Стонер 63 () је 5.56×45mm NATO, модуларни систем оружја, које користи разноразне модуларне компоненте, може бити конфигурисан као јуришна пушка, карабин, пушкомитраљез, средњи митраљез или оружје које се поставља на возила, које може бити пуњено из шаржера или реденика. Такође познат као M63, XM22, XM23, XM207 или Mk 23 Mod 0 machine gun, дизајнирао га је Јуџин Стонер у раним 1960. Кадилак гејџ је био главни произвођач Стонера 63. Стонер 63 се користио ограничено у борбама у Вијетнамском рату, од стране Морнаричких фока (енгл. Navy SEALs) и Маринског корпуса. Неколико примерака је продато и полицији.Law Enforcement Ordnance Company 1974 brochure.
Историја Развој лево|мини|Америчке Фоке позирају за фотографију негде у Вијетнаму, 1970. Војник у средишту групе носи Стонер 63А1 Mk 23 Mod 0 Commando с кратком цијеви од 157 in (3,987,8 mm).|алт= Убрзо након што је напустио Армалајт (енгл. ArmaLite), Јуџин Стонер, један од науспешнијих дизајнера модерних војних пушака, заслужан за дизајнирање Армалајт АР-15/М16 јуришне пушке, Армалајт АР-10 борбене пушке и Армалајт АР-7 пушке за преживљавање, осмислио је концепт модуларног оружја, које ће се базирати на заједничком сандуку и разменљивим компонентама како би се оружје могло претворити у јуришну пушку, карабин или разне врсте митраљеза, заменом одговарајућих делова на самој платформи оружја.
Стонер је уз помоћ Хаварда Карсона, који је у то време био задужен за Кадилакову фабрику (енгл.Cadillac Gage's West Coast) у Коста Мејси, Калифорнија (где се такође налазио Армајалт) успео да убеди председника фирме Расела Бејкера о комерцијалном потенцијалу овог новог оружаног система и Кадилак Гејџ успоставља нову грану развоја ватреног оружја у Коста Мејси. Стонер је регрутовао његова два главна помагача из Армалајта, Роберта Фремонта и Џејмса Л. Суливана (који ће касније дизајнирати Ултимакс 100 лаки митраљез).
Први прототипи су били у калибру 7.62×51mm NATO и били су завршени 1962. године. Носили су ознаку Stoner M69W (зато што ако се пушка окрене наопачке, назив ће се исто читати, што је симболизовало Јуџинову визију будућности ове платформе). Следећи модели названи Стонер 62, такође у калибру 7.62×51mm NATO, су били спремни за масовну производњу, међутим дизајнерски тим је одлучио да се фокусира на лакши и бржи калибар 5.56×45mm, због пораста његове популарности. Јуџин је раније радио са тим калибром када је дизајнирао АР-15. Оружје које је користило лакши калибар добило је ознаку Стонер 63. Први модели су направљени у фебруару 1963. године. Коста Мејса је произвела 234 Стонера 63, након чега је производња пребачена у Кадилак Гејџ у Варену Мичигену у септембру 1964. године. Са променом постројења, поликарбонатна пластика је почела да се користи за кундак и рукохват пушке уместо дрвета. Оружије је унето као U.S. Patent 3,198,076
Пробе Дана 4. марта, 1963. године, агенција за напредни развој пројеката министарства одбране САД је купила прве примерке Стонера 63, наручено је 25 комада у различитим конфигурацијама. У аугусту и септембру 1963. године Стонер 63 је послат Маринском корпусу на процену, где је платформа била похваљена за релативно малу тежину и високу капацитивност муниције. Маринцима се највише допала конфигурација јуришне пушке и лаког митраљеза.
Многи кварови су утицали на исход процене војске. Највећи проблем је био то што пушка није правилно функционисала са одређеном муницијом која је остављала мале резервне снаге(нпр. флуорисцентна муниција Стонера 63 није функционисала ни у М-16).
Ови фактори су утицали на поузданост оружја. После неколико месеци тестирања, Стонер 63 није био прихваћен. Војска је упутила своје препоруке за унапређење дизајна у које су спадале гасни цилиндар од нерђајућег челика, двопозициони селектор ватре са одвојеном кочницом, зглобни поклопац који штити носач са опругом и унапређење система пуњења редеником. Усавршавање је имплеметирано и нова ознака Стонер 63А, чија је производња започета 1966. године.Watters, Daniel E. A 5.56X45mm "Timeline". The 5.56 X 45mm: 1963-1966 Archived 2007-02-18 at the Wayback Machine. Access Date: 21 February 2008 Направљено је око 2.000 примерака Стонера 63, пре него што је почела производња унапређеног модела 63А.
Борбене операције лево|мини|Морнарички SEAL у Вијетнаму држи свој Стонер 63 лаки митраљез на готовс док остатак његове екипе припрема експлозиве за рушење Вијетконговог бункера. Оружје је опремљено са контејнером који држи реденик од 150 метака у облику буренцета и напаја се са леве стране. Ручица за натезање је закључана напријед, а отвор за избацивање затворен поклопцем за прашину како би се смањио улаз прљавштине.|алт= На самом почетку развијања оружија, мали број пушака је убачен у употребу са морнаричким фокама, који су дејствовали у Југоисточној Азији. Током 1967. године Стонер 63А систем је већ био тестиран на терену од стране Компаније Л,3. Батаљона, 1. Маринског пука,1. Маринске дивизије. Пешадији је оружје издато у конфигурацији јуришне пушке (коришћене су обе верзије 63 и 63А, са ознакама XM22 и XM22E1), док су официри имали карабин верзију ове пушке (XM23). Верзија пушкомитраљеза је била издата у ограниченом броју, док је компанија Л имала веризије лаког и средњег митраљеза.Watters, Daniel E. A 5.56X45mm "Timeline". The 5.56 X 45mm: 1967-1969 Archived 2007-05-04 at the Wayback Machine. Access Date: 21 February 2008
Године 1967. холандска компанија NWM је добила лиценцу за производњу и интернационалну продају оружја сем у САД, Канади и Мексику. NWM је склопила неколико прототипа, али није успела да нађе муштерије за извоз и оружје је повучено из производње.
Године 1970, конфигурација лаког митраљеза под ознаком XM207 је додељена одређеним специјалним јединицама на процену. Међутим због комплексности и захтевног одржавања оружја (знатно захтевнијег од М16), дизајн је одбијен и 1971. године пројекат је напуштен. Исте године Кадилак Гејџ је прекинуо производњу Стонера 63. Укупно је направљено око 4.000 примерака оба модела (63 и 63А). Морнаричке фоке су наставиле да користе Стонер-а, и званично прихватили командос верзију под ознаком Mark 23 Mod 0 machine gun. При крају 1980. година Стонер је комплетно избачен из уоптребе где га је наследио нови M249 SAW, већина пушака у складиштима је била уништена.
Дизајн
Механизам мини|350x350пиксел|Цртеж Стонер 63 модуларног система оружија
Стонер 63 серија оружја је оружје вођено клипом, са ваздушним хлађењем, са храњењем преко шаржера или реденика, у конфигурацији пушке и карабина, користи се затворени затварач како би се осигурала максимална прецизност, или у режиму митраљеза, који пуца из отвореног затварача како би се побољшало хлађење и спречило прегрејавање. Оружје има механизам за закључавање са ротирајућим затварачем са 7 радијално симетричних стопица за закључавање које захватају низ удубљења у продужетку цеви и активира се конвенционалним клипом дугог хода. Радијални распоред језичака за блокирање равномерно распоређује оптерећење при паљби око главе затварача и чауре, смањујући оптерећење и повећавајући дуговечност ових критичних компоненти. На продужетак клипа је причвршћен носач затварача који је опремљен закривљеном стазом за клип који води клип осовинице завртња (задржан од ударне игле) и ротира вијак 22,5° током померања клипа да би закључао или откључао затварач иза упорњака у чаури. У носач затварача уграђен је противтрзајни (енгл. anti-bounce) уређај, који се састоји од карбидне шипке која се креће у унутрашњости шупљине продужетка клипа и креће се напред и назад током циклуса трзаја и контра-повратка, спречавајући да затварач одскочи.
Када се испаљује, пропелентни гасови из испаљениг метка прате пројектил који се спушта кроз цев све до гасног отвора, где део гасова одлази у гасовни цилиндар, где гурају клип и носач затварача уназад. Око непрекидног слободног кретања израчунато је да дозволи да се количина гаса у цеви спусти на безбедан ниво пре него што лежиште носача окрене затварач супротно смеру казаљке на сату да га откључа. Носачи за закључавање немају нагиб, тако да се не дешава примарна екстракција током секвенце откључавања. Дубоко усађен извлакач са опругом у глави затварача извлачи чауру истрошеног метка из коморе, а избацивач са опругом, причвршћен на кућиште предњег механизма за убацивање, избацује чауру.
Стонер 63 има јединствени систем за ублажавање удара који се налази унутар носача затварача. Испред поклопца носача налазе се челични подметачи и сет од 27 подлошки у облику тањира који су усмерени у супротним сетовима од по три подлошки, које апсорбују енергију хода клипа деформисањем у равну плочу када носач затварача удари у завршну капу пријемника. Када се плоче врате у свој првобитни облик, ослобађа се импулсна енергија деформације која покреће клипне делове напријед у супротном трзају брзином која је тек незнатно нижа од оригиналне брзине трзаја. Подлошке ће функционисати без кварова између 40.000 и 50.000 испаљења (у зависности од врсте употребљене муниције). Ова функција је дизајнирана да продужи век трајања оружја.
Пуњење У конфигурацији са редеником, померање појаса се производи помоћу затварача који се креће у потисном краку канала и активира се уз помоћ клипног кретања затварача. Носач са опругом је заштићен зглобним поклопцем и закреће се на задњем крају. Док се затварач креће уназад, предњи крај потисне руке креће се преко носача и управља ручицом која је причвршћена за један сет опружних папучица. Ове папучице померају метак и појас преко зауставне папучице посуде за храњење, одакле су постављене на стазу за увлачење и чврсто држане на месту, помоћу челичне плоче са опругом на горњем поклопцу. Затим се метак истисне из своје везе и празна веза се одбацује кроз отвор за избацивање везе..
Стонер 63 / 63А је у калибру NATO стандардног 5.56 × 45 mm метка. Када је у улози са редеником, оружје би се хранило из реденика повезаним металним везама са ознаком "S-63 BRW", што је умањена верзија америчке везе М13 развијене за М-60. Стонер 63 / 63А неће радити поуздано са каснијом М27 везом развијеном за М249 SAW. Појас се обично налази у пластичном ребрастом спремнику капацитета 150 метака који има језичак који омогућава да се причврсти на бочну страну леве ладице за храњење. Ране кутије за муницију биле су обојене маслинастом бојом и произведене у Коста Мејси, а касније су се промениле у пластичну посуду црне боје из Варена, Мичигена. Стонер 63А кутије су такође биле црне, али су имале смањени капацитет од 100 метака јер би већи контејнер дебалансирао пушку. Они се могу причврстити на леву ладицу за храњење или држати у доњем носачу кутије када се користи механизам за десну руку. Неколико кутија за муницују у облику буренцета дизајнирано је за систем за храњење са леве стране, са капацитетом од 150 метака који је био најпопуларнији и често коришћен од стране фока у Вијетнаму. Носач за буренце од 250 комада је такође развијен од стране NAWS China Lake, али то се показало претешким и гломазним. Фоке би такође користиле конвертован е РПД носаче муниције за употребу са својим Стонерима. Шаржери који се користе у моделима за пушке, карабине и јуришне пушке израђени су од челика и били су тешки 230 грама. У настојању да се смањи тежина, касније су развијени алуминијумски шаржери који су смањили тежину на 110 грама. Стандардни шаржери имају капацитет од 30-ак метака, али је био понуђен и шаржер од 20 метака.
Цев