Валпово је градић у Републици Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 11.563 становника, а у самом насељу је живело 7.406 становника.
Географија Валпово се налази на надморској висини од 91 m.
Историја мини|десно|250п|Градска тврђава
Стефан Штиљановић је био каштелан Врховачког града код Пожеге. Од Фердинанда је био добио имања у вировитичкој жупанији (1527.), као и град Валпово где је владао (био је префект тог утврђеног града у Славонији).
Турци су 1521. године опустошили Валпово."Београдске општинске новине", Београд 1932. Када је у пролеће 1843. године турски султан поново кренуо на Угарску, у први мах је освојио Валпово.
У Валпову је имао посед половином 19. века Барон Прандау (Брандау). Путописац и књижевник Јоаким Вујић (са пратиоцем) је приликом путовања по српским крајевима стигао око 1820. године у Валпово. Проценио је да ту у лепом месту на реци Драви, има око 500 домова са 6.000 становника. Посетили су врло лепо уређен "стари град" близу Валпова, који је припадао Барону Брандау. Уживали су три дана гостопримство Бароново. За то време решавала се судбина имања Бароновог "Инкеје", при чему је решено да Брандау плаћа за њега сваке године 10.000 ф., док се не намири износ од 100.000 ф.Јоаким Вујић: "Животоописаније...", Карлдштат (Карловац) 1833. Валповски град у којем је живео Барон је у периоду између два светска рата био оправљен."Правда", Београд 1939.
Када је одбор за постхумно објављивање Вукових дела објавио проглас јавности, Барон Прандау је приложио 100 ф. прилога.Вук Ст. Караџић: "Немачко-српски рјечник", Беч 1872.
У Валпову је средином 19. века одржаван годишњи вашар само о Св. Ивану."Сербска пчела", Будим 1833. Формиран је у лето 1850. године срески суд у Валпову.
Из Валпова потиче Матија Петар Катанчић (1750–1825), Фрањевац и професор Пештанског универзитета, "на латинском и српском језику објавио је преко 30 дела".Јован Суботић: "Цветник србске словесности...", Беч 1853. Валпово је у 19. веку трговиште, које припада подручју "Шокадији".
Територијална организација До пописа становништва из 1991. године, постојала је велика општина Валпово, која се простирала на површини од 360 -{km²}-, а по истом попису је имала 33.108 становника, распоређених у 27 насељених места. После успостављања нове територијалне организације у Хрватској, подручје бивше општине Валпово подељено је на Градове (градска подручја): Белишће и Валпово и општине: Бизовац и Петријевци.
Становништво
Град / општина1991.2001. Белишће 12.456 11.786 Бизовац 5.073 4.979 Валпово 12.607 12.327 Петријевци 2.972 3.068 Укупно 33.108 32.160
Попис 1991. По попису становништва из 1991. године, општина Валпово је имала 33.108 становника, распоређених у 27 насељених места.
укупно: 33.108 Хрвати — 30.000 (90,61%) Срби — 947 (2,86%) Југословени — 679 (2,05%) остали и непознато — 1.482 (4,47%)
Валпово (насељено место), попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Валпово је имало 8.205 становника, следећег националног састава:
Култура Сваке године у јуну, у Валпову се одржава културна манифестација „Валповачко љето“, где наступају домаће и стране фолклорне групе.
Референце
Литература
Категорија:Славонија Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Насељена места у Осјечко-барањској жупанији Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској