мини|200п|Хиндукуш у Авганистану. мини|200п|лево|Прелаз Котал-е Саланг.
Хиндукуш (, — планине Инда) je планински масив у средњој Азији у државама Авганистан и Пакистан., Quote: "The Hindu Kush mountains run along the Afghan border with the North-West Frontier Province of Pakistan". Најзападнији је део великог масива којег сачињавају Хималаји, Памир и Каракорум. Простире се у дужину око 1200 километара и ширину око 240 километара.
Ланац чини западни део Хималајске регије Хинду Куш (HKH); на северу, близу његовог североисточног краја, Хиндукуш се ослања на планине Памир близу тачке где се границе Кине, Пакистана и Авганистана састају, након чега иде на југозапад кроз Пакистан и улази у Авганистан близу њихове границе. Источни крај Хиндукуша на северу се спаја са Каракорамским венцем.Karakoram Range: MOUNTAINS, ASIA, Encyclopædia Britannica Према свом јужном крају спаја се са Белим планинама у близини реке Кабул.Spīn Ghar Range, MOUNTAINS, PAKISTAN-AFGHANISTAN, Encyclopædia Britannica Она дели долину Аму Дарје (древни Окс) на северу од долине реке Инд на југу. Ланац има бројне високе врхове покривене снегом, а највиша тачка је Тирих Мир или Теричмир на у дистрикту Читрал у Хајбер Пахтункви, Пакистан.
Регион Хинду Куша био је историјски значајан центар будизма, са локалитетима као што су Бамијанске Буде. Ланац и заједнице настањене у њему били су домаћини древним манастирима, важним трговачким мрежама и путницима између Централне Азије и Јужне Азије.; Columbia University Archive Док је огромна већина региона већ неколико векова већински муслиманска, одређени делови Хинду Куша су исламизовани релативно недавно, као што је Кафиристан, који је задржао древна политеистичка веровања све до 19. века када је конвертован у ислам од стране Дуранског царства и преименован у Нуристан („земља светлости“). Хиндукуш је такође био пролаз за инвазије на Индијски потконтинент, и наставља да буде важан за савремено ратовање у Авганистану.
Извор имена
Први Европљанин који је дошао до ланца Хиндукуша је био 329. п. н. е. Александар Македонски. Ланац је назвао Планина Инда () и име се одржало до данас. У Санскриту тај горски ланац носи име -{Pāriyatra Parvat}- шта је наводно нека верзија имена -{Hindu-Kusha}- шта буквално значи Седиште реке Инд.
Најранија позната употреба персијског имена Хиндукуш се јавља на мапи објављеној око 1000. године.Fosco Maraini et al., Hindu Kush, Encyclopædia Britannica Неки савремени научници изузимају простор и називају планински ланац Хиндукуш.
Етимологија
Хиндукуш се углавном преводи као „Убица Хиндуса“ или „Хинду-убица“ од стране већине писаца.[a] ;
[b]
[c] ;
[d] ;
[e] , Quote: "(..) the Muslim Arabs also applied the name 'Khurasan' to all the Muslim provinces to the east of the Great Desert and up to the Hindu-Kush ('Hindu killer') mountains, the Chinese desert and the Pamir mountains". Термин је најраније употребио Ибн Батута. Према њему Хиндукуш значи Хинду убица јер су робови са Индијског потконтинента умирали у тешким климатским условима планина док су одвођени из Индије у Туркестан.Ervin Grötzbach (2012 Edition, Original: 2003), Hindu Kush, Encyclopædia Iranica, Quote: "(..) the Muslim Arabs also applied the name 'Khurasan' to all the Muslim provinces to the east of the Great Desert and up to the Hindu-Kush ('Hindu killer') mountains, the Chinese desert and the Pamir mountains".
Горски прелази и највиши врхови Најзначајнији планински прелази су 3878 метара високи Котал-е Саланг који повезује Кабул односно јужни и северни Авганистан и Котал-е Шибар са 3260 метара. Према индијском подконтиненту води прелаз Кибер (1027 метара), док Кабул и Пакистан повезује прелаз Танг-е Гару.
Врхови Хиндукуша су : Тирич Мир (7699 -{m}-) Ношак (7492 -{m}-) Истор-о-Нал (7403 -{m}-) Сараграр I (7338 -{m}-)
Напомене
Референце
Литература
(facsimile of the original edition). . Frederic Drew. : Edward Stanford, London. Reprint: Light & Life Publishers, Jammu, 1971 Gibb, H. A. R. (1929). Ibn Battūta: Travels in Asia and Africa, 1325–1354. Translated and selected by H. A. R. Gibb. Reprint: Asian Educational Services, New Delhi and Madras, 1992 Gordon, T. E. (1876). The Roof of the World: Being the Narrative of a Journey over the High Plateau of Tibet to the Russian Frontier and the Oxus Sources on Pamir. Edinburgh. Edmonston and Douglas. Reprint: Ch’eng Wen Publishing Company. Tapei, 1971 Leitner, Gottlieb Wilhelm (1890). Dardistan in 1866, 1886 and 1893: Being An Account of the History, Religions, Customs, Legends, Fables and Songs of Gilgit, Chilas, Kandia (Gabrial) Yasin, Chitral, Hunza, Nagyr and other parts of the Hindukush, as also a supplement to the second edition of The Hunza and Nagyr Handbook. And An Epitome of Part III of the author's 'The Languages and Races of Dardistan'''. Reprint, 1978. Manjusri Publishing House, New Delhi. . Secker, London. Reprint: Lonely Planet. . 1996 reprint by Wordsworth Editions Ltd. A Country Study: Afghanistan, Library of Congress Ervin Grötzbach, Encyclopædia Britannica, 15th Ed., Vol. 21, pp. 54–55, 65, 1987 An Advanced History of India, by R. C. Majumdar, H. C. Raychaudhuri, K.Datta, 2nd Ed., MacMillan and Co., London, pp. 336–37, 1965 The Cambridge History of India, Vol. IV: The Mughul Period'', by W. Haig & R. Burn, S. Chand & Co., New Delhi, pp. 98–99, 1963
External links
Khyber Pass Early Explorers of the Hindu Kush Geology More geology And more geology
Категорија:Планине Азије Категорија:Географија Пакистана Категорија:Географија Авганистана