мини|Источна страна конака Агушеви конаци налазе се у селу Могилица, општина Смољан, у Бугарској. Представљају комплекс господарских стамбених зграда, пољопривредних и помоћних објеката - највећи феудални дворац касног средњег века на Балкану. Проглашени су спомеником културе националног значаја 1964. године.

Историја Тројица бугарских мајстора су почетком 19. века изградила комплекс за локалног феудалног господара Агуш Агу и његова три сина. Први део је завршен 1825, а други 1843. године. За ово друго, доказ је натпис на каменој плочи која је постављена изнад улаза у једну од зграда. У конаку је живело шест генерација до 1949, када је породица исељена у централну и северну Бугарску а конаци прешли у власништво државе. После 2000, посед је враћен наследницима, а конаци претворени у етнографски музеј.

Породица Агуш Аге је била веома образована, путовали су и трговали, говорили стране језике. Поседовали су више од 12 000 оваца. мини|Кула Карактеристике Агушеви конаци представљају архитектонски комплекс на површини од око 4 хектара (3 266 м²) на обали реке Арде. Постоје две господарске зграде и једна намењена слугама. Све зграде укупно имају 221 прозор, 86 врата и 24 димњака. Ту су три дворишта, у сваком постоји бунар.

Дворишта су прекривена калдрмом од великог камења. У приземљу зграде су две оставе; у једној су у дубокој јами остављали овчји сир да сазрева, а у другој су држали маслац и млеко. Дебели зидови одржавали су током целе године ниску температуру. мини|Библиотека На другом спрату је живела породица. Свака соба има огњиште и мусандре, тј. гардеробе. Свака соба има хамам или купатило. Неке собе имају и тоалете, што је у оно доба био луксуз. Конак има и трећи спрат, где је породица примала госте и трговце. Смештај важних гостију био је на овом спрату. Занимљиво је да је постојала и скривена соба из које су прислушкивали разговоре са важним гостима - врата ка овој соби сакривала је полица.

У Агушевим Конацима постојала је библиотека - једна од највећих приватних библиотека на Балкану с краја 19. и почетка 20. века. Сматра се да је његов оснивач хаџи Салих Сами ефендија (унук Агуш Аге), умро 1921. Библиотека садржи око 400 свезака књига, укључујући 94 рукописа, као и арапске и турске документе (писма, потврде, уговори, наредбе итд.). Тренутно се највећи део чува у Националној библиотеци Ивана Вазова, у Пловдиву.

У југоисточном делу конака је округла кула која подсећа на светионик, са малом четвртастом собом са насликаним спољашњим зидовима.

Референце

Категорија:Музеји у Бугарској