11. јул (11.7.) је 192. дан године по грегоријанском календару (193. у преступној години). До краја године има још 173 дана.
Догађаји
1276 — Папа Адријан V је наследио Иноћентија V као 186. римски папа. 1533 — Папа Климент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. 1796 — Одиграла се завршна фаза битке код Мартинића, након које Пипери и Бјелопавлићи улазе у састав Црне Горе 1882 — Британска медитеранска флота је почела са бомбардовањем Александрије у оквиру Англо-египатског рата. 1921 — Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија. Одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво. 1940 — Француски херој из Првог светског рата Филип Петен је постао председник Вишијевске Француске. 1960 — Премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи. 1978 — У експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи. 1979 — Америчка свемирска станица „Скајлаб“, након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења. 1987 — УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара. 1991 — Авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261). 1995 — У рату у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске је заузела Сребреницу. Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге Војске Републике Српске осуђене су касније да су на том подручју извршиле масакр и да је убијено око 8.000 босанских муслимана. 1996 — Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против председника Републике Српске Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице. 2000 — Уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата. 2001 — У Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи. 2003 — На осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи. 2004 — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
Рођења 1274 — Роберт Брус, краљ Шкотске (1306—1329). (прем. 1329) 1657 — Фридрих I од Пруске, последњи маркгроф Бранденбурга и први краљ Пруске (1701—1713). (прем. 1713) 1767 — Џон Квинси Адамс, амерички политичар и дипломата, 6. председник САД (1825—1829). (прем. 1848) 1844 — Петар I Карађорђевић, последњи краљ Србије (1903—1918) и први краљ Краљевине СХС (1918—1921). (прем. 1921) 1864 — Андра Гавриловић, српски историчар, историчар књижевности и књижевник . (прем. 1929) 1871 — Стјепан Радић, хрватски политичар и писац. (прем. 1928) 1897 — Грегорио Фуентес, кубански бродски капетан. (прем. 2002) 1920 — Јул Бринер, руско-амерички глумац. (прем. 1985) 1930 — Харолд Блум, амерички књижевни критичар и писац. (прем. 2019) 1934 — Ђорђо Армани, италијански модни креатор. (прем. 2025) 1949 — Емерсон Леао, бразилски фудбалер и фудбалски тренер. 1952 — Стивен Ланг, амерички глумац и драматург. 1957 — Рођа Раичевић, српскo-црногорски музичар и композитор. (прем. 2001) 1958 — Уго Санчез, мексички фудбалер и фудбалски тренер. 1959 — Јовица Николић, српски фудбалер. 1964 — Горан Радаковић, српски глумац. 1966 — Шеб Мами, алжирски музичар. 1970 — Џастин Чејмберс, амерички глумац и модел. 1972 — Мајкл Розенбаум, амерички глумац. 1974 — Андре Ојер, холандски фудбалер. 1984 — Танит Белбин, канадска клизачица (уметничко клизање). 1984 — Рејчел Тејлор, аустралијска глумица и модел. 1986 — Јоан Гуркуф, француски фудбалер. 1989 — Мартин Клижан, словачки тенисер. 1990 — Каролина Возњацки, данска тенисерка. 1992 — Карис Идн, аустралијска музичарка. 1994 — Нина Несбит, шкотска музичарка. 1996 — Андрија Живковић, српски фудбалер. 1996 — Алесија Кара, канадска музичарка. 2005 — Јован Мијатовић, српски фудбалер.
Смрти 472 — Антемије, западноримски цар (467—72) (рођ. отприлике 420) 969 — Олга Кијевска, први православни владар Кијевске Русије (945—63) (рођ. отприлике 890) 1451 — Барбара Цељска, царица Светог римског царства, друга супруга Жигмунда Луксембуршког (рођ. 1392) 1937 — Џорџ Гершвин, амерички композитор. (рођ. 1898) 1962 — Овен Јонг, амерички индустријалац и адвокат, председник управног одбора Џенерал електрика. (рођ. 1874) 1974 — Пер Лагерквист, шведски књижевник, добитник Нобелове награда за књижевност 1951. године. (рођ. 1891) 1977 — Душан Вујисић, српски глумац. (рођ. 1929) 1982 — Меша Селимовић, српски књижевник. (рођ. 1910) 1989 — Лоренс Оливије, енглески позоришни и филмски глумац, режисер и продуцент. (рођ. 1907) 1995 — Гојко Николиш, народни херој, шпански борац и члан Српске академије наука и уметности. (рођ. 1911) 2001 — Ото Ребула, српски и југословенски атлетичар. (рођ. 1921) 2007 — Лејди Берд Џонсон, бивша Прва дама САД, супруга 36. Председника САД Линдона Џонсона. (рођ. 1912) 2008 — Мајкл Дебејки, амерички хирург. (рођ. 1908) 2023 — Милан Кундера, француски књижевник. (* 1929)
Празници и дани сећања Међународни празници Светски дан популације Српска православна црква слави: Свете мученике Кира и Јована Преподобног Сенуфија Заставоносца Преподобног Павла Лекара