десно|200п мини|десно|200п|Пасарола, (). Први лет балоном остварио је Жан-Франсоа Пилатр де Розје, 23. новембра 1783. године.|десно|мини|200п мини|десно|200п|Илустрације балона из 1818. Ваздухопловство је делатност везана за летење у ваздушном простору. Подразумева и обједињује све људске активности везане за летење с механичким справама, званим ваздухоплови. Појам ваздухоплов укључује све летелице с вишекратном употребом, са погоном и без њега, код којих се дејство гравитације уравнотежава са силом узгона, која се остварује са фиксном или с ротационом узгонском површином, званом крило, или са лакшим гасом од ваздуха, смештеним у резервоарима. Ваздухоплови могу бити пилотирани и непилотирани. У својој прогресивној историји од једног века, ваздухоплови су се веома брзо развијали, у велики број хетерогених врста, а у дивергентним правцима. Пример су, за упоређење, свемирска летелица Спејс шатл и класична једрилица. Сасвим су различитог изгледа, концепције и намене.
Ваздухопловство чини велики скуп чиниоца, са различитим појмовима. Од припреме специфичног кадра па све до изласка ваздухоплова из оперативне употребе, као и сва пратећа инфраструктура.
Према својој намени и функцији, ваздухопловство се дели у две велике групације:Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjiga 10. , Beograd, 1975. Цивилно ваздухопловство Војно ваздухопловство
Историја
Покушаји и остварење летења Лет птице, инспирисао је човека.|лево|мини|200п Први летови (једрење) Отоа Лилијентала 1891. године.|десно|мини|200п Први лет у историји човечанства направила су Браћа Рајт, 17. децембра 1903.|десно|мини|200п Сарићев авион, 16. октобар 1910.|десно|мини|200п Човек је од давнина, посматрајући и проучавајући птице, желео да направи уређај са којим би могао да лети у ваздушном простору, изнад земље. Од најранијег проучавања летења, птица, а затим бацањем предмета кроз ваздух, човек све више схвата физикалност тога кретања, то јест аеродинамичке законитости. Тако од обичног штапа настаје копље или стрела а у Аустралији и бумеранг, а нешто касније змајеви, све до механичких голубова на Архитасу у античкој Грчкој.Automata history , Приступљено 10.2009 Постоје старе легенде о људском лету, као што је о Икару, а касније, нешто реалније тврдње о летовима људи на кратким растојањима, као што су летови с крилима () - (810–887), () - (810—887),Eilmer of Malmesbury - биографија Преузето:10.2009. (у 11. веку ) и са пасарелом напуњеном са гасом () (1685—1724).AMEIDA, L. Ferrand de, "Gusmão, Bartolomeu Lourenço de", in SERRÃO, Joel, Dicionário de História de Portugal, Porto, Figueirinhas, 1981, vol. III.
У 18. веку, у многим државама света, биле су све озбиљније најаве и размишљања о остваривању вековног људског сна, да успе да лети. Посебно су Кинези предњачили, с употребом ракета, како у забавама тако и у војним борбеним дејствима.
Суштински развој ваздухопловства почиње 19. новембра 1783. године, када је полетео балон, из дворишта Версајског дворца у Француској. Три дана касније, 21. новембра 1783, с балоном полеће Пилатр де Розје. Одушевљење је убрзо спласнуло, када се схватило да је балон, у слободном ваздушном струјању у атмосфери, није управљив. Убрзано је рађено на изналажењу решења за његово управљање, те се дошло до конструкције цепелина. Током 1804. Ј. Д. Захаров, је уз помоћ балона, истраживао не само физичке и физиолошке, већ и психолошке проблеме људи у току летења. М. А. Рикачев, је поред физичких истраживања, у току лета, проучавао и функције вида и слуха, и један је од првих истраживача који је 1882. године дао први опис личних особина које су неопходне за летача.
Прву свеобухватну студију утицаја летења на здравље, спровео је француски лекар Пол Бер, који је објавио своја истраживања о утицају промене састава и притиска ваздуха, са порастом висине на људе, са насловом „Барометарски притисак“ (), 1878. године.
Године 1894, бечки физиолог Херман фон Шретер, пројектовао је кисеоничку маску, с којом је метеоролог Артур Берсон поставио рекорд у висини лета, са балоном, од 9 150 m.
Паралелно су продубљивана базна знања из аеродинамике и конструкције летелица. Формирао се правац с којим је требало напредовати, за остварење контролисаног лета, с погоном и са људском посадом. У томе је дао значајан допринос Немац Отоа Лилијентала (), који је успешно летео на једрилици. Инспирисани његовим резултатима, Браћа Рајт () су изградили свој први моторни авион Флајер I () и с њим су полетели 17. децембра 1903. године. Са тим авионом се тешко управљало, помоћу принуде увијања крила, а касније је то разрешено увођењем померљивог његовог дела површине, то јест с крилцима. За погон је коришћен мотор са унутрашњим сагоревањем.
У Суботици, на простору садашње Србије, Иван Сарић је полетео на авиону сопствене конструкције и израде, 16. октобара 1910. године. центар|Први лет у историји човечанства направила су Браћа Рајт, на авиону властите конструкције и производње Флајер I, 17. децембра 1903. године.
Афирмисање почетних резултата у летењу Убрзо, после првих летова с моторним авионом 1903. године, стицана су искуства у примени летелица у разним гранама људске делатности и потребе. Прво су примењивани балони и цепелини у превозу поште и путника. Пошто се у рату користи свака могућност за постизање предности над противником, балони и цепелини су коришћени у извиђању и у корекцији артиљеријске ватре. Технолошки унапређени авиони су касније ефикасније коришћени у те сврхе, уз њихово даље техничко–технолошко усавршавање.
У томе пионирском периоду ваздухопловства, биле су присутне такмичарске амбиције у оквиру постизања резултата, прелетања раздаљине између два удаљена места. Један од изазова је био прелетети Канал Ламанш, затим раздаљину између Европе и Америке итд. Та такмичарска мотивација је са својим резултатима доказивала применљивост и корист ваздухопловства. У реализацији тих амбиција, најзначајнији лет је био од Америке до Европе. То је успео амерички пилот Чарлс Линдберг. Он је самостално, без спуштања, прелетео растојање између Њујорка и Париза, укупне дужине од 5 809 -{km}-. Чарлс Линдберг је тај лет реализовао на авиону Дух Сент Луиса , 21. и 22. маја 1927. године, у трајању од 33,5 -{h}-. Са овим подвигом је назначен пут и перспектива интерконтиненталне путничке и транспортне авијације и зато је с разлогом Линдберг стекао светску славу. Ништа мањи изазов није било такмичење у обарању рекорда у брзини лета и маси пренетог терета, што је исто подстицало развој и технолошко унапређење ваздухоплова.
мини|десно|200п|Г-2А Галеб, као припадник аероклуба на аеромитингу у Ченеју. F-22 раптор, борбени авион пете генерације.|десно|мини|200п Српска војска је веома рано почела користити предности летења, за војне потребе. Капетан српске војске Коста Милетић, још 1908. године, је основао прву српску станицу голубије поште у Медошевцу код Ниша. После куповине балона, направио је први демонстрациони лет њим са натписом Србија и са српском заставом, 19. априла 1909. године. Српска војска је међу првима у Европи увела у оперативну употребу и авионе. Још пре Балканских ратова су војни пилоти слати на школовање и обуку у иностранство. Први српски пилот са пилотском дозволом је Михајло Петровић, школован је у Француској. Он је уједно и први војни пилот који је с авионом изгубио живот, извршавајући борбени задатак извиђања за војне потребе, изнад града Скадра, 7. марта 1913. године.Чарлс Линдберг сам на линији Њујорк Париз, Приступљено 10.2009Lindbergh Medal of Honor, Приступљено 10.2009Михаило Петровић на енглеском сајту, Приступљено 10.2009 У Краљевини Југославије је основано предузеће за авио-превоз. Прва компанија се звала Аеропут, основана је 17. јуна 1927. Име је промењено 1. априла 1947. у Југословенски аеротранспорт, скраћено ЈАТ, а 8. августа 2003. у Јат ервејз.
Брзи развој ваздухопловства мини|десно|200п|Авион будућности (концепт магнистор авиона). Очекује се, 2012. године, да ће Авион Хелиос остварити лет, у трајању од 6 месеци.|десно|мини|200п Ваздухопловство је увек било и остало је полигон за демонстрацију националног економског, научног, технолошког и војног престижа у свету.
Прва искуства у летењу и у намени летелица су охрабриле ентузијасте, истраживаче и иноваторе у доказивању примене летења у разним људским делатностима. Економска и војнополитичка мотивација је била велики покретач развоја ваздухопловства између два светска рата и у току Другог светског рата. Трка за престиж и постигнута предност је резултовала са брзим развојем борбене авијације, што је генерисало експлозиван развој свих грана технике и технологије. Брзо су савлађивана техничко–технолошка ограничења и препреке. Рушење сваке препреке је отварало нови простор за развој и напредак. Нека открића и уклањање ограничења у развоју имају историјски и кључни значај за даљи укупни напредак ваздухопловства. То су увођење елисе променљивог корака, синхроно дејство ватреног оружја између кракова елисе, увођење турбо–млазног и турбо–елисног погона, кроззвучни и надзвучни лет, увођење хидрауличких покретача и аутопилота у команде лета, увођење радара, рачунарске и друге електронске опреме, електричних команди лета итд. Резултати технолошког развоја су доживели масовне апликације у свим врстама авијације, али посебно у војној, путничкој и транспортној. Где се и корист најбрже повратно доказала. Развој ваздухопловства је била и основа брзом развоју свемирске технологије и космонаутике.
Србија је, у склопу Југославије, заједно са осталима републикама, држала корак са светом у развоју и примени ваздухопловства. Између два светска рата је имала значајну ваздухопловну индустрију, развојне и производне програме. Врхунац тога је постигнут са борбеним авионом ИК-3. Који је у поређењу са светским достигнућима из своје категорије био у самом врху. После Другог светског рата, за време политичке и војне блокаде (резолуција Информбироа), на основу концепције и документације за авион ИК-3, развијен је и произведена је серија, познатог авиона С-49Ц. Овај авион је пројектовао, водио његов развој и производњу биро, на челу са пуковником Костом Сивчевим. Све генерације југословенских и српских пилота су школоване на авионима домаћег порекла. Врло рано се прешло на развој и производњу домаћих авиона са турбо–млазним погоном. Томе преласку на нову технологију, посебан допринос, дао је пуковник Драгољуб Бешлин, са својом познатом гамом експерименталних авиона, малих димензија. Са успутном створеном кадровском, лабораторијском и производном базом, успешно су реализовани познати програми: Аеро-2, Аеро-3, Авион 213, Авион 522, Авион 214, Г-2 Галеб, Ј-21 Јастреб, Ј-22 Орао, Г-4 Супер Галеб, Авион Ласта и многи други, а започет је и амбициозни програм Нови авион. Југословенско ратно ваздухопловство, у укупном времену од Другог светског рата опремано је са школским и прелазним авионима, а последњих 50 година и са ловцима–бомбардерима, из властитог развоја и производње.
ЈАТ се континуално развијао и постигао је ниво авио-превозника европског значаја.
Цивилно ваздухопловство Цивилно, заједно са војним, сачињавају укупно ваздухопловство. Састоји се од комерцијалног и некомерцијалног дела. Сачињавају га кадрови разних специјалности и структура, цивилна авијација и инфраструктура. Организацијски је устројено по привредним компанијама и аеро-клубовима. Компаније су доходовни субјекти, послују по условима тржишта, а аеро-клубови су на државном буџету и донацијама, кроз фондове спортског и васпитног рада са младима.
Цивилно ваздухопловство може бити у намени превоза путника и робе, вршења управних послова, научно–истраживачког рада, пољопривредних и шумарских радова, спортских активности и другог. Према коришћењу погона и погонских средстава, обухвата моторну авијацију, једриличарство, падобранство и моделарство. У свима видовима и врстама цивилног ваздухопловства, примењују се јединствени међународни и домаћи прописи, у циљу што безбедније ваздушне пловидбе и система ваздушног саобраћаја.
Цивилна авијација Унутрашњост, Боинга 787 Дреамлинера.|десно|мини|200п