге плаћају својеврстан мираз као обавезан вид надокнаде.

Британски антрополог Сигфрид Надел је крајем 1930-их током истраживања по Судану описивао бројне случајеве травестије у којима су мушкарци у поптуности на себе преузимали улоге женских чланова заједнице.

Источна Африка Постојање родне неусаглашености и хомосексуалзима раширено је међу бројним народима источне Африке још од најранијих времена. У периоду пре европских колонијалних освајања на том подручју постојали су мушки свештеници и врачеви који су традиционално носили женску одећу. Таква пракса је посебно била раширена код народа Амеру и Кикују у данашњој Кенији, ти свештеници су заједнички називани мугаве и уживали су велико поштовање у народу, а наретко су се чак и женили са другим мушкарцима.Rodney Needham, Right and Left: Essays on Dual Symbol Classification, University of Chicago Press, 1973. Слична појава је забележена и код народа Хуту и Тутси у Уганди и Бурундију (икихинду). Сличне појаве забележене су и код разних других народа широм источне Африке.

Највише власти у некадашњој краљевини Буганди институционализовали су неке видове истополних сексуалних односа, а младићи који су радили у краљевским судовима и другим јавним установама били су у обавези да пружају сексуалне услуге припадницима племићких елита. Краљ Мванга је у неколико наврата на смрт осуђивао младиће који су након примања хришћанства одбили да „извршавају своје обавезе”."Long-Distance Trade and Foreign Contact". Uganda. Library of Congress Country Studies. December 1990. Приступљено 6 June 2009.

Западна Африка постоје и бројни историјски докази о постојању хомосексуализма на подручју западне Африке. Током XVIII и XIX века у краљевини Ашанти (данашња Гана) била је раширена појава да мушки робови служе као конкубине, они су обично облачили женску одећу и бивали погубљени након смрти њихивиг господара. У краљевини Дахомеј евнуси су били поштовани на двору и сматрани су краљевским супругама.

Припадници народа Дагаба који су живели на подручју данашње Буркине Фасо веровали су да су хомосексуални мушкарци били у стању да током медитације остваре контакте са светом духова.

Јужна Африка У својим описима данашњег југозападног Зимбабвеа (XIX век) Дејвид Ливингстон је помињао хомосексуалност код млађих мушкараца, а као разлог за такво понашање наводио чињеницу да су сеоске поглавице имале монопол на све жене у селу.David Livingstone, The Last Journals of David Livingstone, in Central Africa, From 1865 to His Death, 1866-1873 Continued by a Narrative of His Last Moments and Sufferings}- Смит и Дејл су такође описивали бројне случајеве трансветизма и педерастије.-{Will Roscoe and Stephen O. Murray(Author, Editor, Boy-wives and Female Husbands: Studies of African Homosexualities, 2001

Законске легислативе по државама и територијама мини|250px|Легални истополни односи

Нелегални истополни односи

Северна Африка Положај ЛГБТ особа у:Истополни сексуални односи Признање истополних заједницаИстополни бракУсвајање деце Служење у војсциПостојање антидискриминаторских законаЗакони који се тичу родног идентитета 15px|No Илегално од 1966.Затворска казна до две године.15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No (Аутономна заједница у Шпанији) 15px|Yes Легално од 1979. + потпис на декларацији УН-а. 15px|Yes Де факто легално од 2003. 15px|Yes Легално од 2005. 15px|Yes Легално од 2005. Boletín Oficial del Estado Ley 14/2006, de 26 de mayo, sobre técnicas de reproducción humana asistida (see Article 7) 15px|Yes 15px|Yes Кажњива свака дискриминаторска активност 15px|Yes Од 2007. сва документа су призната на званичним родовима Ley 3/2007, de 15 de marzo, reguladora de la rectificación registral de la mención relativa al sexo de las personas (Аутономни град у Шпанији)15px|Yes Легално од 1979. + потпис на декларацију УН-а.15px|Yes Де факто од 1998. Reglamento regulador del Registro de Uniones de Hecho15px|Yes Легално од 2005.15px|Yes Легално од 2005.15px|Yes15px|Yes Кажњив сваки вид дискриминације15px|Yes Од 2007. сва документа су призната на званичним родовима 15px|Yes/15px|No Де јуре легално за мушкарце, дефакто илегално од 2000.Казна: затворска казна до 17 година и друштвено користан рад.15px Недефинисано за жене.15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No 15px|No Илегално од 1953.15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No (Аутономна регија Португала) 15px|Yes Легално од 1983. + потписник декларације УН-а. 15px|Yes Дефакто регистровано партнерство од 2001. Law no. 7/2001, from 11 May (specifically Article 1, no. 1). AR altera lei das uniões de facto 15px|Yes Легално од 2010.Law no. 9/2010, from 30th May. 15px|Yes Легално од 2016. Lei 17/2016 de 20 de junho Lei que alarga a procriação medicamente assistida publicada em Diário da República Todas as mulheres com acesso à PMA a 1 de Agosto 15px|Yes 15px|Yes Законом кажњив сваки вид дискриминације. 15px|Yes Признато од 2011. (Аутономни град у Шпанији)15px|Yes Легално од 1979. + потписник декларације УН-а15px|Yes Регистровано партнерство од 2008. REGLAMENTO REGULADOR DEL REGISTRO DE PAREJAS DE HECHO DE LA CIUDAD AUTÓNOMA DE MELILLA 15px|Yes Легално од 2005.15px|Yes Легално од 2005.15px|Yes15px|Yes Кажњив сваки вид дискриминације.15px|Yes Дозвољено од 2007. (укључујући и јужне покрајине)15px|No Илегално од 1962.Казна затвора до 3 године.15px|No15px|No15px|No15px15px|No15px|No 15px|No Илегално од 1944. Казна до 3 године затвора. 15px|No 15px|No 15px|No 15px|No 15px|No 15px|No 15px|No Илегално од 1899.Казна затвора до 10 година..15px|No15px|No Уставом забрањено 2011.15px|No15px|No15px|No15px|No 15px|No 15px|No Илегално од 1899.Смртна казна након трећег прекршаја за мушкарце и четвртог за жене.15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No15px|No 15px|No Илегално од 1913.Казна затвора до 3 године.Предложена легализација.15px|No15px|No15px|No15px15px|No15px|No

Западна Африка