мини|Светска популација, 10.000. п. н. е. – 2.000. п. н. е. (вертикална популациона скала је логаритамска)

Историја света је у заједничком говору историја човечанства (или људска историја), која је утврђена помоћу археологије, антропологије, генетике, лингвистике и других дисциплина; а за периоде од проналаска писања, и из записане историје и из секундарних извора и студија.

Писаној историји човечанства претходила је праисторија, почевши са палеолитском ером („раним каменим добом”), чему је следила неолитска ера („ново камено доба”). Током неолита је дошло до пољопривредне револуције, између 8.000 и 5.000 п. н. е., на блискоисточном Плодном полумесецу. Током тог периода, људи су започели да систематски узгајају биљке и животиње. Како је пољопривреда напредовала, већина људи је прешла из номадског на насељенички начина живота као фармери у сталним насељима. Релативна сигурност и повећана продуктивност коју је пружала пољопривреда дозвољавају заједницама да се проширују у све веће јединице, поспешене напрецима у транспорту.

Било у праисторијским или историјским временима, људи су увек морали бити близу поузданих извора питке воде. Насеља су се развијала на речним обалама још пре 3.000. п. н. е. у Месопотамији, на обалама египатске реке Нил, у долини реке Инд, и дуж кинеских река. Како се развијала пољопривреда, узгој житарица је постао софистикованији и дошло је до поделе рада ради чувања хране између узгојних сезона. Поделе рада су довеле до настанка беспослене више класе и развоја градова, који су пружили основу развоја цивилизације. Растућа комплексност људских друштва условила је развој система рачуноводства и писања.

Са процватом цивилизација, древна историја („касна антика”, укључујући класично доба, све до око 500. године) је осведочила успоне и падове царстава. Током посткласичне историје („средњи век”, c. 500–1.500 године) дошло је до развоја хришћанства, исламског златног доба (c. 750 – c. 1.258), и ране италијанске ренесансе (од око 1.300 године). Изум модерног штампања средином 15. века, са применом покретних калупа, је произвео револуционарне примене у комуникацији и олакшао све ширу дисеминацију информација, помажући окончању средњег века и успостављању научне револуције. Рани нови век, који је понекад назива „Европским добом”, од око 1500 до 1800, обухвата просветитељство и доба открића. До 18. века, акумулација знања и технологије досегла је критичну масу што је довело до индустријске револуције и почетка касног модерног периода, који је започео око 1800 и траје до данашњег дана.

Ова схема историјске периодизације (поделе историје у антику, пост-класични, рани модерни, и касни модерни период) је била развијена за, и најбоље примењена на историју Старог света, посебно Европе и Медитерана. Изван овог региона, укључујући древну Кину и древну Индију, историјска хронологија се другачије одвијала. Међутим, до 18. века, услед екстензивне светске трговине и колонизација, историје већине цивилизација су постале знатно испреплетане. У задњој четвртини миленијума, стопе раста популације, знања, технологије, комуникација, трговине, оружја за масовно уништење, и деградације животне средине су се знатно убрзале, чиме су креиране могућности и опасности са којима се у данашње време суочавају људске заједнице широм планете.

Види још Историографија Историја науке Списак миленијума

Референце

Литература

, , (July–August 2018), pp. 124–33. , , (July 16/23, 2018), pp. 15–16.

Ben-Ami, Shlomo, , , (July 16 / 23, 2018), p. 27.

, vol. LXV, no. 16 (October 25, 2018), pp. 14, 16–17. , , (July–August 2018), pp. 49–55.

Christopher Clark, "'This Is a Reality, Not a Threat'" (review of Lawrence Freedman, The Future of War: A History, Public Affairs, 2018, 376 pp.; and Robert H. Latiff, Future War: Preparing for the New Global Battlefield, Knopf, 2018, 192 pp.), The New York Review of Books, vol. LXV, no. 18 (November 22, 2018), pp. 53–54. .

, , (September 10 / 17, 2018), p. 33.

Flournoy, Michèle, and Michael Sulmeyer, , , (September / October 2018), pp. 40–46.

.

, July 9 & 16, 2018, pp. 65–69.

, , (July–August), pp. 92–101. , , (September / October 2018), pp. 33–38.

, , (July–August 2018), pp. 58–69.

Bill McKibben, "A Very Grim Forecast" (partly a review of Global Warming of 1.5 [degree] C: an IPCC Special Report by the Intergovernmental Panel on Climate Change. Available at www.ipcc.ch), The New York Review of Books, vol. LXV, no. 18 (November 22, 2018), pp. 4, 6, 8. , , (July 16/23, 2018), pp. 18–20. , November 26, 2018, pp. 46–55.

, , (September / October 2018), pp. 19–26.

, , (September / October 2018), pp. 186–97.

(The Science of Inequality), , , pp. 57–61.

, , (July–August 2018), pp. 34–42.

Diamond, Jared (1997), Guns, Germs, and Steel, W.W. Norton; updated eds., 2003, 2007.

, , (March / April 2018), pp. 83–93. China is well on its way to "becom[ing] the renewable energy superpower of the future." (p. 84) China already generates 24% of its power from renewable sources; the United States generates 15% (p. 87). Over 100 Chinese companies now make electric cars and buses; China's BYD Auto is the largest producer of electric vehicles in the world (p. 87). China has over a million electric cars on its roads—almost double the number in the United States (p. 87).

Prus, Bolesław, "Mold of the Earth", an 1884 microstory about the history of the world, reflecting the ebb and flow of communities and empires

Спољашње везе Crash Course World History British Museum – A History of the World (archived). Pella, John & Erik Ringmar, History of International Relations Open Textbook Project, Cambridge: Open Book. (archived).