Петар Д. Димић (чика Пера Димић; Панчево, 16. јун 1837 — Београд, 24. јануар 1898) био је учитељ, хоровођа и композитор. Дао је допринос развоју музичке културе у Срба у 19. веку.
Биографија
Петар Димић рођен је 1837. године у Панчеву од оца Дамјана Димића, кројача војних одела, и мајке Каролине. Радио је као учитељ српских основних школа у Угарској, између осталог у Чакову. По преласку целе породице у Београд радио је у теразијској, палилулској и у дорћолској основној школи, чији је био и управитељПросветни гласник, год. I (1880), III (1882), IV (1883)Ђорђевић (1940), а школске 1886-87. године и на Првој београдској гимназији. Такође је предавао почетницима на „Правитељственој школи певања” коју су покренули Милан Миловук и Корнелије Станковић 1863/64. године.Перковић Радак (2007), стр.209
У време настајања првих певачких друштава у Србији, Димић је дириговао неколико хорова: Српско-јеврејско певачко друштво од његовог оснивања 1879. године, 46, затим 1881. године Београдско певачко друштво, и од исте године, опет као оснивач, Црквену певачку дружину „Корнелије”, коју је Бранислав Нушић овековечио у ДарданелимаНушић: Дарданели заједно са њеним хоровођом, чика Пером Димићем. Такође је био почасни члан и диригент Академског певачког душтва „Обилић”. Сматра се следбеником националног стила у српској музици и блиско је сарађивао са његовим покретачем Корнелијем Станковићем., 105 Био је ментор младог Стевана Мокрањца који му је посветио шаљиву песму Чика Пера лаже., 77
Димић је компоновао духовну и световну хорску музику. Најпознатија му је музика за драму у три чина Ајдук Вељко Јована Драгашевића, комад са певањем написан 1861. а први пут изведен 1862. године, који је био врло популаран на српским позорницама тога времена.Енциклопедија СНП: Димић Петар Д. Поред тога је написао или приредио низ песама за мушки и мешовити хор и збирку дечијих песама.
По њему је названа улица у нишкој општини Црвени крст.Службени лист града Ниша, бр. 64/2019 и 3/2020
Породица
Петар Димић је са својом женом Персидом имао шест синова од којих су тројица умрла пре 1900. године. Сахрањен је у породичној гробници на Топчидерском гробљу. Иначе, разграната породица Димић води порекло од Диме Путника, Цинцарина који се из Егејске Македоније доселио у Војводину у време сеоба средином XVIII века, и дала је бројне научно-просветне раднике, укључујући Теофила, Аксентија, Тодора, Ђуру Б., Платона Димића и Емилију Димић, жену Богољуба Јовановића.www.poreklo.rs: види допринос Јована Димића од 21.9.2017. о пореклу породице Димић из БаваништаСрпски биографски речник (2007) Књига 3, Д-З.
Види још Историја школства у Србији#Основне школе у Београду
Референце
Литература
Милана Бикицки, Корнелије Станковић у војвођанској штампи. У: Димитрије Стефановић (ур.), Корнелије Станковић и његово доба. Зборник радова, САНУ, Научни скупови, књ. 24, Београд 1985. Пера Димић. У: Бранково коло, 1898, бр. 6. Пера Димић. У: Бранково коло, 1897, бр. 36. Д. Ђермеков, Библиографија српских музичких дела, ЛМС, 1874, књ. 1, бр. 16 Владимир Р. Ђорђевић, Прилози биографском речнику српских музичара, Београд, 1950. Владимир Р. Ђорђевић, Оглед српске музичке библиографије, Београд, 1969. Димитрије Ц. Ђорђевић, публициста. У: Мића Димитријевић, Војислав Стојановић (ур.), Наши Јевреји, Зборник мишљења о јеврејском питању, Београд, 1940.
Коста Манојловић, Живот. У: Споменица Стевану Ст. Мокрањцу. Живот и дела Стевана Ст. Мокрањца. Београд 1923. Коста Манојловић, Корнелије Станковић. У: Просветни гласник, год. -{LVIII}-, бр. 6−7, стр. 95−107, Београд 1942. Ивана Перковић Радак, „Образовање је насушни хлеб”: црквено вишегласје, образовни процеси и српски национални идентитет између четврте деценије 19. века и 1914. године. У: Музикологија, бр.7, САНУ – Музиколошки институт, Београд, 2007 Душан Ј. Поповић: О Цинцарима. Прилози питању постанка нашег грађанског друштва. 2. допуњено изд., Београд, 1937 Српски биографски речник. Књига 3, Д-З. Нови Сад: Матица Српска, 2007. Tina Frühauf, Jewish Vestiges on the Banks of the Danube: Synagogue Music in 'Pannonia'. У: Music Cultures in Sounds, Words and Images: Essays in Honor of Zdravko Blazekovic, edited by Antonio Baldassarre and Tatjana Markovic. Vienna: Hollitzer Verlag, 2018. Иван Хофман: Српско-јеврејско певачко друштво (Хор „Браћа Барух”), 125 година трајања. Београд 2004.
Спољашње везе Енциклопедија Српског народног позоришта Бранислав Нушић: Дарданели. Српско-јеврејско певачко друштво
Категорија:Рођени 1837. Категорија:Умрли 1898. Категорија:Музичари из Панчева Категорија:Српски композитори Категорија:Српски диригенти Категорија:Музичари из Београда Категорија:Сахрањени на Топчидерском гробљу Категорија:Српски учитељи