Милутин Скочајић (Подграђе код Мостара, 23. септембар 1936 — 23. април 2004) био је пензионисани генерал-мајор Војске Републике Српске. У периоду од 1992. до 1995. био је оперативац у команди Дринског корпуса ВРС и начелник штаба корпуса, а уједно и замјеник команданта корпуса.

Биографија Рођен је 1936. у селу Подграђе. Отац Обрен, био је по занимању радник. Био је ожењен и имао је двоје дјеце.Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005

Послије ниже реалне гимназије ступа у ЈНА 20. августа 1957. Свечану обавезу дао је 1. новембра 1962. Нижи течајни испит завршио 1955. у Невесињу, Пјешадијску подофицирску школу 4. класа 1955-1957; Војну академију Копнене војске ЈНА 15. класа 1958-1962; Политичку школу 15. класа 1970-1971; Командно-штабну академију Копнене војске 24. класа 1971-1973. Све школе завршио са одличним успјехом само Политичку школу са врло добрим успјехом.Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.

У чин поручника произведен указом 23. новембра 1965. Унапређиван је у чин: пјешадијског капетана 1968; пјешадијског капетана прве класе 1971; пјешадијског мајора 1975; пјешадијског потпуковника 1979; пјешадијског пуковника 1986. У чин генерал-мајора унапријеђен је 28. јуна 1994. године.

Обављао дужности: командира 2. одјељеља у Гардијској бригади до 1958; питомац у Војној академији до 1962; командир пратећег вода у Гардијској бригади; командир пратеће чете; командир 1. вода аутоматичарске чете у истој бригади све до 1966; командир 3. пјешадијске чете у 13. пролетерској пјешадијској бригади у Ријеци до 1968: на школоваљу у Политичкој школи Београд до 1971; на школоваљу у Вишој Војној академији Копнене војске до 1973; командант пјешадијског батаљона у 408. пјешадијском пуку Нови Сад до 1973; референт у одсјеку за оперативно наставне послове Команде одбране града Београда до 1975: наставник на катедри опште тактике Центар високих војних школа у Београду гдје је обављао више наставничких дужности до 1981; наставник на катедри за партизанска дејства у Центру војних школа до 1985; водитељ у области методологије ратне вјештине у Центру војних школа до 1986; секретар комисије за докторате и послиједипломске студије у истом центру до 1991; водитељ студија за магистре и докторе Универзитета Војске Југославије до 1992; начелник штаба Дринског корпуса до 1994. године. Написао већи број чланака и скрипти за потребе наставе у тактици и методологији ратне вјештине.

Пензионисан је 28. октобра 1994. године. Преминуо је 23. априла 2004.

Одликовања и признања Одликован у ЈНА: Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, 1964. Орден Народне армије са сребрном звездом 1976 Орден за војне заслуге са златним мачевима 1982 Орден Народне армије са златном звездом 1990.

Одликован у ВРС: Орден Милоша Обилића. Током службе оцјењиван је тринаест пута, осам пута оцјеном истиче се и пет пута оцјеном нарочито се истиче.

Види још Грађански рат у Босни и Херцеговини Војска Републике Српске

Референце

Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Невесињци Категорија:Генерали Војске Републике Српске Категорија:Припадници ВРС Категорија:Официри Војске Републике Српске Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске Категорија:Носиоци Ордена Милоша Обилића (Република Српска) Категорија:Дрински корпус ВРС