десно|100п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току марта месеца 1948. године.

← фебруар Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1948. године април → 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

1. март У Београду одржана седница ЦК КПЈ Југославије, на којој је разматран и одбијен захтев Јосифа Стаљина, предат још 10. фебруара југословенској делегацији у Москви, за стварање федерације ФНР Југославије, НР Бугарске и НР Албаније, са образложењем да би то представљало опасност за Југославију, њен суверенитет и привредни развој. Тито је сматрао да би питање федерације са Бугарском захтевало стварање јединствене комунистичке партије, а између КПЈ и БРП(к) су постојале идеолошке разлике. На крају је подвучено да се Југославија налази у борби за извршење Петогодишњег плана и да би је улажење у федерацију са Бугарском и Албанијом омело у томе.

4. март У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Филипа Нелбаба директора Уједињеног фонда Сједињених Америчких Држава за помоћ Југославији. Пријему је присуствовао и Павле Грегорић, министар без ресора у Влади ФНРЈ.

6. март У Београду, 6. и 7. марта, одржан Други конгрес Друштва за културну сарадњу Југославија—СССР, на коме је разматран извештај о раду друштва између два конгреса и изабрана нова Управа, чији је председник био Маријан Стилиновић.

7. март У Новом Саду одржана Годишња конференција Покрајинског одбора Народног фронта Србије за Војводину, на којој је поднет извештај о раду Народног фронта у протеклој години. Конференција је утврдила даље задатке и изабрала нови Покрајински одбор од 121 члана.

10. март Поводом трогодишњице потписивања Уговора о узајамној помоћи и послератној сарадњи између ФНРЈ и СССР председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио телеграм Јосифу Стаљину у коме је изразио жељу „да тај истински чин послужи нашим народима као гаранција мирног развитка”.

18. март Влада СССР донела одлуку о опозиву из Југославије свих војних стручњака, а наредног дана и одлуку о опозиву цивилних стручњака, са образложењем да су „окружени непријатељством”.

20. март Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио писмо министру иностраних послова СССР Вјачеславу Молотову у коме га је упозорио на штетност поступака и неоснованост разлога, наведених од стране совјетске владе, за повлачење војних и цивилних стручњака из Југославије. Објављена „Трипартитна деклерација” којом су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска предлагале ревизију Уговора о миру са Италијом (потписан 10. фебруара 1947) којом би целокупна Слободна територија Трста, укључујући Зону „Б”, којом је од 16. септембра управљала Југословенска армија, припадне Италији. У Београду, 20. и 21. марта, одржан Други конгрес Народног фронта Србије, коме је присуствовало 1.137 делегата. Конгрес је као основни задатак истакао јачање организација Народног фронта и његово ангажовање на реализацији Петогодишњег плана. Заставицу најбоље среске организације Народног фронта у Србији добио је Тимочки срез, за најуспешнију градску организацију Народног фронта проглашен је Нови Сад, а подељено је и 4.904 одликовања најбољим члановима. За председника Главног одбора поново је изабран Благоје Нешковић.

22. март Влада ФНРЈ предала протестне ноте владама Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске, у којима је протествовала против предлога промене одредаба мировног уговора са Италијом у погледу Трста, без претходне сагласности Југославије.

24. март У Новом Саду одржана Друга покрајинска конференција Народне омладине Србије за Војводину, на којој су изнети радни резултати омладине између Прве и Друге конференције. Након утврђивања задатака, Конференција је изабрала Покрајинско веће од 69 чланова.

27. март Централни комитет СКП(б) упутио писмо Централном комитету КПЈ у коме је поновио образложење Владе СССР за повлачење совјетских војних и цивилних стручњака из Југославије (донето 18. и 19. марта). У писму су проширене оптужбе и клевете на рачун руководства ФНРЈ и КПЈ, наводећи да је Совјетска армија у Југославији дискредитована, да у КПЈ нема демократије, да у Југославији јачају капиталистички елементи на селу и др. Писмо је истовремено упућено руководствима комунистичких партија чланица Информбироа. Са писмом се најпре 8. априла сложило руководство КП Мађарске, а потом руководства комунистичких партија Чехословачке, Румуније и Бугарске. У Београду, на седму годишњицу великих мартовских демонстрација (1941) организован пренос посмртних остатака народних хероја и револуционара Иве Лоле Рибара (1916—1944), који су пренети из Јајца и Ивана Милутиновића (1901—1944), који су пренети са Новог гробља. Након што су били изложени у Дому армије, где су им грађани одали почаст, њихови посмртни остаци су сахрањени у новоизграђену Гробницу народних хероја на Калемегдану.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__

*3