Фестивал у Санрему (, званично: „Фестивал италијанске канцоне“) је италијански музички фестивал који се организује од 1951.
Фестивал се одржава сваке године крајем фебруара или почетком марта у Театру Аристон у Санрему, док се у почетку одржавао у градском казину (до 1977).
Први победник 1951. била је Нила Пици са песмом „Хвала за цвеће“ (-{Grazie Dei Fior}-). Види још: Списак победника Фестивала у Сан Рему.
Током година фестивал је мењао формулу наступа извођача и одређивања победника, али је у основи остао такмичење извођача оригиналних композиција италијанских аутора за које гласа одабрани жири или жири публике. Такмичења у једној или више категорија трају обично пет дана. Неких година постоје елиминаторна предтакмичења.
У више од 50 година историје на овом фестивалу су наступала сва велика имена италијанске канцоне (забавне музике).
Фестивал у Санрему и његов међународни углед су били инспирација за оснивање фестивала Песма Евровизије, такође је обичај да победник фестивала у Санрему представља Италију на Песми Евровизије.
Мото фестивала је усвојен 1995.: „Јер Санремо је Санремо!“ (-{Perché Sanremo è Sanremo!}-).
Фестивали од 1951. до 1954. су преношени само радијски, док су каснији фестивали постали један од најважнијих телевизијских догађаја у Италији. Традиција је да у ревијалном делу програма наступају највеће интернационалне музичке и глумачке звезде.
Значајне промене у историји фестивала 1953.: по први пут све песме се изводе два пута, са два различита извођача и два различита оркестра. Ова формула је примењена 1990. и 1991. 1955.: фестивал се први пут преноси телевизијски. 1964.: по први пут наступају страни извођачи, али певају на италијанском. 1972.: композиције се изводе само једанпут. 1973.: телевизија РАИ преноси само финално вече фестивала. 1977.: фестивал се сели у Театар Аристон. ТВ пренос је по први пут у боји. 1980.: елиминише се живи оркестар, певачи певају уз музичку матрицу. Дозвољава се да неки извођачи певају на другим језицима уколико су аутори композиција Италијани. 1982.: уводи се награда критике „Миа Марини“. 1984.: уводе се две категорије такмичења: „Велики“ (Big) и „Дебитанти“ (Nuove Proposte). Од оваквог формата се одустало само 2004. 1990.: фестивал се одржава у цветном шатору, јер се Театар Аристон реновира. Живи оркестар се враћа на сцену. 1999.: по први пут се организује дефиле учесника испред театра. 1994.: од ове године фестивал организује телевизија РАИ. 2004.: по први пут победника одређује телефонско гласање и гласање СМС порукама. 2005.: додељује се пет награда: мушкарцима, женама, младима, групама и легендама. Поново се уводи елиминаторно такмичење. 2006.: избацује се категорија легенде, али остају друге четири. 2007.: поново се певачи такмиче у категоријама шампиони и млади.
Највећи хитови фестивала (не увек и победници) -{Volare (Nel Blu Dipinto di Blu)}- - Доменико Модуњо (1958) -{Piove (Ciao, ciao Bambina)}- - Доменико Модуњо (1959) -{24.000 Baci}- - Адријано Челентано (1961) -{Quando, Quando, Quando}- - Тони Ренис (1963) -{Non ho l'età}- - Ђиљола Чинквети (1964) -{Una lacrima sul viso}- - Боби Соло (1964) -{Gianna}- - Рино Гаетано (1978) -{Sarà Perché Ti Amo}- - Рики е повери (1981) -{L'Italiano}- - Тото Кутуњо (1983) -{Vacanze romane}- - Матија Базар (1983) -{Adesso tu}- - Ерос Рамацоти (1986) -{Donna con te}- - Ана Окса (1990) -{Luce (Tramonti a nord est)}- - Елиза (2001) Zitti e buoni - Манескин (2021)
Спољашње везе Званични веб сајт фестивала festivaldisanremo.com - независни веб сајт о фестивалу Санремо Историјске и практичне информације о фестивалу са фотографијама
Категорија:Избори песама Категорија:Телевизијске емисије Категорија:Италијански музички фестивали Категорија:Италијанска музика