Душан Лукач (Ивањска, 11. новембар 1926 — 2000) био је српски историчар.
Биографија Рођен је 11. новембра 1926. године у селу Ивањска у општини Отока у Босанској Крајини. Након завршене Учитељске школе у Бања Луци 1948. године, прешао је у Сарајево на студиј историје на Филозофском факултету у овом граду, који завршава 1952. године. По завршетку студија радио је у Бањој Луци, као професор у гимназији, а потом и као кустос у Музеју Босанске Крајине. Докторат историјских наука са темом „Устанак 1941. у Босанској Крајини и првих пет крајишких народноослободилачких партизанских одреда“ одбранио је 1965. на Филозофском факултету у Београду, пред комисијом коју су сачињавали: Васо Чубриловић, Јован Марјановић и Јован Милићевић. Дисертацију је 1967. године објавио Војноиздавачки завод, под насловом „Устанак у Босанској Крајини”, у оквиру серије „Ратна прошлост наших народа”.
Након одбране дисертације трајно је прешао у Београд, на Институт за историју радничког покрета, гдје је добио звање научног истраживача. Тема његовог рада на Институту (који је променио назив у Институт за савремену историју) је Раднички покрет у Југославији и национално питање 1918—1941, коју је објавио 1972. године, као посебну књигу и на основу које је стекао звање вишег научног сарадника.
По оснивању Балканолошког института САНУ прешао је да ради у овој институцији. Тема рада је био Продор Хитлеровог Трећег рајха на Балкан.
Почетком седамдесетих и током неколико година је био руководилац пројекта „Велике силе на Балкану у XX вијеку”. Паралелно са овим истраживањима, прихватио се задатка да прикупља грађу за „Срби у етнодемографским токовима и самоодбрани свога опстанка у XIX и XX веку“. Посебно плодна активност била је током студијског боравка у трајању од шест мјесеци у Москви и Берлину. Учествовао је на скуповима у Кијеву, Харкову, Букурешту, Софији, Солуну, Атини, Будимпешти, Бечу, Кобленцу, Лондону, Бону итд. Био је секретар Одбора САНУ за прикупљање и објављивање архивске грађе о спољњој политици Србије 1903—1914. За штампу је сам приредио VI том ове публикације од двије књиге одштампане 1981. године.
Научно-истраживачки рад Душана Лукача је везан за теме савремене историје. У току свог радног вијека објављивао је дјела из следећих тематских блокова: историја НОР у Југославији, историја радничког покрета, историја Првог и Другог свјетског рата, односи замаља источне Европе и Балкана према њемачком Трећем рајху и миграције Срба у XIX и XX вијеку. Учестововао је у редакцијама: „Историјског гласника Србије“ од оснивања, „Историјског зборника“ Институту за историју у Бањој Луци, као и зборника Универзитета „Ђуро Пуцар Стари“ у Бањој Луци. За књигу „Устанак у Бањој Луци“ је 1967. године добио Награду „22. децембар“ Југословенске народне армије, a 22. априла. 1969. године је за рад на унапређењу просвјете, науке и културе у Босанској Крајини одликован наградом скупштине града Бања Луке „Веселин Маслеша“. Предсједништво СФРЈ 1987. године додјелило му је Ореден братства и јединства са златним вијенцем.
Преминуо је 2000. године.
Изабрана библиографија Књиге
Студије и чланци
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1926. Категорија:Умрли 2000. Категорија:Крупљани Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Српски историчари